Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je  da je Srbija razočarana zbog toga što je sprečeno da se, kako je naveo, čuje istina o NATO agresiji SR Jugoslavije 1999. godine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. „Došli smo ovde na poziv SB UN. Smatramo da je tema izuzetno važna za međunarodno pravni poredak i da se danas, kao što je bombardovanje Srbije bilo izvedeno kao presedan, dogodio jedan presedan na proceduralnom glasanju“, rekao je Dačić na konferenciji za medije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. On je zahvalio Rusiji, Kini i Alžiru koji su podržali inicijativu da se u Savetu bezbednosti razgovara o bombardovanju SRJ. Zahvalio je i zemljama koje nisu glasale za, rekavši da su mnoge zemlje bile uzdržane jer nisu želele da se razgovaraju o temi u kojoj „očigledno postoje dvostruki standardi“. Dačić je, komentarišući to što je NATO bombardovanje izvedeno zbog navodnih humanitarnih razloga, upitao o kojim humanitarnim razlozima je reč, s obzirom na to da je izvršeno „gotovo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije“. „Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba proterano u poslednjih nekoliko meseci, kad Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali zato se nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama“, rekao je šef srpske diplomatije.

Zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu izglasale da se na dnevni red sednice, koja je počela u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Za su glasale tri članice SB UN – Rusija, Kina i Alžir, glasova protiv nije bilo, a 12 zemalja je bilo uzdržano. Raspravi o NATO agresiji na samom početku sednice usprotivio se stalni predstavnik Francuske pri UN Nikola de Rivijer, koji je rekao da predlaganje te teme neće „ni na jedan način doprineti napretku“. „Rusija cinično koristi intervenciju 1999. godine da opravda svoj rat protiv Ukrajine i agresivnu spoljnu politiku u Gruziji 2008 i na Krimu 2014“, poručio je De Rivijer. On je dodao da agenda sednice treba da bude odluka svih članica Saveta bezbednosti. „Odluka nije na jednoj članici, pa ni na predsedavajućoj zemlji“, rekao je De Rivijer. Sa druge strane, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da se ovih dana čitav svet seća žrtava tragičnih događaja na Balkanu, čiji je uzrok bila ilegalna agresija NATO-a. „Razumem da je za predstavnike NATO-a za ovim stolom neprijatno da ovo čuju i da se o tome raspravlja, ali je važno o tome diskutovati, ne samo zbog toga što je bilo, nego i zbog toga što se sada dešava u tom regionu“, poručio je Nebenzja. On je zatražio da se održi otvoreni brifing u Savetu bezbednosti o posledicama NATO agresije na SRJ po međunarodni mir i bezbednost u svetu. Odluku glasanjem o održavanju sednice donele su stalne članice SB UN – Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija i SAD, kao i nestalne članice – Alžir, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Koreja, Siera Leona, Slovenija i Švajcarska. Sednica SB UN zakazana je na inicijativu Rusije povodom 25 godina NATO bombardovanja SRJ, a ruska Državna duma je prošle nedelje usvojila nacrt dokumenta o NATO agresiji na SR Jugoslaviju kojim će se obratiti UN. U dokumentu je ocenjeno da su agresijom stvorene pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod „maskom navodne borbe za vrednosti slobode i demokratije“. Tim dokumentom pozivaju UN, da osude vojnu operaciju zemalja NATO protiv suverene Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. u korist Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice NATO pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju koja je izvršena bez odluke SB UN. Sednica SB UN bila je i jedna od tema razgovara koji su u četvrtak u Moskvi imali Dačić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Vazdušni napadi NATO-a na SRJ, izvršeni bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. NATO bombardovanje dovelo je do smrti više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a pričinjena je šteta od sto milijardi dolara.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je  sednica Saveta Evrope, na kojoj treba da se razmatra prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, sazvana da bi se tzv. Kosovu obezbedila nezavisnost i da je nastavak onog što je počelo NATO agresijom na SR Jugoslaviju. “To je samo nastavak svega onoga što je započelo na jučerašnji dan, pre 25 godina. Oni prosto ne mogu da veruju da se jedna ovako mala zemlja kao što je Srbija bori da se na međunarodnom planu ne realizuje ta puna nezavisnost Kosova. I oni se čude kako je to moguće da zemlje povlače priznanje. Evo, danas, 109 zemalja ne priznaje Kosovo, 84 ga priznaje“, rekao je Dačić novinarima u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. On je istakao da je iz međunarodne zajednice traženo od Prištine da formira Zajednicu srpskih opština na KiM, ali da se od toga odustalo i da je pokrenuta procedura o prijemu Prištine u Savet Evrope. Dodao je da je izvestilac za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani dala pozitivno mišljenja za ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope. Dačić je naveo da če mišljenje Bakojani naići na odobravanje, pošto je najveći broj zemalja pod uticajem Zapada priznao nezavisnost tzv. Kosova. “Nakon toga u aprilu bi verovatno išli na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, znači očekuje nas jedan težak period i, naravno, period kada vi zaista treba da preispitujete koji su to principi uopšte na kojima sve to počiva. Ako više nije bitno da li je neka država međunarodno priznata ili ne, ako više nije bitno da li neki deo teritorije može da se otcepi i da postane član Saveta Evrope, gde je kraj svemu tome? Ili neko misli da to može da važi samo za Srbiju? Mi ozbiljno razmišljamo kako da se ponašamo u jednoj situaciji kada se grubo krše međunarodi principi“, rekao je Dačić. Istakao je da se, s druge strane, mora voditi računa o međunarodnom položaju Srbije. “Ono što je sigurno je to da Kosovo neće moći da uđe u Ujedinjene nacije, sve dok imamo naš čvrst stav, naše rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Vučićem, a to je da mi nikad nećemo priznati nezavisnost Kosova“, rekao je Dačić.