Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da che  na samitu u Briselu lidere EU informisati o tenzijama na Kosovu i Metohiji. “Znate da smo poslednjih dana imali mnogo tenzija na severu Kosova. Poslao sam našeg specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka u Prištinu i Beograd. Upoznachu lidere o situaciji i pokušaju da se situacija smiri i da se vratimo dijalogu. To je jedini način da se obezbedi evropska budućnost Kosova i Srbije“, rekao je Borelj uocci danassnjeg sastanka. On je istakao da je od apsolutne važnosti da nemiri prestanu, da se prekinu barikade, da se vrate smirenost i diskusija, kako je rekao, „oko predloga koji smo stavili na sto da bi se našlo trajno i koherentno rešenje za tenzija između Prištine i Beograda”. Borelj je takođe najavio da se očekuje da lideri potvrde kandidatski status Bosne i Hercegovine. “Ovo treba da bide dobra prilika za lidere BiH za rade na reformama”, naveo je Borelj i dodao da je ovo veoma važan korak i za BiH i za ceo region. Lideri EU che se danas sastati u Briselu gde che razmatrati i rat u Ukrajini, pitanja vezana za energetiku i ekonomiju, bezbednost, odbranu, spoljne odnose.

Mišel je u pismu takodje najavio da će na samitu biti reči o Ukrajini i ruskim napadima na značajne ukrajinske objekte i energetsku infrastrukturu. Pored neposrednih potreba zemlje, lideri će razgovarati o tome kako garantovati održivost evropske vojne i finansijske podrške Ukrajini. Druga važna tema je energetika i obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja i smanjenje cena za građane i privredu. Mišel piše da će lideri razmotriti napredak i dati dalje smernice. Tema je i reforma tržišta električne energije. Mišel očekuje da Evropska komisija da svoje predloge što je pre moguće. Lideri će danas imati stratešku diskusiji oko odnosa EU – SAD, osobito “u svetlu globalnog konteksta koji se razvija” a razgovor će obuhvatiti širok spektar pitanja, “posebno našu bezbednost i ekonomsku saradnju”, piše Mišel. Belgijski premijer Aleksander De Kro, pre početka samita, je naglasio potrebu da EU odgovori zajedno na zelene subvencije američkim preduzećima. „Neke zemlje pokušavaju da uspostave sopstvene šeme… jer misle da imaju dublje džepove“, rekao je on. Takav pristup će samo narušiti zajedničko tržište EU, rekao je on nazivajući ga „najvećom imovinom“ EU koju Unija mora da sačuva. Nemački kancelar Olaf Šolc nije hteo da komentariše ovu temu i naglasio da ove zelene subvencije u SAD, pokazuju da Amerika „postaje ekonomija koja želi da zaustavi klimatske promene izazvane ljudskim faktorom i da se modernizuje“. On je samo dodao da to treba da se radi „na način koji održava konkurentnost“. Što se tiče odbrane, predsednik Saveta EU kaže da su se lideri u Versaju u martu 2022. godine, “obavezali da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost EU, prateći strateški pravac delovanja u odbrani i povećavajući kapacitet EU da deluje autonomno”. S tim u vezi, lideri EU će razmotriti rad koji je obavljen na sprovođenju ovih obećanja i jačanju odbrambenih kapaciteta EU, dati smernice o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i uspostavljanje zajedničkog razumevanja ključnih pretnji i izazova za Evropu kratkoročno i na srednji rok.