Predsednica Vlade Ana Brnabić čestitala je građanima 15. februar – Dan državnosti i poručila da samo ekonomski jaka i stabilna Srbija, vođena ljudima koji istinski vole svoju zemlju, može biti istrajna u rešavanju pitanja od državnog i nacionalnog interesa. “U ime Vlade Srbije i svoje lično ime, čestitam građanima Srbije nacionalni praznik Dan državnosti, uz podsećanje na Sretenjski ustav, temelj moderne srpske države, kao i uspomene na slavne pretke čiju viziju moderne i slobodne države mi danas živimo. Samo ekonomski jaka i stabilna Srbija, vođena ljudima koji istinski vole svoju zemlju, može biti istrajna u rešavanju pitanja od državnog i nacionalnog interesa. Zato svesni odgovornosti, naša obaveza je da zemlju večno čuvamo i nastavimo da negujemo izvorišta novovekovne srpske državnosti i ustavnosti”, navodi se u čestitki premijerke, saopšteno je iz vlade.

Srbija je Sretenjskim ustavom svima pokazala da može, da je spremna i da je u stanju da se svrsta među zapadnoevropske države, odnosno da uđe u porodicu evropskih država, izjavio je saradnik u nastavi na predmetu Ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Aleksandar Cvetković. On je, u izjavi za Tanjug, naveo da je Srbija, činjenicom da je donela takav pravni akt, bez obzira na njegovu sadržinu, pokazala da razume da je ustav simbol stvaranja države. „Ustav ima jednu simboličku funkciju, ta funkcija se nije ni danas izgubila, ali je tada ona bila mnogo jače izražena. Jedan švajcarski profesor će reći ‘ko kaže ustav, kaže država’, dakle Srbiji je bilo jasno da će ona moći sebe da profiliše kao državu onda kada donese ustav. Time će se vlast u izvesnom smislu legitimisati“, objasnio je Cvetković. On kaže da je to bila i neka vrsta političkog poteza u odnosu na Austriju i Rusiju, kao i u odnosu na Otomansko carstvo, kojim se može poslati poruka da sada u okviru stečene autonomije, Srbija može da donese i ustav, odnosno opšti akt kojim će se legitmisati vlast. Smatra da je ustav koji je napisao Dimitrije Davidović, sa standarda onog vremena, jedan izuzetno napredan ustav, ali dodaje da se u poređenju sa ustavima tadašnjih zapadnoevropskih država u pogledu organizacije vlasti, ne može označiti kao sasvim liberalan. „Verovatno je najveća vrednost tog ustava u tome što on proklamuje niz građanskih prava, prava takozvane prve generacije, onih prava kojim će se štititi ličnost pojedinca, kojim će se pružati procesne garantije u slučaju lišenja slobode. Te garantije ljudskih prava su Srbiji po prvi put dale kompletan ustav, jer je Srbija i pre Sretenjskog ustava imala niz ustavnih akata“, naveo je Cvetković. Dodaje da su pre Sretenjskog ustava postojali nacrti, koji su oni uvek regulisali samo jednu oblast ustavnog regulisanja, organizaciju vlasti, a sada se pored organizacije vlasti u celosti reguliše i oblast ljudskih prava. Cvetković kaže da sama činjenica da je to prvi, celovit ustav svedoči ogromnom značaju Sretenjskog ustava, ali napominje da njegov značaj u daljem razvoju Srbije mnogo više proizlazi iz simbolike njegovog donošenja, nego iz njegove sadržine. „Taj ustav nije napisan od strane velikih sila, nije nametnut, on je podaren, pročitan u Kragujevcu. Nije usvojen nekakvim ustavnotvornim referendumom, nije usvojen od neke ustavnotvorene skupštine. Pročitan je pred srpskim narodom, bez upliva sa strane, pisao ga je Dimitrije Davidović i to je jasna poruka da Srbija pokušava da stvori istinsku ustavnotvornu vladavinu“, izjavio je on.