Od početka NATO vazdušnih napada na Srbiju, odnosno SRJ, prošlo je 19 godina. Aleksandar Vučić je rekao da je NATO 1999. godine udario na malu zemlju ponosnog naroda koji je bio kriv što postoji i što čuva svoje.

Naveo je da je 24. mart 1999. godine jedan od najtežih dana za zemlju i prvi u nizu 78 predugih dana bespomučne agresije najveće alijanse na malu zemlju u srcu Evrope.

Istakao je da je ubijeno 2.500 ljudi u tačno 2.500 udara.

„Kada nema krivaca a ostanu samo žrtve, kako se zločin zove?“, upitao je predsednik Srbije u obraćanju na ceremoniji pod nazivom „Oprostićemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo“.

Poručuje da svakog 24. marta obeležavamo ubijanje našeg naroda i u Varvarinu, Grdelici, Batajnici.

„Ne moramo ni imena da im govorimo, one koje je NATO pokušavao da prevede u analize, procente. To birokratko brisanje naših života dovelo je do toga da se o nama priča kao o kolateralnoj šteti, o tome koliko su Srbi krivi“, ukazao je predsednik.

Kad god kažu kolateralna šteta, mi ćemo reći ime i prezime ubijenog, zato što znamo da njihovo ubistvo nije bila greška već namera, poručuje Vučić.

„Sve je smišljeno i izvedeno sa jasnim ciljem, svaki od 500.000 projektila sproveden je i bačen sa namerom da se ubijaju ljudi, civili, da se ubijaju naši vojnici, policajci, Srbija. To su hteli, to je bio njihov cilj. To je bila cena koju smo podneli da bi oni pobedili, kako su rekli – zlo. A to zlo je bila borba da sačuvamo integritet i slobodu“, istakao je predsednik Srbije.

„Srbija koju nisu ubili i nikada neće njihova je najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost“, rekao je predsednik.

Vučić je podsetio da je taj zločin objašnjavan pozivanjem na diktaturu i i loše ljude na vlasti, a kada više nije bilo te diktature i tih ljudi nastavljeno je kažnjavanje Srbije proterivanjem našeg naroda sa Kosova, odvajanjem Crne Gore i priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ceremonija je počela na centralnom gradskom trgu, simbolično, gašenjem rasvete i zvukom sirene za vazdušnu opasnost.

Okupljenima se zatim obratio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je rekao da su agresori izabrali Srbiju i srpski narod kao metu za svoja oružja i tako uništavali našu infrastrukturu, naciju, državu, ubijali nedužne civile.

„Kako oprostiti? Nikako. Ne dozvoliti da nam ode u zaborav. Ispijali su viski kada su videli da su im se avioni vraćali prazni nakon izručenog tereta nad Srbijom. Teško je večeras svima, najteže onima koji su izgubili najmilije“, poručio je Dodik.

Prema njegovim rečima, NATO je smatrao vrhuncem dostignuća da nam nanese gubitke.

„Igrali su se s nama, umešali su se u rat u BiH i na taj način odredili karakter rata. Najteže pada arogancija, koja nije prestala ni danas, koja je prisutna u nekom drugom obliku“, istakao je Dodik.

Srpski narod i u Srpskoj i Srbiji se podigao, kaže Dodik napominjući da sada obnavljamo svoj nacionalni i državni kapacitet.

„Srbi danas idu dalje, i svi ljude mogu da se ponose na slobodu koju imamo, na dostojanstvo koje smo uspeli da vratimo“, napomenuo je predsednik Srpske.

Svedok stradanja dr Bratislav Miladinović, koji je u bombardovanju Aleksinca izgubio sestru, majku i oca, poručio je da ne prihvata da će smrt nedužnih ljudi nekome doneti dobro.

„Te iste noći ranjeni su mi ćerka, sin i supruga. Kada vam život donese bol i tugu, pred vama su dve mogućnosti: da izgubite veru ili da nastavite da živite čekajući pravdu. Živim i borim se da prevaziđem bol, borim se za ozdravljenje svoje i tuđe dece“, istakao je Bratislav.

Kaže da prema ljudima iz NATO pakta ne oseća ništa, ravnodušan je.

„Oni su odgovorni za ono što su učinili, oni će odgovarati za svoja dela. Dok god postojimo kao narod, nosićemo uspomenu na sve naše nevine žrtve. Oprostili smo, ali zaboravili nismo“, napomenuo je Bratislav Miladinović.

U prigodnom umetničkom programu učestvuje Hor RTS-a kojim diriguje Bojan Suđić.

U toku NATO bombardovanja SRJ, grad Aleksinac je bombardovan u dva navrata. Najteže bombarodovanje Aleksinca desilo se 5. aprila 1999. U 21.35 sa sedam projektila pogođene su dve centralne gradske ulice. Poginulo je 11 građana, a 50 zadobilo telesne povrede. Uništeno je 700 stambenih objekata, zdravstvene ustanove i privredni objekti.

Ukupan broj žrtava tokom NATO agresije  nikada nije utvrđen, a procenuje se da je tokom tih 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara.

Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Naredbu je američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi „Moderno ratovanje“ napisao ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. već i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Pošto je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja u Srbiji i Crnoj Gori.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Podršku su im pružili strateški bombarderi koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazduhoplovne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe radi onesposobljavanja elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč tog dana u 13.30 časova.

Savet bezbednosti UN je istog dana, 10. juna 1999, usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i zaštite više stotina hiljada albanskih izbeglica pri povratku u pokrajinu, dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Selaković položio venac žrtvama NATO agresije u Aleksincu

Izaslanik predsednika Republike, generalni sekretar Nikola Selaković, položio je danas venac kod spomenika žrtvama NATO agresije u Aleksincu.

Polaganju venca prisustvovali su brojni građani Aleksinca i okolnih mesta, a opelo ispred spomenika služio je episkop niški Arsenije sa sveštenstvom.

Državna ceremonija Dana sećanja, koju će predvoditi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biće upriličena večeras u Aleksincu.

Dan sećanja na žrtve NATO agresije, kome će prisustvovati i predsednica Vlade Ana Brnabić, biće obeležen na platou ispred Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu u 20 sati.