Podatak o aprilskoj međugodišnjoj inflaciji u Srbiji od 15,1 odsto potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete mere monetarne politike daju rezultate, izjavio je  viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović i naveo da će inflacija u narednim mesecima nastaviti da opada i da se očekuje da krajem godine bude na dvostruko nižem nivou nego što je bila tokom prvog tromesečja. On je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekao da se povratak inflacije u granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto očekuje sredinom 2024. godine. Govoreći o glavnim ekonomskim pokazateljima i projekcijama naveo je uprkos nešto slabijem rezultatu u prvom tromesečju, nije menjana projektovana stopu rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu od 2,0 do 3,0 odsto. „Razlog su pre svega spoljnotrgovinska kretanja koja nadmašuju sva očekivanja i nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija. Struktura projektovanog rasta nešto je drugačija i povoljnija sa stanovišta obezbeđenja održivosti privrednog rasta. Sada očekujemo pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što u našoj februarskoj projekciji nije bio sluča“, rekao je on. Dodao je da su zbog popravljanja salda robne razmene i povećanja suficita u razmeni usluga, ukupna platnobilansna kretanja od početka ove godine znatno povoljnija od očekivanih te da deficit tekućeg računa, koji je uobičlajeno najviši u prvom tromesečju, od januara do marta iznosio je svega 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Smanjenju deficita tekućeg računa, prema njegovim rečima, doprineo je niži uvoz energenata, pre svega gasa, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga po visokim stopama zahvaljujući efektima investicija iz prethodnog perioda i oporavku proizvodnje u sektoru energetike. „S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu na nivou godine iznositi oko 4,5 odsto, što je povoljnije od očekivanja iz februara“, istakao je Jović. Naglasio je da je očuvana i ojačana stabilnost domaćeg bankarskog sektora, što potvrđuju visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto i nizak nivo problematičnih kredita koji je spušten na novi najniži nivo do sada, od 3,0 odsto na kraju marta. Jović je kao veoma važno ocenio to što se naša ekonomija pokazala veoma otpornom na krizu koja traje već tri godine što je potvrđeno kretanjem ključnih makroekonomskih pokazatelja. Osim rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu 7,0 odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje, koji se nastavlja i u ovoj godini, najvažniji pokazatelji naše otpornosti jesu i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga, koji je uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra. Otpornost je, prema njegovim rečima, potvrđena i time što je obezbeđena održivost javnih finansija, kao i rekordan nivo deviznih rezervi od 21,6 milijardi evra u aprilu.

Narodna banka Srbije je u martu i aprilu nastavila da povećava referentnu kamatnu stopu do nivoa od 6,0 odsto, moguće je da će ona biti još povećana, ali ako se ostvare projektovani podaci o kretanjima u narednom periodu, verujem da neće biti potrebe za tim, izjavio je  viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović. On je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji naveo da je pooštravanje monetarnih uslova NBS u prethodnom periodu opredelilo dalji rast kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca i rast kamatnih stopa na kredite u dinarima. „I kamatne stope na kredite u evro znaku na domaćem tržištu rasle su usled daljeg zaoštravanja finansijskih uslova u zoni evra. U skladu s tim, kreditna aktivnost prema nemonetarnom sektoru nastavila je da usporava međugodišnji rast na 3,7 odsto u martu, pri čemu je to usporavanje delom bilo posledica i dospeća kredita iz garantne šeme,“ rekao je on. Naveo je da je prema prvim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio 0,7 odsto i da je bio vođen rastom aktivnosti u sektoru industrije, pre svega zahvaljujući oporavku proizvodnje u elektroenergetskom sistemu, a pozitivan doprinos potekao je i od uslužnih sektora. „Prema našoj proceni, u ostatku godine uslediće ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda, čemu treba da doprinese i očekivano ubrzanje aktivnosti u zoni evra i kod naših ostalih važnih trgovinskih partnera“, rekao je Jović. Istakao je da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvom tromesečju iznosio samo 112 miliona evra ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je za preko 1,4 milijarde evra manje nego u istom periodu 2022. Tome je doprineo i manji uvoz energenata, u velikoj meri i zbog nižih svetskih cena energenata, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga. „S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu na nivou godine biti znatno niže i da će iznositi 4,5 odsto“, rekao je on. Kada je reč o direktnim stranim investicijama, naveo je da je priliv od njih u prva četiri meseca iznosio 1,259 milijardi evra i međugodišnje bio veći za 66 odsto a očekuje se da će se nastaviti da kao i u proteklih osam godina neto priliv stranih direktnih investicija potpuno pokriva deficit tekućeg računa. Što se fiskalne politike tiče, ocenio je da je ona u Srbiji planirana tako da se u srednjoročnom periodu obezbedi nastavak smanjenja fiskalnog deficita i učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, uz zadržavanje kapitalnih investicija države na nivou od oko šest do sedam procenata bruto domaćeg proizvoda, a da se pritom ne generišu dodatni inflatorni pritisci. Tome bi, dodao je Jović, trebalo da doprinese usvajanje novih fiskalnih pravila, koja se u smislu utvrđenih granica za učešće plata u javnom sektoru i penzija u bruto domaćem proizvodu na oko 10 odsto već primenjuju od ove godine.