Pitanje nacije je za mene manipulacija, a Francuska i Nemačka su jedine države koje još brinu o socijalnim potrebama svojih građana, kazao je Tanjugu slavni pozorišni reditelj Paolo Mađeli.

Mađelijevu predstavu „Noćni život“, nastalu po drami Ivana Vidića,. odigraće večeras ansambl Zagrebačkog kazališta mladih, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Predstava govori o sveopštem i raširenom stremljenju, gotovo pa čežnji današnjice: kako napraviti opštu i sveobuhvatnu promenu društvene, ekonomske, političke i duhovne stvarnosti.

U predstavi igraju Pjer Meničanin, Katarina Bistrović Darvaš, Doris Šarić Kukuljica, Urša Raukar, Lucija Šerbedžija, Barbara Prpić, Vedran Živolić, Frano Mašković, Anđela Ramljak, Nataša Dangubić, Hrvojka Begović, Filip Nola, Zoran Čubrilo, Milivoj Beader i Sreten Mokrović.

Na sceni se smenjuju slike iz različitih revolucija koje su se u konačnom istorijskom zbiru uglavnom neuspešno završavale.

Mađeli u lobiju hotela u centru Beograda nekoliko sati pred gostovanje njegove predstave u Beogradu kaže da treba imati vere u mlade ljude.

„Mladi ljudi će naći izllaz iz ove površne trke za bogatstvom. Postavljajući predstavu mislio san na uzlete mladih ljudi koji imali ideju da promene svet oko sebe…Sad kako se to završavalo, posebno je pitanje…“ kazao je Mađeli.

Cenjeni reditelj je poslednjih šest godina radio kao direktor jednog pozorišta u Toskani i nema dilemu da revolucija iza koje bi svet bio bolje mesto za život ne bi počela u Italiji.

„Nad Italijanima je u poslednjih 40 godina izvršen proces imbecilizacije. Teško mi je da to priznam, jer sam izvorno Italijan , ali to je tako. Nikakvi imbecili nikada nisu podigli revoluciju. Neko ko gleda sitni sopstveni interes ne može da menja svet jer ne vidi daleko i široko“, smatra Mađeli.

Prema njegovim rečima, da bi se menjao svet bez revolucije, potrebno je promeniti obrazovne sisteme koji u većini država na svetu trenutno zaglupljuju klince.

„Marija Montesori, lekarka i pedagog je kazala da je najlakše promeniti neki narod ako mu promeniš školski sistem. Eto novog naroda za 15 godina ako mu škole valjaju. Preostale države koje još vode računa o socijalnim potrebama svojih građana su Nemačka i Francuska. Ne nacije, već države. Pitanje nacije je za mene manipulacija. Svaka stvarna nacija koju imate je samo okruženje od šest stotina metara oko mesta gde ste rođeni, gde su izgubljeni mirisi, glasovi i svetslost. Sve drugo oko nacije je manipulacija“, kaže Mađeli.

On ističe da jedino u Francuskoj i Nemačkoj postoji obaveza za školsku omladinu da prisustvuje prvorazrednim kulturnim događajima.

„Moja ćerka koja ima 16 godina živi u Nemačkoj i ona je od malena imala obavezu da obilazi muzeje, ide u operu, bioskop i pozorište. U Nemačkoj i Francuskoj se ne uči nova istorija već je Aušvic – Aušvic, a Francuska revolucija je Francuska revolucija. Kulturan čovek ima više potencijala…Bogatstvo jedne države mogu da naprave kulturni ljude, a ne nepismene barabe“, kazao je Mađeli.

On napominje da naša civilizacija trenutno živi srednji vek tehnologije i da će, posle perioda dominacije istant kulture, za svet doći svetlost i toplina.

„Okruženi tehnologijom, mladi ljudi se neočekivano u velikoj meri interesuju za čoveka. Otkrivaju čoveka u pozorištu, u literaturi, a što je najvažnije oko sebe. Vraćaju se primarnoj kominikaciji koja podrazumeva razgovor uživo. Googl jeste trenutno bog koji daje sve odgovore, ali ti odgovori su površni i netačni. Izgustiraćemo apstraktni svet elektronike i biće ponovo u prvom planu živi čovek sa svojim vrlinama, manama i ograničenjima“, kazao je Mađeli.

Od mlađih reditelja sa prostora nekadašnje jugoslavije Mađeli izdvaja Igora Vuka Torbicu.

„Podseća me jako na mene. Volim i Frljićeve predstave, ali Vuk ume u pozorštu, baš ume“, zaključio je Mađeli.