On je za TV Prvu rekao da se Srpska radikalna stranka (SRS) „vrti“ oko cenzusa, dok ostale stranke ne bi prešle cenzus i nemaju značajan rejting.

Zanimljivo je, kaže Bogosavljević, da je sigurnost da će građani glasati za neku stranku veća kod vladajuće stranke, a manja kod opozicionih stranka, što, ističe, potvrđuje da su građani više u „buntu protiv ove vlasti“, nego što je u pitanju volja da će opozicija nešto promeniti.

Govoreći o kampanji predsednika Aleksandra Vučića „Budućnost Srbije“, Bogosavljević kaže da po formatu ovo jeste državna kampanja, ali, primećuje, da uz državnu lako može biti postignuta i predizborna kampanja.

„Postoji puno primera ovakvih kampanja, a nama je najpoznatija (Zoran) Ðinđićeva kampanja “Srbija na dobrom putu“, koja je proizašla iz istraživanja, jer je tada većina mislila da je Srbija na dobrom putu“, podsetio je Bogosavljević.

Smatra da predsednik ovom kamanjom želi da pošalje poruku ne samo svojim biračima već svim građanima, te da će to, kaže, biti prilika da se oni koji se ne slažu s njegovim programom uvere da je otvoren za razgovor sa svima.

„Svrha ovakvih kampanja jeste da pokažete da primate sugestije i pitanja, i da o njima razmišljate“, istakao je Bogosavljević.

Upitan zašto je predsednik započeo kamanju baš u Aleksincu, Bogosavljević kaže da je njemu bilo svejedno odakle će krenuti, jer je svakako popularnost SNS-a i Vučića velika, ali najveća u centralnoj Srbiji.

Takođe, ukazuju da u društvu postoje dve strane koje šalju poruku, jedna je Vučićeva kampanja koja šalje poruku da ova vlast ima uspehe i viziju i da u to ubedi ne samo svoje birače, dok s druge strane postoje protesti u gradovima Srbije koji šalju poruku da su protiv Vučića i protiv onoga što se u Srbiji dešava.

„Kada imate dominaciju jedne strane, oni koji to primećuju bivaju sve veći i veći protivnici te dominacije, a mi živimo u dominaciji SNS-a“, kaže Bogosavljević.

Upitan na koji način će političari u Srbiji pre dopreti do građana, da li digitalnom kampanjom ili tradicionlanim načinima kampanje, Bogosavljević kaže da za tako nešto morate da znate demografiju zemlje u kojoj živite.

„U Srbiji imate više ljudi preko 65 godina, nego od 19 do 29 godina. Imate migracije i starenje zemlje, i u tom starenju veliki broj ljudi nije u digitalu. Većina izlazećih građana na izbore je starija od 55 godina“, ukazao je Bogosavljević i time potvrdio da digitlana kampanja još uvek u Srbiji ne može da bude uspešna.

Na pitanje šta treba da se dogodi da izbori budu raspisani, Bogosavljević kaže da samo vladajuća stranka može da raspiše izbore, a prema njegovoj oceni, vladajućoj stranci jesu izbori interes, dok bi bojkot koji opozicija najavljuje imao smisla ako bi se, objašnjava, izlaznost građana sa četiri miliona spustila na dva i po miliona.