Ekonomska ekspanzija ne jenjava, a realni rast BDP-a za 2017. godinu trebalo bi da bude 1,9 odsto, navodi se u izvešštaju Evropske komisije. Evropska komisija u svom kvartalnom izvešštaju o stanju evropske ekonomije u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima naglaššava da se u Srbiji realni rast BDP-a u trećem kvartalu 2017. godine povećao za 2,1 odsto u odnosu na isti period 2016. godine što je, kako se navodi, u velikoj meri podstaknuto investicijama i potroššnjom domaćinstava. ”Usled snažžnih investicija, realni rast BDP-a u trećem tromesečju je porastao na 2,1 odsto sa 1,4 odsto koliko je iznosio u prethodna tri meseca. Privredna aktivnost je ubrzana u većini sektora, naročito u građevinarstvu i rudarstvu, proizvodnji, snabdevanju električnom energijom, gasom i parom”, navodi se u dokumentu Evropske komisije.

Dodaje se da je zbog letnjih sušša poljoprivreda ostala jedini sektor koji je negativno (zabeležen pad aktivnosti od 11,1 odsto u odnosu na isti period lane) uticao na privredni rast Srbije u trećem kvartalu 2017. godine.  Investicije beležže rast od 6,2 odsto u odnosu na isti period proššle godine, dok su na dvocifreni rast od 11, 4 odsto u oblasti izvoza robe i usluga najvišše su uticale direktne strane investicije i jaka potražžnja iz EU.  Uvoz je sa već snažžnog rasta od 9 odsto u drugom kvartalu ( u odnosu na isti period proššle godine) porastao na 10,7 odsto u trećem kvartalu. „Ekonomska ekspanzija nastavljena je nesmanjeno i u poslednjim mesecima godine, a prema preliminarnim procenama, realni rast BDP-a iznosio je 1,9 odsto za celu godinu”, stoji u poslednjem izvešštaju Evropske komisije koji se odnosi na stanje ekonomije u Srbiji.

U Evropskoj komisiji navode da je stopa nezaposlenosti stanovnišštva u Srbiji, starosne dobi od 15 i višše godina, iznosila 12,9 odsto u trećem kvartalu 2017. godine.  ”Broj nezaposlenih smanjen je za 21,9 hiljada ili 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je stopa zaposlenosti u trećem kvartalu  dostigla najviši nivo (48,2%) od početka ankete o radnoj snazi u 2014. godini“, pišše u poslednjem izvešštaju Evropske komisije.

U dokumentu se dalje navodi da je izvoz Srbije u evrima porastao za 12 odsto u periodu septembar-novembar 2017. u odnosu na isti period 2016. godine. ”Stabilan učinak izvoza uglavnom je bio rezultat robusnog porasta izvoza robe za 14,4 odsto. Međutim, poljoprivredni izvoz je snažžno opao od avgusta, jer je lošše vreme u velikoj meri uticalo na neke useve.  Porast u domaćoj potražžnji odrazio se na rast uvoza u periodu oktobar – novembar za preko 20 odsto u odnosu na isti period proššle godine što je u proseku  porast od 14,6 odsto za period januar-novembar 2017. Uvoz, na prvom mestu, kapitalnih dobara, ubrzan je snažžno, što ukazuje na značajan rast investicionih aktivnosti u poslednjem kvartalu godine. Kao rezultat takve dinamike u trgovini, robni deficit je od januara do novembra porastao na 3,8 milijardi evra, što je višše za 20 procenata u odnosu na isti period proššle godine”, navode u Evropskoj komisiji. U delu kvartalnog ekonomskog izvešštaja koji se odnosi na Srbiju u Evropskoj komisiji napominju da je inflacija u zemlji u oktobru i novembru ostala na stabilnih  2,8 procenata. U zaključku Evropska komisija navodi da je do kraja novembra izvršenje budžeta Srbije uveliko prevazišlo ciljeve deficita i prihoda.  ”Opššti suficit držžave povećao se na 95,1 milijardi dinara ili 2,1 odsto procenjenog godiššnjeg BDP-a, prema revidiranom godišnjem cilju deficita od 1,1 % BDP-a. Ukupan rast prihoda iznosio je 7,5 odsto u odnosu na isti period lane, podstaknut snažnom poreskom politikom i prihodima od socijalnog osiguranja. Poslednji ekonomski izvešštaj Komisije zaključuje da je držžavni dug Srbije krajem novembra 2017. godine iznosio je 23,4 milijarde evra ili 62,6 odsto procenjenog godiššnjeg BDP-a što je smanjenje sa 71,9 procenta sa kraja 2016. godine.