foto printscreen

Od ubistva Olivera Ivanovića do danas, imali smo desetak afera. Sve su, ocenjuju analitičari, raskrinkane, ali njihovi tvorci ne odustaju od fabrikovanja novih, sa potpuno ogoljenim ciljem – komprovitovanjem političkog vrha i posebno predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice. To je, ocenjuju naši sagovornici, direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović i penzionisani potpukovnik KOS-a Ljuban Karan, neprekidno trovanje društva koje mora da se spreči, jer šteta može da bude mnogo veća od nezadovoljstva zbog striktne primene zakonskih propisa, koji se nekome sigurno neće dopasti.

U svakoj aferi koju je opozicija pokrenula, od ubistva Olivera Ivanovića do laži da država izvozi oružje u Ukrajinu, preko skandalozne naslovne strane NIN-a i jasne poruke da se predsedniku sprema odstrel, vide se ogoljene i dobro poznate metode specijalnog rata. Taj prljavi posao protiv vlasti združeno odrađuju spoljni i unutrašnji neprijatelji koji, kaže Ljuban Karan, pretnjama i ucenama održavaju stalnu tenziju, a posebno je aktivan ovaj unutrašnji faktor.

Nastavak afere „Jovanjica“ deo je priče čije trajanje merimo godinama, a koja je posebno intenzivirana poslednjih meseci. Bliže se izbori na koje deo opozicije neće izaći, što njegove lidere ne sprečava da vode neprekidnu prljavu kampanju i da bez ikakvih dokaza optužuju državni vrh. Sama afera „Jovanjica” po svom sadržaju je veoma ozbiljna, ali je smešan način na koji ovi iz SzS pokušavaju da je povežu sa bratom predsednika Srbije Andrejom Vučićem i ministrom policije Nebojšom Stefanovićem. Ako primenimo elementarnu logiku, po njihovoj konstrukciji ispada da je država hapsila samu sebe.

U pitanju je jeftina propaganda za koju, kaže Milovanović, mogu da navedem gomilu primera, mada za to nema potrebe. Oni hiperprodukcijom afera sami sebe demantuju i mislim da to narod vidi i da će to umeti da oceni.

Srpska opozicija je, kaže Karan, uvela i neke nove metode koji se ne uklapaju u standardan šablon vođenja specijalnog rata. Recimo, umesto poluistina kao dokazanog moćnog propagandnog oružja, ona plasira potpune laži. Kada se njene laži razotkriju, ona, kaže naš sagovornik, nastavlja kao da se ništa nije desilo i plasira nove.

Siguran sam da na ovome neće stati, jer se oni rukovode parolom „čim se o nečemu priča, tu mora nešto da ima“, kaže Ljuban Karan.

U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odbacio je sve optužbe Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke i bliskog saradnika Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, o navodnoj umešanosti državnog vrha u aferu Jovanjica, kao apsolutne laži. Brat predsednika Srbije, Andrej Vučić, najavio je da će zbog laži da ga je u momentu hapšenja zvao direktor „Jovanjice“ podneti privatnu tužbu protiv Aleksića.