Brojnost protesta „Jedan od pet milona“ obrnuto je proporcionalna agresivnosti koju ispoljavaju i to nije sučajno. Malobrojnost je hronična bolest opozicije, a najnoviji incidenti razgolićuju njihovo jedino oružje u pokušaju da se domognu vlasti, a to je nasilje, ocenjuju analitičari. Ozbiljniji sukobi izbegnuti su samo zahvaljujući razumnim postupcima obezbeđenja predsedništva, kaže Borislav Kašanski, dok Ljuban Karan smatra da je u toku višeslojna akcija s ciljem da se zastraše, ne samo obični građani, već i najviši predstavnici vlasti i članovi njihovih porodica.
Nešto što na prvi pogled bode oči je, kaže Borislav Kašanski urednik u Srpskom telegrafu,činjenica da na poslednjim protestima, obeleženim nasiljem, nije bilo lidera opozicije koji su ih praktično preuzeli: Dragana Đilasa, Boška Obradovića i Vuka Jeremića, koji su u prve redove za eskalaciju sukoba isturili obične građane. Ozbiljniji sukob je, kaže, izbegnut isključivo zahvaljujući razumnom postupanju obezbeđenja.
Malobrojnost protesta je hronična bolest opozicije koja sada otkriva njihovu strategiju – nasilje. Znaju da legalnim putem ne mogu da se domognu vlasti, pa pokušavaju da izazovu nerede koje bi podržao neko spolja, pod izgovorom da da je u Srbiji neminovna promena vlasti. Međutim, kaže penzionisan potpukovnik KOS-a to je nemoguće jer ovako malobrojni nemaju i neće dobiti podršku, ni iznutra ni spolja.
Pokušaj da prikažu da država koristi tajne službe u obračunu sa neistomišljenicima propao je kada je predsednik skinuo oznaku tajnosti sa nekih dokumenata o prisluškivanju, što je verovatno bio deo plana rušenja vlasti. Međutim opozicija nastavlja sa ispitivanjem praga tolerancije, zastrašujući ne samo obične građane, već i, upozorava Karan, najviših predstavnika vlasti, članova njihovih porodica i najbližih saradnika. Poruka koju šalju građanima Srbije je, kaže, jasna.
Ima mudrih ljudi i u redovima vlasti i kod dela iopozicije, ali mi se čini da taj radikalni deo opozicije uporno pokušava da izazove neki ozbiljan sukob. To im, kaže Kašanski, neće poći za rukom sve dok su ovako malobrojni, a vlast ostane maksimalno tolerantnakao što je bila prilikom upada u RTS, juriša na predsedništvo i ometanja radova u centru prestonice.
Čak i jedna razbijena srpska glava za nas bi u ovom trenutku bila prevelika cena, koju, kaže Kašanski, nadam se nećemo platiti. Okruženi smo pretnjama sa svih strana, pre svega oko KiM, i ma koliko to iz sadašnje perspektive izgledalo nemoguće, minimum nacionalnog konsezusa je jedini spas za Srbiju, kaže Borislav Kašanski.
