Kršenje procedure i namešteni tenderi, trošenje novca bez ikakvog obrazloženja i kontrole, navode na zaključak da je Đilas koristio slabost sistema, imao nečiju prećutnu saglasnost i uživao politički imunitet. Istovremeno, kaže Matić, nameće se pitanje da li se, nadajući se istom tretmanu, Đilas ponovo vraća u politiku.

Vladavinu Dragana Đilasa i Demokratske stranke u prestonici obeležile su desetine afera i namešteni tenderi.  Poslovi su dodeljivani kako su dodeljivani, a novac, kažu u Antidotu, trošen bez ikakve kontrole.

Kada sve to imate u vidu, najčudnije u ovoj priči je kako niko, ne da nije odgovarao, već nije pokrenuta ni jedna istraga, niti je podneta krivična prijava, ili formiran bar jedan optužni predmet. Ali, kaže Matić i za to postoji objašnjenje.

Kada je smenjen sa mesta predsednika DS-a, Đilas je otišao u sportske vode, na funkciju predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Nameće se pitanje da li je upravo politički imunitet razlog što se Đilas vraća u politiku na, kako  kaže Matić, „mesto zločina“.

Sve što smo u ovom istraživanju zaključili, poklapa se sa nalazima Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011-te godine,koji je tada vodila pokojna Verica Barać, podseća Matić i dodaje da su to, navodeći eksplicitne primere, potvrdili i izvori iz DS-a. O tome kako je čovek koji je u stranci žigosan kao „strano telo“ vladao i imao uticaj, o strateškom partnerstvu sa Mlađanom Dinkićem i apsolutnoj kontroli medija, biće reči u nastavku predstavljanja rezultata Antidotovog istraživanja o doprinosu Dragana Đilasa propasti Demokratske stranke.