foto Tanjug/arhiva

Premijerka Srbije Ana Brnabić je rekla da ne može da sakrije svoje čuđenje stepenom licemerja pojedinih medija koji su, kako kaže, svaki dan kada su bili protesti pokrivali te događaje, a nijednom nisu pitali da li se organizacijom protesta dovodi u opasnost zdravlje ljudi.

„Šta to za vas znači? Da su neka okupljanja dobrodošla i nemaju nikakav rizik, a neka druga imaju ogroman rizik i nisu dobrodošla?“, upitala je Brnabić odgovarajući na pitanje novinara zašto, ako se medicinski deo Kriznog štaba protivi javnim okupljanjima i ako još važe korona propisi, Grad Beograd organizacijom novogodišnjih proslava „svesno gura ljude da se razbole ili zaraze druge ljude“.

Brnabić je upitala i da li postoje različiti standardi u odnosu na to ko poziva na okupljanja?

„Jel“ nema rizika kada su protesti politički protiv vlasti, a ogroman je rizik kada je doček Nove godine ili vam samo nije palo na pamet da tada pitate da li ste svesni zdravstvenog rizika blokade saobraćajnica i okupljanja ljudi?“, dodala je Brnabić.

Šteta u EPS-u koštaće manje nego restrikcije 2012.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da se još ne zna koliko će državu koštati energetski problem koji se nedavno dogodio u termoelektrani u Obrenovcu, ali da je to mnogo manje nego 2012. godine kada smo imali restrikcije struje za privredu.

„Svakako računamo koliko nas košta sve ovo što se dešava. Da je završeno nije, ali verujem da ćemo na kraju zime videti kako smo prošli u svemu ovome. Za sada mogu da kažem da košta mnogo manje nego 2012. godine kada smo imali restrikcije struje za privredu i kada nas je dan koštao stotine miliona evra“, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu.

Dodala je da tada niko nije pitao ni ko je kriv, ni koliko košta, ni ko je odgovoran niti da li će neko da podnese ostavku ili će biti smenjen.

Brnabić je rekla da se Srbija danas mnogo promenila u odnosu na 2012. godinu i da sada imamo mnogo odgovorniju vlast, ali i slobodu medija.

„Danas mediji to mogu da pitaju, slobodniji su, mogu da traže odgovornost, tada to nije bilo moguće“, rekla je Brnabić.

Ponovila je da će se videti koliko će ovo koštati državu, ali da je najvažnije da je sistem sada stabilan i da nemamo restrikcije.

„Mnoge države imaju restrikcije ili ih najavljuju. Mi se i dalje borimo i verujem da ćemo uspeti da ovu zimu izguramo bez ikakvih restrikcija, bilo električne energije ili gasa“, dodala je Brnabić.

Nismo se obavezali Rio Tintu, ali bivša vlast obavezala državu

Premijerka Ana Brnabić danas je, na pitanje novinara zašto ne može potpuno da se obustavi projekat „Jadar“ Rio Tinta i da li se država obavezala prema toj kompaniji pa sada ne može da povuče taj projekat, rekla da se sadašnja vlast ni na jedan način nije obavezala, ali da je prethodna vlast obavezala državu.

Brnabićeva je objasnila da je prethodna vlast od 2004. davala dozvole Rio Tintu, koji je u skladu sa zakonom i odobrenjima vlade ulagao u taj projekat i da sada država ne možemo da ih otera iz Srbije.

Na pitanje kako se država nije obavezala kada je taj projekat predviđen Uredbom o prostornom planu, rekla je da ta uredba ne predstavlja nikakav problem i da ne znači ništa posebno, odnosno da ne znači da će taj projekat biti i realizovan.

Ta uredba predviđa jedan dokumenta – prostorni plan kako bi Ri Tinto znao za koji prostor da uradi Studiju o proceni uticaja na životnu sreidnu.

Brnabićeva je objasnila da je Rio Tinto došao u Srbiju 2004. godine i pitao vladu da li može da radi istraživanja i uloži novac u to i dobio odobrenje, pa 2006. pitao da li može da proširi teritoriju istraživanja, uloži još novca i tako sve do 2012. godine, kada je ta kompanija tražila dozvolu da radi i velike bušotine i dobila dozvolu.

Premijerka ističe da je Rio Tinto do 2013. uložio između 150 i 200 miliona dolara i sadašnja vlast nije mogla da im kaže – hvala, ali ne možete dalje da radite i idite iz Srbije, pošto su radili sve u skladu sa zakonom i dobijali dozvole od vlade i ulagali novac.

„Da li mislite da Rio Tinto ili bilo koji drugi investitor neće tužiiti državu i tražiti da se taj novac vratio ili mislite da je potpuno normalno i moguće da neko uloži novac na osnovu dozvola koje je dala vlada i da mu se onda kaže – hvala vam mnogo i doviđenja, mi ne želimo da nastavimo i niko nikome ništa ne duguje“, zapitala je premijerka.

Kako je rekla, kada je država 2004. dala prvu dozvola za istraživanja mi smo se obavezali jer su ti ljudi uložili novac.

Kaže da bi to bilo isto kao kada bi došao neki investitor iz Nemačke i da traži dozvolu da pravi fabriku i uloži u opremu i, kada sve to uradi, da mu se kaže da sve to ostavi i ide iz zemlje pošto ne postoji obavezujući ugovor.

„I onda perete ruke i kažete – nisam ja kriv već ovaj koji je došao 10 godina kasnije. Pa što ga onda on nije zaustavio već je preuzeo obaveze“, zapitala je Brnabićeva.

Istakla je da sadašnja vlast nijednu dozvolu nije sakrila i da je predsednik bio jasan kada je rekao da će sve zavisiti od procene uticaja na životnu sreidnu koju će raditi stručni ljudi, kao i da će zavisiti od toga kako građani budu reagovali na to.

Premijerka je rekla da jedna ozbiljna država ne može da otera investitora koji je za nešto dobio dozvolu po zakonu.

Dodala je da je vlada jedino promenila u zakonu to da sada možemo da naplatimo za istraživacke radove, što ranije nismo mogli.

„Nismo dali dozvolu za rudnik, sve zavisi od studije“, naglasila je ona.

Kaže da Rio Tinto slavi 18 godina od dolaska u Srbiju i da je ona poslednji put bila u Loznici 26. febrtuara 2020. godine, kada je bila završena prethodna studija izvodljivosti i da je tada niko nije ništa pitao od medija oko Rio Tinta, pošto to tada nije bila politička tema, kao što je sada kod pojedinih medija koji napadaju taj projekat.

Takođe, rekla je da ona nije nadležna za komunikaciju sa Rio Tintom iako je imala brojne sastanke sa tom kompanijom, kao što i nijedan član vlade nije zadužen sa bilo kojim investitorom pojedinačno.

„Što se tiče toga da li je bilo šta potpisano na osnovu čega imamo obaveze prema Rio Tintu, takav dokument ne postoji“, naglasila je Brnabićeva.

Rekla je da je u često spominjanom memorandumu u vezi sa tim projektom eksplicitno navedeno da moraju da se poštuju zakoni Srbije i najviši standardi za zaštitu životne sredine.

Brnabić o incidentu u Šapcu: Institucije rade svoj posao

Premijerka Brnabić je, odgovarajući na pitanje novinara da li je utvrđeno ko je tukao građane koji su protestovali na mostu u Šapcu, izjavila da se time bave nadležne institucije i da trenutno zna samo za jednu osobu koja je pretučena.

„Po svim informacijama koje imamo, znam samo za jedno lice koje je pretučeno, a to lice je pretukao (Dragan Milovanović) Crni, koji je jedan od heroja opozicije i za koga niko ne traži odgovornost zato što je valjda u redu da tučete ljude koji žele da ostvare svoja prava i da negde prođu“, rekla je Brnabić novinarima u Beogradu.

Ona je dodala da postoje različiti standardi za ljude koji su za i protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Ako ste protiv Aleksandra Vučića, potpuno je u redu i da obećavate streljanje i da bijete ljude i imate proteste da neko ko je pretukao čoveka, koji zamalo da izgubi oko, je priveden i imate proteste da ga puste zato što imate različite standarde za ljude koji su protiv Aleksandra Vučića i koji su za njega“, navela je Brnabić.