Na redovnom godišnjem sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji, ocenjeno je da je Srbija potvrdila značajnu otpornost na brojne izazove iz međunarodnog okruženja i očuvala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima. Na sastanku održanom u Briselu Evropska komisija i Evropska centralna banke ocenile su da je privredni rast u Srbiji znatno ubrzan u drugoj polovini prošle godine, čemu su doprineli visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i usporavanje inflacije, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije. Za ovu godinu projektuju rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, a zatim i dalje ubrzanje i povratak na pretpandemijske stope rasta proizvodnog potencijala. Ocenjeno je da će rast da vode investicije i privatna potrošnja. Kako se navodi, zahvaljujući nastavku snažnog rasta izvoza i manjem uvozu energenata u 2023. godini, deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen je na istorijski najniži nivo – 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takođe, ocenjeno je i da je NBS vodila adekvatnu monetarnu politiku, a kako je zaključeno snažnom usporavanju međugodišnje inflacije u odnosu na vrhunac iz marta prošle godine doprinele su mere Narodne banke Srbije i inflacija bi sredinom ove godine trebalo da se vrati u granice cilja od 3 ± 1,5 odsto. „Zaoštravanje monetarne politike doprinelo je i padu inflacionih očekivanja, a prenosilo se i na finansijske uslove i obim kreditne aktivnosti. U uslovima povoljnih platnobilansnih kretanja Narodna banka Srbije nastavila je da interveniše na deviznom tržištu kako bi očuvala relativnu stabilnost deviznog kursa, što je rezultiralo i rastom deviznih rezervi na najviši nivo do sada“, navedeno je u oceni. Konstatovano je i da je očuvano finansijsko zdravlje banaka u Srbiji, a da se finansijski sektor pokazao otpornim u uslovima krize o čemu govore pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su znatno iznad regulatornih minimuma, kao i očuvan kvalitet aktive, uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima od oko 3 odsto. Takođe, beleži se dalji napredak na planu dinarizacije, uz visok rast dinarske štednje. „Nosioci ekonomske politike su posvećeni daljem rastu dinarizacije kroz razvoj domaćeg finansijskog tržišta i promovisanje dinarskih kredita i dinarske štednje. Važan deo dijaloga jesu i preporuke ekonomske politike koje Evropska unija daje svim kandidatima za ulazak u Evropsku uniju za naredni period. Realizacija preporuka datih u okviru prošlogodišnjeg dijaloga koje su se odnosile na aktivnosti Narodne banke Srbije ocenjena je najvišom ocenom, a pre svega preporuka koja se odnosila na monetarnu politiku“, ocenjeno je na sastanku. Kako se navodi, u ovogodišnjem dijalogu preporuke NBS jesu da nastavi da sprovodi dosadašnje aktivnosti, odnosno nastavak dobrih politika, što podrazumeva zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike u meri u kojoj je potrebno da se obezbedi srednjoročna cenovna stabilnost, kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja. Povodom ocena Evropske komisije i Evropske centralne banke, guverner Jorgovanka Tabaković rekla je da je 2023. godina bila godina brojnih rekordnih rezultata. „Devizne rezerve smo povećali za skoro 30 odsto, izvoz robe i usluga povećan je za 08 osam odsto uprkos manjoj eksternoj tražnji, a dinarska štednja je povećana za čak 43 odsto. Kurs dinara u odnosu na evro je gotovo nepromenjen, ostajući važan stub investicionog i potrošačkog poverenja. Kao rezultat monetarnog zatezanja, niže uvezene inflacije i znatno nižih i usidrenih kratkoročnih inflacionih očekivanja, inflacija je u aprilu bila za 11,2 procentna poena niža u odnosu na prošlogodišnji vrhunac. Ulazak inflacije u ciljni inflacioni koridor očekujemo već u maju, a spuštanje blizu centralnog cilja od 3 odsto krajem ove godine“, rekla je Tabaković. Kako je istakla naš bankarski sektor je ponovo dokazao svoju otpornost na spoljne šokove, uz očuvano učešće problematičnih kredita oko najnižeg nivoa od tri odsto, a izgledi rasta u srednjem roku su odlični, uz očekivani održiv rast od četiri odsto do pet odsto. „Zbog svega toga Srbija je zadržala poziciju odlične investicione destinacije s rekordno visokim i rasprostranjenim prilivom stranih direktnih investicija od preko 4,5 milijardi evra, a naš kreditni rejting je na pola koraka do investicionog. Rečnikom Međunarodnog monetarnog fonda – Srbija je svetla tačka Evrope koja je rezultatima zaradila poverenje. Rečnikom investitora – Srbija je već u grupi zemalja investicionog kreditnog rejtinga“, zaključila je Tabaković.