foto Tanjug

Rešavanje kosovsko-metohijskog problema od suštinskog  je značaja za našu zemlju, istakao je Vučić otvarajući Nacionalni konvent o EU, koji se održava u okviru unutrašnjeg dijaloga, te ukazao da u ovom trenutku imamo dve realne opcije.

„Jedna izgleda mnogo realnije, a to je opstanak i ostanak stanja zamrznutog konflikta“, rekao je predsednik i dodao da se u procesu unutrašnjeg dijaloga najveći broj ljudi koji su učestvovali u njemu zalagao upravo za očuvanje statusa kvo i da čekamo neke bolje prilike za nas u budućnosti.

„Iako je to većinski stav političke i nepolitičke javnosti Srbije, ja sam protiv takvog rešenja, ne zato što ne volim Srbiju ili ne razumem svetska kretanja u globalnoj politici, već što smo analizirali sa nekim nevladinim organizacijama i fondovima, preko vlade i Kancelarije za KiM, šta je to što možemo da dobijemo i gubimo“, rekao je Vučić.

Zaključak tih analiza je, kaže, da, imajući u vidu naše ekonomske potencijale, socijalne, demografske, demokratske i sve druge, protekom vremena ne dobijamo ništa.

„Naprotiv, bićemo u težoj situaciji, mi, a ne neko drugi“, uveren je predsednik Srbije.

„Za nas je važno rešenje, pa i posle ovako teškog trenutka po našu zemlju, u kojem se pokazalo da jedna strana želi nasiljem da rešava probleme i smatra da politikom svršenog čina može da dovede do rešenja, čiji je osnovni cilj suštinsko zauzimanje severa Kosova, jer tamo nema faktičkog suvereniteta, a računajući sve druge potencijale, dekonomske i demografske već su izračunali da će u svim osim Štrpca, opštinama južno od Ibra biti većinski albansko stanovništvo za par godina“, rekao je Vučić.

On je istakao da je opredeljenje Prištine da po svaku cenu zauzme sever Kosova, ostvari suverenitet.

„Namera im je da nas dovedu do svršenog čina, na isti način kao što nas je Hrvatska posle Oluje dovela do švršenog čina, da se isto dogodi na severu Kosova i Metohije“, rekao je Vučić.

Dijalog samo po principu: ostvarimo dogovoreno, pa idemo dalje

Proces dijaloga ubuduće se može voditi samo po principu: prvo se ispuni dogovoreno, pa se razgovor nastavlja, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić na debati Nacionalnog konventa u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

„Svakako da će razgovori biti nastavljeni, a na koji način i u kojem formatu, videćemo“, rekao je Vučić.

On je rekao da je problem da razgovarate u petak, a da Priština istog dana donosi odluku da Ðurić bude uhapšen, i onda glavnog pregovarača ne samo da pretuku, već pokušavajaju da ga unize, mada su unizili samo sebe.

„Ubuduće će se sve zasnivati na ispunjenju porcesa, odnosno da onos sto je dogovoreno mora i da se ispoštuje, a, kada to ispunite, bićemo spremni da razgovore nastavimo“, poručio je Vučić.

On je objasnio da ćemo atmosferu koja je stvorena hapšenjem Marka Ðurića morati da prevaziđemo, ali i da poverenja, bilo kakvog, neće biti.

Naveo je i da državno rukovodstvo Srbije nije spremno da bude jedini učesnik u kompromisu i svakovrsnom dijalogu i da budemo jedini koji bi trebalo da damo i pružimo sve, a da se druga strana, i oni koji su između, prave da ne vide ko je suštinski za kompromis, a ko nije.

Atmosfera posle događaja u Kosovskoj Mitrovici je, kaže, užasna.

Predsednik Vučić smatra da je sve što se dogodilo – urađeno i zbog unutrašnjih problema privremenih vlasti u Prištini i da je sve to bila proba zauzimanja severa KiM.

„Nije tu bilo reči samo o hapšenju Mardka Ðurića, već se radilo i o raspoređivanju njihovih jedinica na sever“, objasnio je Vučić.

On je zahvalio članovima Konventa što su se uključili u unutrašnji dijalog.

KiM uvek i svuda glavna tema, ostalo su prazne priče

Svi razgovori koje vodimo sa međunarodnim partnerima, ali i sve što nastojimo da uradimo u našoj zemlji, u bilo kojoj oblasti, sve se, na ovaj ili onaj način tiče Kosova i Metohije, preneo je predsednik Vučić učesnicima debate Nacionalnog konventa o EU u okviru unutrašnjeg dijaloga.

„Uvek i svuda nas pitaju za Kosovo i Metohiju. Sve što radimo, ama šta god da pitamo i sve što radimo…sve se na kraju tiče Kosova i Metohije“, rekao je Vučić i istakao da smatra važnim da to i građani znaju.

Kako je rekao, ekonomija nam ide bolje, mnoge stvari nam idu bolje, ali neće to tako biti ako ne rešimo kososvki problem.

„To je jedina tema, sve ostalo su prazne priče“, primetio je Vučić.

On je u razgovoru sa učesnicima panela podsetio da su Srbi na KiM dali podršku svojim političkim predstavnicima, jer znaju u kakvim uslovima oni žive, i ko hoće da pomogne i brine o njima…

Nije tu reč, istakao je, o nekoj populističkoj ili šovinističkoj politici, već politici koja radi na tome da im bude bolje i koja ih neće ostaviti na cedilu.

Predsednik se složio sa stavom koji su izneli neki predstavnici Konventa da treba da demokratizujemo društvo, kako u Srbiji, tako i među Srbima na KiM, ali ističe da je potrebno da se svi pogledamo, prvo u sebe, pa onda i sve druge oko sebe.

U tom kontekstu je izneo da negodovanje i kritike očekuje kakav plan on izneo, svaki će, procenjuje, biti dočekan negodovanjem, kritikama sa svih strana.

Uprkos tome, kaže, izaći će sa svojim planom i zna već sada da će biti napadan sa svih strana i da niko neće stati na njegovu stranu.

On je rekao da se u Briselu borio i da ne pristaje na pritiske, te podsetio da su drugi pristali da u policiji na severu KiM bude 70 odsto Albanaca, a da sada posle njegovog odbijanja 99 odsto te policije čine Srbi.

Kako je naveo, bilo je pritisaka i da se saglasimo s članstvom Kosova u UN, ali im je poručio da to ne prihvatamo i da tu tačku moraju da obrišu.

Civilni sektor protiv stanja zamrznutog konflikta

Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, koji okuplja preko 700 organizacija civilnog društva, protive se održavanju stanja zamrznutog konflikta na Kosovu i Metohiji.

Oni su danas, na debati Konventa u okviru unutrašnjeg dijaloga, istakli da se mora naći rešenje, kako bi, pored ostalog, Srbiji bio otvoren put ka EU.

Izneli su različite predloge, a predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnot Sonja Liht izjavila je, na panelu „Politički aspekti sveobuhvatnog rešenja kosovskog pitanja“,da je za društvo i zemlju izuzetno važno što je počeo unutrasnsji dijalog o KiM i da ovaj trenutak moramo iskoristiti da nađemo rešenje.

Liht je ukazala da je bez dijaloga nemoguće imati „normalno društvo“ i dodala da se društvio ne može zatvarati u sebe.

„Ono što je osnovno i najvažnije je da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i Metohji“, rekla je Liht i upozorila da takav dijalog već dugo nije vođen, da su stvari gurane pod tepih i da je odlagano razmišljanje o rešenju za kosovski čvor.

Kako je rekla, i ono što je bilo priče o tome – bilo je u uskom krugu ljudi, što nije dobro.

Stiče se, kaže, utisak da je većina za status, ali kako bi i bilo drugačije kada je mnogo onih koji ili ne znaju dovoljno ili nisu informisani, ali i onih koji „razmislsjaju emocijama“, a emocije nisu „najmudrija vodilja“, podvukla je Liht.

FOTO TANJUG/ TANJA VALIC/ bg

Ona je istakla da unutrašnji dijalog treba nastaviti i da će on biti i uvod u dijalog dva društva.

„U našim rukama je mnogo toga, mnogo više nego što mislimo i treba iskoristiti ovaj trenutak“ nagalsila je Liht.

Nijedan od ciljeva unutrašnjeg dijaloga do sada nije u potpunosti ispunjen, tim pre što je dovedeno u pitanje miroljubivo rešenje, a izostavljeno je i uključivanje svih slojeva društva, poručila je Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose na današnjem sastanku u okviru unutrašnjeg dijaloga.

Ono što je takođe uticalo na neispunjavanje ciljeva unutrašnjeg dijaloga, tvdi Jovanović, jeste veliki broj učesnika koji su bili za status kvo, razgraničenje, kao i antievropsko raspoloženje pojedinih učesnika.

Jovanović je , kao jedan od problema, navela i prisustvo nekih opozicionih partija koje su kritikovale ciljeve unutrasnjeg dijaloga.

„Jedan deo tih partija isticao je rešenja, ali su izostala realna i konstruktivna“, istakla je.

Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni su, ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice, smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.

„Neophodno je da se razmena ustupaka u dijalogu učini pravedno. Ono što je posebno važno jeste suštinski jaka Zajednica srpskih opština, zaštita kulturnog nasleđa, kao i uključivanje Srba sa KiM u dijalog“, rekao je Milenković na današnjem sastanku u okviru unutrašnjeg dijaloga.

On je istakao da ZSO mora da bude formirana na način da omogući ostanak Srba, da se njoj mora omogućiti izvršna nadležnost koja joj se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje od strane Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno.

„Tako osnažena zajednica može biti osnova za dugoročni opstanak Srba na KiM“, kaže Milenković.

Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosmetskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako ga je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se“, poručio je on ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisano.

Rekao je da je neophodno prevazići stereotipe, te dodao da ekstremni nacionalizmi srpskog i albanskog razlika, između kojih ne postoji raulika, samo izazivaju mržnju i samoizolaciju.

Založio se za razmenu mladih kako ne bi odrastali u takvoj atmosferi i kako bi saznali istinu o jedni drugima da bi promenili realnost u kojoj žive.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da je stav odbora po ovom pitanju jasan, te da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja.

Navela je da je podela Kosova nemoguća, kao i povratak na staro.

“Nedovršeni procesi formiranja država i etnonacionalizam u čitavom regionu ugrožava mogućnost razvoja zemalja Zapadnog Balkana. Složenost regiona zahteva od nas da usklađujemo političke, ekonomske i socijalne politike. Upravo EU nudi okvir za saradnju i sužava prostor za delovanje etnonacionalizma”, kazala je.

Priključenje EU je od presudnog geostrateškog značaja i u tom smislu ostanak Srbije ili bilo koje druge zemlje regiona izvan EU čini zemlju znatno osetljivijom na spoljnopolitičke izazove, dodala je.

Kazala je da podela Kosova na etničkom principu nije moguća, kao i da se pitanje Kosova ne može porediti sa Republikom Srpskom.

“Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u EU i UN”, rekla je.

Iz Evropskog pokreta Novi Sad Aleksandar Simurdić je naveo da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. Kako je rekao neupitna je nužnost dijaloga, on je do opšteg interesa.

Kako je rekao i poltika vođena u regionu u poslednje tri decenije učvrstila je uverenje civilnog društva u neophodnost dijaloga, a civilno društvo je spremno da u tom procesu pomogne.

Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike kaže da oružani sukob i rešavanje problema oko KiM upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja, što, prema rezultatima istraživanja tog centra, smatra i 74 odsto građana.

Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi Stojanović, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu KiM više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.

„Postojanje tih paralelnih struktura, koje zapravo određuju život na severu, pretnje i zastrašivanja dovela su do iseljavanja Srba sa KiM“, kazala je Stojanović. I dodala da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa mora garantovati neposrednu saranju Beograda i Prištine.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je stalno telo u okviru kojeg se vodi tematska i strukturna debata predstavnika dryyavne administracije , političkih partija, nevladinih orghamizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacija o pristupanju Srbije Evropkoj uniji.

Konvent je od 2006. pratio pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, a kasnije se posvećuje procesu pridruživanja Srbije EU.

Okuplja više do 700 organizacija civilnog društva i trudi se da daje preporuke i mišljenja na pregovaračke pozicije Srbije, kao i da prati kako se ispunjavaju merila i uslovi za članstvo u različitim sektorima po pregovaračkim poglavljima.

Nacionalni konvent za EU uspostavljen je pre svega kao telo za posebnu saradnju Skupštine Srbije i civilnog društva u procesu pridruživanja, ali i sa Vladom Srbije i njenim telima zaduženim za pregovore o članstvu sa EU (Pregovarački tim, pregovaračke radne grupe).

Vučić:Privatni sektor ključan za opstanak Srba na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da će razvoj privatnog sektora biti od ključnog značaja za ekonomski opstanak našeg naroda na KiM.

On je, na kraju drugog panela „Položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji“ na Nacionalnom konventu o EU, koji je održan u okviru unutaršnjeg dijaloga, istakao da Srbija izdvaja na različite načine oko 500 miliona evra godišnje za Srbe na KiM, pa čak i do 530 miliona evra.

Rekao je da je u novcu, za ljude južno od Ibra, odnos sredstava koje Srbija na jednoj i EU i prištinske institucije na drugoj strani izdvajaju 30:1.

Vučić je konstatovao da je iz razgovora sa nevladinim organizacijama na ovom skupu razumeo da je suština njihovih predloga „ZSO plus“.

„To sam iz desetak razgovora zaključio da je u najvećem delu vaša ideja – ZSO plus i de fakto priznanje nezavisnosti Kosova, što se tiče priznanja de jure neko je za to neko nije“, dodao je on.

Vučić je kazao da je čuo i mnogo konkretnih predloga kako da se poboljša položaj srpskog naroda i da je tačno da nema privatnog sektora, da se on nalazi u rudimentarnom obliku na KiM, te da se sve zasniva na doznakama dijaspore kada je reč o Albancima, a za Srbe na onome što daje država Srbija.

Rekao je da država plaća, u pojedinim javnim preduzećima hiljade plata i onima koji više nisu na KIM, što je nepravda koja boli, ali da vlast nije u stanju da iščisti spiskove, jer svaka najava vodi ka malim revolucijama.

„Kada bilo koji štrajk u Srbiji nije dobio podršku svih sem onih protiv kojih je bio usmeren. Mi se i dalje ponašamo kao u socijalističkom samoupravljanju gde je uvek u pravu onaj koji se buni“, kritikovao je Vučić dodajući da zbog toga vlast podilazi delu javnosti.

Ponovio je da je čuo danas mnogo pametnih predloga, od kojih će mnoge stvari uključiti u dalje razgovore.

Međutim, kazao je da nije preveliki optimista, kada je reč o rešenju, ali i da će se boriti da do rešenja dođe.

„Nisam optimista upravo zato što imamo više od dve suprostavljene javnosti u kojoj se svi čuju, a malo ko želi nekoga da salsuša“, objasnio je Vučić.

Naveo je da je čuo u nekoliko rasprava da neko deli Srbe na dobre i loše, da postoje domaći izdajnici i strani plaćenici.

„Ja to nikad nisam izgovorio, izmišljate, ali je nekom potrebno da kaže kako bi se pravdala pozicija žrtve, heroja“, kazao je on.

Ukazao je da se sa mnogo čime, na primer, ne slaže sa Izabelom Kisić iz Helšinškog odbora za ljudska prava, ali da ne može reći da nije u pravo kada je govorila o položaju žena i siromaštvu žena na Kosovu, samo zato što je to došlo od nje.

Podsetio je da su njega nazivali Hitlerom na skupovima nekih nevladinih organizacija, i da je to dokaz demokratije u našoj zemlji.