foto Tanjug

Ako mi, ljudi, sami sebe duhovno ne preobražavamo i ne primamo Božjeg Svetog Duha, smatra, nikako ne možemo živeti zdravo i ne možemo živeti u harmoniji sa čitavim stvorenim svetom.

„I ova je godina na planetarnoj ravni obeležena pandemijom Kovid19. Ta činjenica me, s jedne strane, čini silno nespokojnim, ali me, s druge, još silnije usmerava ka spasonosnoj stvarnosti promišljanja, traganja i procenjivanja celokupnog ljudskog života“, rekao je on.

Kao čoveku koji, kako kaže, voli život i istoriju, teško mu je da shvati kako je moguće da je čitavo čovečanstvo gotovo doslovce kleklo pred ovom pojavom.

„Proteklih decenija, mediji i časopisi, kao i naučna glasila, izveštavali su o tolikim, veličanstvenim rezultatima nauke i inovativnim naučnim otkrićima. U mnogim laboratorijima, naučnici su, ako smem tako reći, počeli čak krojiti čovekovu sudbinu – hoće li nam se roditi muško ili žensko dete, ovakvih ili onakvih očiju, ovakvog ili onakvog izgleda…“, ukazao je on.

Hočevar je kazao da proslavljajući „pobednička“ postignuća genetike, stručnjaci se uveliko poigravaju sa osnovnim jedinicama života, u prirodu uvodeći nove veze, nove kombinacije, proizvodeći već sada naizgled privlačne i do sada neviđene plodove.

„Da li je onda moguće da u ovom „pobedničkom“ svetu „nauke i razvoja“, sićušni, nevidljivi virus Kovid-19 zakoči celokupan naš progres i uspeh, i blokira nam ekonomiju“, upitao je on dodajući da ne želi da neodgovorno licitira, izvodi jeftine zaključke ili se bavi nekakvim teorijma zavere.

Hočevar je naglasio da svi moramo ponizno priznati da nas je ovaj naš tako privlačni, vidljivi i opipljivi svet doslovno ulovio u sopstvenu zamku.

„I to zato što pretežno živimo tako kao da stvarno i jedino postoji samo taj vidljivi, opipljivi i materijalni svet. Narodi i države ulažu divovske napore za telesno zdravlje i telesnu lepotu. O čovekovom, pak, duhu, danas se ne govori mnogo“, ukazao je on.

Nadbiskup je ukazao da u školama, na primer, ima mnogo više prostora za za prirodne nauke, za tehnologiju i materijalnu komunikaciju, dok je „duh“, podvlači, isuviše često zaboravljen ili je gurnut na periferiju.

Državne strukture, prema njegovim rečima, danas misle da su „moderne“ i savremene samo u onoj meri u kojoj konfesionalnu veronauka izbacuju iz svojih školskih programa.

„Parlamenti smatraju da su suvereni samo onoliko koliko iz svog zakonodavstva mogu isključiti Boga – Boga Tvorca „svega vidljivoga i nevidljivoga“, a tako i Tvorca „prirodnog zakona“. Na taj način su parlamentarni poslanici preuzeli vlast nad područjima za koja oni kao pripadnici jedne istorijske institucije ne mogu biti kompetentni“, kazao je on. Hočevar smatra da istorijske institucije treba da priznaju da je upravo Bog tvorac j utemeljio ljudsko biće, a ne da je ono delo samog čoveka.

„Upravo zato naše ljudske institucije, koje imaju i pravo i snagu za donošenje i istorijsko utemeljenje državnih ustava i zakona, ne mogu nadići zakon ili ustav Božjih zapovesti, koje nam je, na gori Sinaj, Tvorac dao. Ljudski zakoni, isto tako, ne mogu nadići utemeljenost zakona o blaženstvima, dakle zakona o životu u Duhu. Božje zapovesti nisu plod nekog istorijskog ili voluntarističkog pragmatizma, nego su plod Božje stvaralačke svemoći. Samo stvaralačka svemoć Gospodnja može držati i čuvati ovaj svet, a tako i čoveka i čovečanstvo“, podvukao je on.

Ukazao je da u kriznim štabovima ovoga sveta nema mesta za „Duh“, za ono duhovno, za ono što je čoveku, kao religioznom biću, istinski bitno.

„Za „Duh“, dakle, koji jedini stvara kulturu i trajne civilizacijske tekovine… A to su upravo dostojanstvo i kvalitet svih uzajamnih odnosa, i brižna ljubav svih nas za sve nas, i za javno i opšte dobro“, objasnio je on.

Nadbiskup ističe da sve dok u svojim planovima isključujemo prisustvo svog duha i Božjega Svetog Duha, ne možemo dosegnuti celoviti pogled na čoveka kao takvog, na odnose u društvu, pa ni na sveukupno zdravlje društva i pojedinaca.

„Braćo i sestre, eto zašto je najveći duhovni događaj koji slavimo, Uskrs, od tako presudnog značenja za zdravlje i spasenje čovečanstva. Ako se ne bavimo izvornom logikom, integralnom filozofijom i istinskom religijom, kako ćemo onda živeti po Duhu ako svoj duh ne hranimo „Rečju života“ (Svetim pismom) i ne snažimo ga „tajnama besmrtnosti“ (Sakramentima) j nužno ćemo oko sebe sejati i žnjeti „trulež““, poručio je on dodajući da nam je potrebna pre svega, mudrost života, a da do nje dolazimo samo ako smo otvoreni nevidljivom, besmrtnom i večnom životu i njegovim zakonima.

Uskrs, podseća, nije naš ljudski izbor, nego Božji, i dosadašnja istorija ga je upravo potvrdila kao takvog. „A šta želimo mi, ljudi današnjice ? Pa već sama činjenica da i sam Uskrs praznujemo i slavimo razdvojeni, govori da „sejemo u telo“, a ne u duhu“, naglasio je on rekavši da upravo zato svima želi istinsko i životvorno uskršnje slavlje.