foto Tanjug

Vukosavljević je istakao da su na nesvakidašnjoj, lepoj, kvalitetnoj i zanimljivoj izložbi u Biblioteci grada predstavljena dela i uspomene velikog srpskog pesnika.

„Jedva da ima školovanog čoveka koji ne zna po neki stih iz Disovih najpoznatijih pesama kao što su “Možda spava“ i “Tamnica“, tako da je Dis svojim kratkim i mukotrpnim životom ostavio dubok trag u srpskoj poeziji“, konstatovao je ministar.

On je podsetio na Disovu sudbinu od ranih početaka, „zloputanja i mučenja sa različitim poslovima – od učiteljskog posla u dalekoj provinciji pa do katardžije u Beogradu“.

„Dis je boreći se za preživljavanje u teškim uslovima učinio mnogo, reč je o velikom pupoljku srpske poezije koji se na vreme u punom svom mladalačkom i stvaralačkom nagonu zaodenuo cvetom i taj cvet miriše snažno i dan danas. Disova tragična sudbina kao žrtve Prvog svetskog rata jeste takođe osobeni znak sudbine naših pesnika“, ocenio je Vukosavljević.

On je naglasio da su dve zbirke pesama – „Utopljenje duše“ i „Mi čekamo cara“ bile dovoljne da Disa stave u panteon srpske poezije.

Prisutne je pozdravila i direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov.

Na izložbi, čiji je autor Srđan B. Stojančev, novinar i član Srpskog bibliofilskog društva, posetioci mogu prvi put da vide originalna i retka prva izdanja Disovih knjiga, zatim novopronađeni originalni rukopis Disove pesme „Lepota“, koju je pesnik napisao i posvetio Mariji Mari Pandurović, sestri književnika Sime Pandurovića.

Postavka obuhvata i originalne fotografije Disa koje su sada prvi put dostupne široj javnosti.

Materijal za izložbu vlasništvo je članova Srpskog bibliofilskog društva, a može se pogledati do 24. maja.