Milorad Mišković bio je naš proslavljenih umetnik koji je, uz Rudolfa Nurejeva, bio jedan od najvećih baletskih igrača 20. veka.

Rođen je u Valjevu, 1928. godine, preminuo u Nici 2003. godine, a bio je dugogodišnji predsednik Asocijacije za igru pri UNESCO.

Slavu je stekao i kao savremenik Serža Lifara, najvećeg ruskog koreografa, kome je, Miškovićevom zaslugom, u Jugoslovenskoj ambasadi u Parizu dodeljen počasni orden tadašnje Jugoslavije.

Iz Pariza u kojem je proveo najveći deo života, odlazio je na veliki broj gostovanja širom sveta i pri tome bio partner najpoznatijim balerinama sveta, među kojima je i Margot Fontejn.

Bio je na čelu mnogih velikih svetkih baletskih trupa, osnivao sopstvene, kao igrač i koreograf postigao neverovatne uspehe, a u jednom se trenutku vratio u Beograd, gde je 1966, tada vec kao velika zvezda, u Beogradskoj operi odigrao Žizelu i Romea i Juliju, a 1968, specijalno za njega Dimitrije Parlić kreirao je balet Huan od Carise, koji je

izvede nebrojeno puta na sceni Narodnog pozorišta.

Od velikih događaja ostaće upamćeni Gala de Danse u palati Uneska, posvećen legendarnoj kubanskoj balerini Alisiji Alonso, zatim koreografski oratorijum Korak u čast 21. generalne konferencije Uneska u Beogradu, u Centru Sava, veliki Hommage Galini Ulanovoj, takođe legendarnoj balerini, održan u sali Plejel u Parizu, kao i Gala u Moskvi u Boljšoj teatru povodom 40-godišnjice Uneska.

Čuvena kritičarka i poznavac baletske umetnosti Irena Lidova je u biografiji Miškovića navela i ovo: „Neumorni istraživač, umetnik koji objedinjuje i inspiriše, Milorad Miškovic ima sasvim posebno mesto u sazveždu velikih plesačkih zvezda našeg doba. Obrazovanje je stekao kod dve ruske balerine iz carskog doba, Nine Kirsanove i Olge Preobraženske, radio je u Londonu kod Nikolaja Sergejeva, nesumnjivog naslednika velikog stila Petipa i ušao u tananost i romantičnu ljupkost slavnog para Markova – Dolin u trupi London Festival Balet. Pošto je tokom blistave karijere oplemenio svoje neprocenjive vrednosti, Mišković je postao pravi učitelj akademskog stila, znajući da ga znalački prilagodi i zahtevima savremene igre“.