foto Tanjug

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas, posle razgovora sa visokim predstavnikom EU Žosepom Borelom, da smo pre nekoliko godina imali šansu za kompromis sa Prištinom, da je svaka ideja kompromisa ubijena, te da ne vidi kako bi došli do toga u budućnosti, ali da je Srbija spremna da razgovara sa Prištinom o svim suštinskim temama, po ukidanju taksi.

Vučić je pred novinarima, nakon sastanka sa Borelom, podsetio da od sutra EU neće imati 28, već 27 država članica, te izrazio nadu da bi Srbija mogla da bude 28 članica EU.

Za to je, kaže, potrebno mnogo stvari da uradimo, mnogo okolnosti da nam ide na ruku, i da postignemo mnogo teških dogovora.

On je preneo da je Borel potvrdio da evropska budućnost Srbije neće biti izvesna bez rešenja u dijalogu sa Pripštinom, što, ističe, građani Srbije treba da znaju.

Zahvalan mu je, kaže, što će se i lično angažovati u dijalogu.

Istakao je da je to bio dobar, iskren i otvoren razgovor, o svim važnim temama.

Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

U srdačnom susretu, Dačić je Borelu poželeo dobrodošlicu i uspešne sastanke koje će imati sa najvišim zvaničnicima naše zemlje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Vučić:Treba nam mir,a bilo je puno propuštenih šansi

Nama je potreban mir, a bilo je mnogo propuštenih šansi za kompromis sa Albancima, rekao je danas predsednik Aleksandar Vučić, te istakao da krivica za to nije do Srbije.

On je tako odgovorio na pitanje da li je razgovarano o promeni strategije dijaloga, pošto do sada nije bilo rezultata, jer Prištinu interesuje samo status, i to bez ustupaka.

„Razgovarali smo o propuštenim šansama i o tome šta je bilo moguće, zbog čega mislim da ćemo imati daleko lošije i teže rešenje u budućnosti, nego što je moglo da bude pre dve ili tri godine“, rekao je predsednik Srbije, na konferenciji za štampu sa šefom evropske diplomatije Žosepom Borelom.

On je rekao da nije mogao da razume napade iz različitih EU zemalja i drugih, kada je krenuo da govori o mogućem rešenju, iako je znao da pokušaj rešavanja kosovskog čvora donosi najteži mogući teret.

„Nema nikog u našoj zemlji i u Evropskoj uniji, izuzev visoke predstavnice EU, ko nije izgovorio najgore reči, gadosti, neistine, o meni, Srbiji, ali, i Albancima. Kao da se to nije ticalo nas i Albanaca. A tiče se samo nas Srba i Albanaca, a samo Srbi i Albanci ne smeju da odlučuju ni o čemu. Svi drugi su odlučivali i držali nam pridike o Pandorinoj kutiji koju bi otvorili rešenjem van onoga što su želeli”, objasnio je on.

Vučić podseća da na njegovo pitanje zašto su otvorili Pandorinu kutiju priznanjem Kosova 2008, i bombardovanjem Srbije 1999, ni dan danas nije dobio odgovor, kao što i danas nije dobio odgovor zašto Srbi u Crnoj Gori nemaju ista prava kao Albanci u Severnoj Makedoniji.

“Mogu da pitam pet miliona puta i uvek će biti zid ćutanja. Stvarnog odgovora nema i niko ne može da ga izmisli i nađe. Moramo da se naučimo na to, da sebe naučimo na to da nas doživljaju kao gubitnike I da moramo da platimo visoku cenu za dešavanja 1990-tih da bi mogli da budemo deo civilizovanog sveta. To šta ćemo prihvatiti je naša stvar. U našem je interesu da vodimo razgovor, da postignemo kompromisno rešenje“, istakao je on.

Rekao je da mu ne pada na pamet da odustane, da ne traži ili ne učestvuje, odnosno da se ne bori za razgovore i kompromisno rešenje.

Podsetio je da je Srbija imala mnogo mrtvih 1990-tih, 1940-tih, u Prvom svetskom ratu i početkom prošlog veka, i da je vreme da naša deca odrastaju, rade, grade ovde, i da čuvamo mir.

„To je suština svega“; podvukao je on.

Kazao je da mali broj zna da su u Beogradu najveće demonstracije održane, ne 2011, ili 19. aprila, već 1908. kada je Austro-ugarska izvršila aneksiju BIH.

„Tada se čulo “dajte nam puške“, i bilo je 200.000 ljudi. Ali, neki pametan čovek rekao je da ne treba rat, a to je bio Stojan Novaković i izbegli smo tada rat. Ali nismo izbegli nijedan kasnije. Skupu cenu plaćamo za to i zato nas je danas tako malo, prazna nam je teritorija, i ljudi odlaze. Vreme da im ponudimo drugačiju perspektivu“, poručio je Vučić.

Izrazio je zahvalnost Borelu na rečima ohrabrenja za želju da sačuvamo mir.

Takođe se osvrnuo i na jučerašnji izveštaj Evropske komisije koja je konstatovala da je snažan rast Srbije „pogurao“ ekonomiju čitavog regiona.

“Naš rast je veći od onog u izveštaju Evropske komisije. Nisu imali još podatke od decembra, a tada nam je rast iznosio 6,7 odsto. To ne može bez mira i stabilnosti”; objasnio je on.

Podsetio je da je Srbija po platama prestigla BiH, stigla Crnu Goru i da će preteći sve, ali je to, kaže, zahvaljujući radu i dodajući da je za to potreban mir i sigurnost, a ne mrtvački sanduci.

„Ali to ne znači da ćemo da dozvolimo poniženje našeg naroda“, zaključio je Vučić.

Borel: Nadam se skoroj obnovi dijaloga

Nadam se da će se uskoro obnoviti dijalog Beograda i Prištine, rekao je šef diplomatije EU Žosep Borel, posle razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

„Nadam se da će se to uskoro desiti. Kada se to desi, EU će biti spremna da nastavi sa posredovanjem u dijalogu“, rekao je Borel i najavio veći angažman EU.

On je istakao da nije na EU da odluči šta će biti rezultat dijaloga, već da je to na Srbiji i Kosovu, ali da EU mora da se angažuje snažnije u posredovanju nego poslednjih meseci.

Za njega je, kaže, Zapadni Balkan deo Evrope, i više od toga, treba da bude deo EU, geografski, kulturološki, kroz ekonomske veze, i najvažnije, zbog aspiracija građana, poručio je.

Zato je, ističe, i došao u posetu regionu, a krenuo je od Kosova, jer, kaže, postoji važan posao koji treba da se uradi, a razgovori između Kosova i Srbije treba da se obnove.

„Predložio sam da EU imenuje posebnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, jer veujem da će on biti veoma angažovan, a nisam siguran da ću imati dovoljno vremena da se uvek ja uključujem u taj proces“, rekao je Borel i poručio da je neophodna „sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine“.

On je izrazio uverenje da buduća perspektiva Srbije i Kosova u odnosu na EU zavisi, pre svega, od dogovora Beograda i Prištine.

„Ovo je moja prva poseta Zapadnom Balkanu i ja sam hteo to da uradim, jer je za mene Zapadni Balkan deo Evrope i više od toga, treba da bude deo EU, geografski, kulturološki, kroz ekonomske veze, i najvažnije, zbog aspiracija građana“, rekao je Borel.

Visoki predstavnik EU rekao je i da je u razgovoru preneo Vučiću da vidi Srbiju kao ključnog partnera EU i da tokom ove posete želi da prenese koliko je EU posvećena procesu pristupanja Srbije EU.

Prema njegovim rečima, taj proces bi trebalo da bude brži i da u njemu veće napore ulože i Srbija i EU.

On je podsetio da je Evropska unija u poslednjh 10 godina dala Srbiji gotovo 12,5 milijardi evra bespovratne pomoći.

Borel je naveo i da je Vučiću preneo da je potrebno da se spoljna politika Srbije programski usaglasi sa spoljnom politikom EU i da se u tom pogledu zaista približi, odnosno, kako se izrazio, da Srbija i EU govore „jednim glasom“.

Borel je naveo da je sa Vučićem razgovarao i o bezbednosnim pitanjima, vezanim za Bliski Istok i Libiju, a zahvalio se na učešću Srbije u misijama EU u Somaliji, Maliju, Centralnoafričkoj Republici, gde srpski vojnici, kako je rekao, tesno sarađuju sa evropskim kolegama.