„Nikad nisam govorio pred većim brojem ljudi, hvala vam što ste večeras ovde. Želim svim Krajišnicima da se izvinim što su postojali oni u Srbiji koji su u trenutku zločinačke akcije Oluja okretali glavu od vas i nisu dovoljno brinuli o svom narodu“, rekao je Vučić.

On je naveo da je danas težak i tužan dan za Srbiju i Srbe, ali je poručio da „oluja“ više neće biti.

„Hoću da vam kažem da „oluja“ više neće biti. Srbija se ne hvali svojom snagom, ali je dovoljno jaka da brine o svom narodu i niko više neće dozboliti takav pogrom“, rekao je Vučić.

Dodao je da krivica nikako ne pripada Krajišnicima, već raznim politikama, pogrešnim i lošim, koje su dozvolile nešto što se „u vašem slučaju moze nazvati zločinačkim konačnim rešenjem“.

Irinej: Srbi i Hrvati treba da grade mir, ljubav i toleranciju

Patrijarh SPC Irinej poručio je večeras da Srbi i Hrvati umesto mržnje treba da grade mir, ljubav i toleranciju, ali i da ćutanje Evrope na veličanje ustaštva u Hrvatskoj otvara pitanje da li je opravdana naša želja da postanemo član EU.

U Busijama, nakon parastosa prilikom obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u tokom Oluje, patrijarh je rekao da je tužno sećanje na one koji su morali da napuste svoje ognjište i potraže drugo mesto za život, ali i na sve one koji su nastradali od zločinačkih ruku.

„Sećamo se stradanja našeg naroda u poznatoj akciji Oluja koja je pokrenuta od starne hrvatske vojske i policije 1995. godine. Akcija progona je obuhvatila prostra severne Dalmacije, Like, Koruduna i Banije. Prostor Srske krajine. Cilj progona je bio proterati Srbe sa svojih vekovnih obitališta i time Hrvatsku očistiti od Srba i Pravoslavlja“, kazao je Irinej.

To je bio plan ustaške Hrvatske i vrha tadašnje Rimokatoličke crkve, dosdao je patrijarh.

„Toj ideji je žrtvovano preko milion nevinog srpskog naroda na način kakav novija istorija nije zapamtila. To svedoče logori Jasenovac, Jadovna, Gradine… i desetine startišta, jama i provalija u koje su Srbi živi bacani i umirali strašnom smrću“, kazao je patrijarh podsetivši da su Srbi u Drugom svetskom ratu masovno stradali  tokom ustaške vladavine u Hravtskoj.

Tu golgotu su pored Srba doživeli jedino još Jermeni i Jevreji, naglasio je patrijarh dodajući da su u ustaškoj Hrvatskoj formirani zloglasni dečiji logor kroz koje je prošlo više od 120.000 nevine srpske dece, a od kojih je najveć broj umrlo zbog gladi i žeđi.

On navodi da veličanje i slavljenje zločinaca danas u Hrvatskoj i oživaljavanje ustaške i fašističke Hrvatske unosi strah i neisgurnnost kod Srba u Hrvatskoj, dok Evropa to mirno posmatra.

„Muk i ćutanje Rimokatoličke crkve i njenih predstanivka na sva ova zbivanja ozbiljno zabrinjava“, naveo je Irinej.

On dodaje da su Srbi i Hrvati hteli ili ne najbliži jedni drugima i zato pozvani da grade mir i prijateljstvo, kao i da zajedno grade budućnost.

Okupljenima se obratila i doktorka Jelena Šarić, jedna od onih koji su izbegli tokom „Oluje“, ističući da je rat mnogima odneo sve, a da se svako ko je prežive bori na svoj način.

„Ne bih volela da se ovo dogodi bilo kom narodu, treba da živimo u miru, ali da zaboravimo nećemo“, rekla je ona i zahvalila narodu Srbije na podršci i humanosti koju su pružili.

Hiljade ljudi na centralnoj manifestaciji u Busijama

U zemunskom naselju Busije u toku državna manifestacija posvećene obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe povodom 21. godišnjice Oluje.

Parastos za sve stradale Srbe služio je patrijarh srpski Irinej a manifestacija je  nastavljena umetničkim programom pod nazivom „Naša je tuga…velika“ i obraćanjem premijera Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i „devojke iz kolone“, izbeglice dr Jelene Šarić, saopštila je vladina Kancelarije za saradnju s medijima.

Busije je naselje u beogradskoj opštini Zemun, u kome većinu stanovništva čine srpske izbeglice iz BiH i Hrvatske, posle hrvatske vojne operacije „Oluja“.

Sekretar udruženja građana Busije Jovan Vučenović kaže da se zahvaljuje onima koji su se setili da se u Busijama obeleži to tužno sećanje kada su Srbi pre 21 godinu proterani sa svojih vekovnih ognjišta.