Govoreći o poslovanju javnih gradskih preduzeća, on je naveo da su ona postala primer po kome se najbolje vidi kako se radilo pre, a kako danas.

– Javna preduzeća su do 2013. godine oaze pravljenja nepotrebnih troškova i prostora da se posao da svojim dobavljačima i firmama. U „Parking servisu” dobit je povećana 30 puta, „Gradska čistoća” je uzimala pozajmice da bi mogla da isplati plate, a danas ima 29 puta veću dobit. „Ada Ciganlija” je pravila gubitak od četiri miliona dinara uprkos subvencijama, a danas imaju 5,9 miliona dobiti. Javna preduzeća su ponovo u funkciji građana, a to do 2013. godine nisu bila, već u funkciji privatnih veza. Danas 85 odsto dobiti ide u gradski budžet odakle se finansira socijalna zaštita, sport, kultura i drugi segmenti. Nema nepotrebnih troškova, a jedan od takvih primera je i taj da je „Parking servis” imao 25 direktora, danas ih ima tri, nema pomoćnika i savetnika. To je ukinuto i u drugim gradskim preduzećima, posluje se po korporativnim principima, a direktori se bore za profit. „Gradske pijace” su 2013. godine imale dobit od svega milion dinara, a 2016. godine profit je povećan za 220 puta. Dvadeset godina nije zamenjena nijedna tezga, što je bilo ponižavajuće za sve, a danas se rekonstruišu sve pijace, menjaju rashladne vitrne, grade se nadstrešnice, menjaju tezge – kazao je pomoćnik gradonačelnika.

Milosavljević je izrazio zahvalnost predsedniku republike i predsednici vlade za stvaranje makroekonomskog ambijenta koji je otvorio vrata za investicije.

– Otvaraju se veliki razvojni projekti poput Vinče, obilaznice oko Beograda,  mostova, Beograda na vodi koji su propulzivni, odnosno vuku druge projekte, kao što su industrije nameštaja, IT tehnologije, građevinske industrije itd. To su ciljani projekti koji podižu celu ekonomiju zemlje, a Beograd je to uspešno uradio. Hteli smo da napravimo i dobar privredni ambijent, a zahvaljujući mudroj spoljnoj politici Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, Turskom, preferencijalne statuse trgovanja sa SAD i EU, strateško partnerstvo sa Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima i potpisnici smo CEFTE. Zato smo zanimljivi za ulaganje, zato je došla „Meita”, a sledeće godine praviće se i najveći tehnološki park u ovom delu Evrope – kazao je Milosavljević.

Pomoćnik gradonačelnika dodao je da kapital ne dolazi tamo gde nema sigurnosti i podsticaja.

– Imamo veliki broj gradilišta, visoko smo na „duing biznis” listi, država ima visok kreditni rejting, a sve to daje signal investitorima da je tržište sigurno za ulaganje. Beograd je istovremeno postao i turistički grad jer smo doneli i pravu strategiju. Nove atrakcije biće gondola i pasarela, ali i parkovi, obnovljene ulice, novogodišnja dekoracija. Sve to donelo nam je 20 odsto više turista nego ranije. Doneli smo strategiju da nema godine u kojoj nema jedan veliki sportski događaj ili velikih kulturnih događaja koji dovode veliki broj ljudi. Dakle, ništa nije stihijski, već sa vizijom i planom, što na kraju dovodi do rezultata – kazao je pomoćnik gradonačelnika.

On je istakao da će mnogi delovi grada dobiti nov izgled, a među njima su Kosančićev i Obilićev venac, koji će činiti deo pešačke zone.

– Kada napravite jednu pešačku zonu, duplirate mogućnost pokretanja biznisa, onda svi lokali i prvi spratovi preinače postojanje i pretvore se u biznis. Tako podstičemo preduzetnišvo i pomažemo da ljudi ne čekaju posao, već da se sami zaposle – kazao je Milosavljević.

Govoreći o socijalnoj politici, Milosavljević je istakao da se ona danas vodi na realnoj osnovi, bez kašnjenja u isplatama najugroženijim kategorijama stanovništva.

– Ranije su se popusti davali građanima, ali se svojim preduzećima nije refundirao novac, čime su se oni tako slali u poslovnu provaliju. Tako se ugrožava likvidnost i poslovanje, a samo prema „Beogradskim elektranama” morali smo da nadoknadimo 4,3 milijarde dinara iz gradskog budžeta. To je neodgovorna politika i lažna socijalna politika. Sada sve dolazi iz realnih izvora i plaćanja ne kasne. Imate investicije i jaku privredu i onda punite budžet, što preko PDV-a, poreza na dobit ili poreza na zaposlene itd. Tada se stvaraju uslovi i da vodite stvarnu socijalnu politiku – ističe Milosavljević.