Kada bi izbori bili danas održani u parlamentu Srbije bile bi predstavljene sve političke opcije, dok bi političar sa najviše podrške u javnosti, skoro 60 odsto, ostao aktuelni premijer i predsednik SNS Aleksandar Vučić.
Sa gotovo jednakim procentom negativan rejting imao lider DS Bojan Pajtić. Istraživanje agencije Faktor plus, koje je danas predstavljeno, pokazuje da SNS ima podršku 49,4 odsto politički opredeljenih građana, Socijalistička partija Srbije 11,3 odsto, Demokratska stranka 6,4 odsto, Srpska radikalna stranka šest odsto, koalicija Demokratska stranka Srbije i Dveri 5,7 odsto i koalicija Socijaldemokratska stranka Srbije, Liberalnodemokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine pet odsto.
Kako je objasnio politički analitičar Dejan Vuk Stanković dobar rezulat imaju PUPS i pokret „Dosta je bilo“, koji se kreću oko tri odsto.
„Pokret „Dosta je bilo“ iz meseca u mesec ide napred i biće zanimljivo videti kako će izgledati takmičenje između stranaka evroreformskog bloka, poput DS, SDS-LDP-LSV i „Dosta je bilo“, i očekujemo jednu vrstu „derbija“ na toj evroreformskoj sceni, ali i žestoku političku utakmicu između SRS i DS S-Dveri“, rekao je Stanković.
Prema rečima direktora agencije Faktor plus Vladimira Pejića, rezultati istraživanja, koji je na 1.200 ispitanika sprovedeno od 22. februara do 1. marta, pokazuje da je na političkoj sceni Srbije trenutno pregrupisavanje snaga i da, iako su rezultati slični prethodnim, tek se očekuje prava borba za glasače početkom predizborne kampanje.
„Čini mi se da u Srbiji poslednjih decenija nije bilo kampanje u kojoj nije bilo niskih udaraca, tako da i ovog puta očekujemo dosta negativnog, a ne samo pozitivnog. Međutim, to neće uticati u većoj meri na rezultate izbora“, rekao je Pejić.
Na pitanje novinara ima li šanse za opoziciju da napravi neki značajniji rezultat Pejić je odgovorio da ne očekuje veliku promenu.
„Na početku priče o izborima, kada je opozicija u pitanju, sve je počelo s tim da je cela opozicija protiv Vučića, a bojjim se da će se predizborna priča završiti sa pričom protiv svojih političkih suparnika, koji su im mnogo bliži, i biće mnogo više sukoba unutar samih opcija, čime će borba protiv Vučića pasti u drugi plan“, rekao je Pejić.
Na isto pitanje Stanković smatra da ne treba očekivati da sve opozicione liste pređu cenzus ukoliko scenario bude negativna kampanja protiv Vučića ili između samih stranaka koje pripadaju jednoj političkoj opciji.
Prema njegovim rečima, ako se bude insistiralo samo na negativnoj kampanji kao obrascu komunikacije sa biračkim telom i političkom konkurencijom ne treba očekivati da svi koji ternutno imaju između peti šest odsto pređu cenzus.
„Negativna kampanja samo učvršćuje stavove onih koji su politički opredeljeni. Da biste novog čoveka doveli da glasa morate da nudite nešto pozitivno, da mu stvorite uverenje da vredi glasati. Opozicija ima slabe izglede ako bude ponavljala obrasce ponašanja kakvu sada imaju“, smatra Stanković.
On je upitao i kakvu poruku mogu da pošalju opozicioni lideri, konstatujući da se „nisu naročito snašli“ ni kada su bili na vlasti, niti sada kada su u opoziciji.
Stanković je podsetio da je vlast, uprkos nekim veoma nepopularnim merama, poput briselskog procesa i onih koji prate sugestije MMF-a, nije pretrpela sankcije.
„Vlast sa kontraverznim odlukama nije klizala u pogledu svoje popularnosti, a opozicija koja je u komfornijoj poziciji nije napredovala. To govori da lideri koji zastupaju opoziciju nemaju onu vrstu političkog kredita koji su imali dok su bili na vrhuncu političke moći“, rekao je Stanković.
Prema njegovim rečima glavni nedostatak opozicije je nepostojanje novih lidera, loša komunikacija sa vlastitim biračkim telom, ali i sa političkom konkurencijom.
Istraživanje je pokazalo i da je došlo do blagog porasta zainteresovanosti građana za izlazak na izbore u odnosu na prethodni mesec, od kojih je 72 odsto nedvosmisleno politički opredeljeno.
Kada je reč o rejtingu ličnosti, izabrani su oni koji se identifikuju sa političkom opcijom i najbolji rejting ima Vučić – 58 odsto podrške i 31 odsto neodobravanja, predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa 26 odsto podrške, ali i 45 odsto neodobravanja, te Zorana Mihajlović – 26 odsto podrške, ali i 47 odsto neodobravanja.
Najveći procenat neodobravanja imaju lideri demokrata Bojan Pajtić (devet odsto podrške i 63 odsto neodobravanja), radikala Vojislav Šešelj (15 odsto podrške i 61 odsto neodobravanja) i SDS-a Boris Tadić (11 odsto podrške i 48 odsto neodobravanja).
Na pitanje da li neka partija na nekoj koalicionoj listi može da utiče da građani ne glasaju za tu listu pokazalo je da 79 odsto građana neće odustati od svog političkog opredeljenja, dok na pitanje šta očekuju da će biti fokus predizborne kampanje ispitanici smatraju da će biti ekonomske teme i nezaposlenost.
Pitanje koje se odnosi na migrantsku populaciju, šta građane najviše plaši, najveći broj građana je rekao da od migranata nema strah (50 odsto), da neki od njih mogu biti teroristi (25 odsto), da se plaše bolesti (23 odsto), da mogu da unište srpsku kulturu i tradiciju (11 odsto)…
„Odgovori na ovo pitanje potvrđuju tezu da u Srbiji nemate raširenu ksenofobiju“, zaključio je Stanković.
Bogosavljević: Fantastični procenat SNS
Prema rezultatima poslednjeg istraživanja javnog mnjenja o rejtingu stranaka uoči vanrednih parlamentarnih zbora, SNS se kotira „jako stabilno visoko“ i kreće se na nivou onoga što su imali na prošlim izborima – 50 odsto, plus, minus dva ili tri.
Gostujućina na TV Pinku, Bogosavljević je istakao da su se naprednjaci i u vanizbornom periodu dobro kotirani sa, kako je rekao, fantastičnim procentom.
„Vi u vanizbornom perIodu imate 1,5 miliona, to je fantastičan procenat. Oni se kreću oko onoga što su imali i na prošlim izborima, oko 50 odsto, plus, minus dva,tri“, rekao je Bogosavljević.
Veruje kaže da će koalicija oko SNS biti u stanju da napravi vlast samostalno, ali da, prema onom što govori premijer Aleksandar Vučić, to nije ideja.
Upitan za saradnju SNS i SPS posle izbora, Bogosavljević je rekao da se oni nisu pokazali kao neko ko je smetao vladi SNS i da su pomogli ako ništa drugo u meri da imaju veilku većinu u parlamentu.
„Verujem da će se svakako razmatrti i saradnja SNS i SPS, kao što sam siguran da će manjinske stranke biti u krugu onih sa kojima se razgovara, ali ne bih se iznenadio da bude još neka stranka“, rekao je Bogosavljević.
Bogosavljević je naveo da poslednja istraživanja pokazuju izvestan pad u rejtingu SPS posle odlaska PUPS-a, koji je, kako je rekao, kao vegeta – mnogo može da popravi ukus, ali samostalno ne vredi.
„PUPS je mnogo oscilovao, kretao se oko dva, dva i po odsto, ali zbir sa SPS nije oscilovao“, rekao je Bogosavljević.
Dodao je da osim socijalista, čija je podrška takođe dvocifrena, više niko nije dvocifren.
Kada je u pitanju SRS, Bogosavljević je rekao da ta stranka najviše osciluje i da je njen rejting skoro u direktnoj korelaciji sa pojavljivanjem lidera Vojislava Šešelja na televizijama.
Govoreći o razgovoru opozicije da na predstojećim izborima nastupi na jednoj listi, Bogodavljević je kazao da oni, na žalost socijaldemokratije, nisu uspeli da se ujedine, a da se tu radi i o problemima međusobne saradnje.
„Oni svi potiču iz jedne partije koja je imala vrlo ozbiljnu istorijsku ulogu i ona je iscepkana na froncle i kao takva naravno da ne može da bude jaka. To je vrlo često sa strankom u kojoj ima dosta intelektualaca. Propustili su istorijsku šnasu da vrate na scenu ozbiljnu socijaldemokratsku stranku“,rekao je Bogosavljević, dodajući da ne vidi kako bi ta šansa mogla da se realizuje bez povlačenja lidera.
