Božić – najradosniji hrišćanski praznik Studio B, Tanjug, RTS

Objavljeno: 07.01.2018. 08:13 Izmenjeno: 08.01.2018. 10:08

Najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Hristovog, danas proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju julijanski kalendar. Poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej služio je u Hramu Svetog Save božićnu liturgiju, u prisustvu velikog broja vernika i članova Vlade i izaslanika predsednika Srbije.

foto Tanjug

Božić je najradosniji hrišćanski praznik, dan kada hrišćanski svet slavi rođenje Isusa Hrista i kada je, prema verovanju, njegov duh sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Posle liturgije božićnu poslanicu patrijarha Irineja pročitao je starešina Hrama Svetog Save Stefan Šarić. „Božić nam osnažuje i vraća biblijski blagoslov: Radjajte se i množite i napunite zemlju. Daj Bože da ovaj blagoslov postane mera života srpskog naroda i svih naroda na zemlji, jer bi na taj način pakao bratoubistva i čedomorstva bio zamenjen rajskim mirom i punoćom života“, navedeno je u poslanici.

„U ove blagoslovene božićne dane molimo se Gospodu, Caru mira da ugasi neprijateljstva medju narodima, da spase ljude Svoje širom sveta i da bude milostiv svima nama“, dodaje se u poslanici.

Na liturgiji je pevao i dečiji crkveni hor „Rastko“, a posle bogosluženja usledilo je pričešće vernika koja su postili tokom Božičnog posta.

 

Medju prisutnima su bili generalni sekretar predsednika Vlade Srbije Nikola Slaković, šef diplomatije Ivica Dačić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, gradski menadžer Goran Vesić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, princ Aleksandar Karadjordjević sa suprugom Katarinom.

U svim hramovima srpske pravoslavne crkve u zemlji i rasejanju, slavljenje Božića počelo je paljenjem Badnjaka i ponoćnim liturgijama. U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji proslava Božića počela je paljenjem Badnjaka. U crkvama i manastirima služene su liturgije. U crkvi Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici liturgiju je sa sveštenstvom služio vladika raško-prizrenski Teodosije, koji danas služi u Gračanici.

Običaji za Božić

Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana. Oni su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.

Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.

U vezi sa Božićem kod Srba postoje brojni, ali u ponečemu i različiti običaji. Vernici u Srbiji tradicionalno se pozdravljaju rečima „Mir Božji – Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“. Božić je praznik cele porodice, koja se okuplja povodom najradosnijeg hrišćanskog dana. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Taj datum se i danas poštuje, s tim što se on u julijanskom kalendaru poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme toga dana slave praznik rođenja Isusa Hrista. Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu. „U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta“, piše u jevanđelju. Zvezdu su četrdeset dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior. Stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili su se detetu „kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja“.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema jevanđelju, ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Vedro

Trenutna temperatura 22°C

Vedro

Ponedeljak
Pretežno sunčano

Max: 35°C
Min: 22°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana