Reč je o danu kada su jedinice bivše JNA ušle u Vukovar, što se smatra „padom tog grada“ u poslednjem ratu.
Centralni događaj je kretanje tradicionalne Kolone sećanja, koja polazi od vukovarske bolnice do Memoricjalnog centra i u njoj učestvuju brojni branitelji, gosti i predstavnici hrvatske vlasti.
Premijer Andrej Plenković rekao je pre početka ceremonije da je Dan sećanja još jedna prilika za izražavanje dubokog poštovanja i zahvalnosti svim braniteljima i onima koji su, kako je rekao, dali život za slobodnu i danas modernu Hrvatsku.
„Jedinstvo koje vidimo danas u Vukovaru neka bude podsticaj za budućnost. U saradnji s gradonačelnikom i županom dogovorili smo da ćemo godine pred nama iskoristiti za socijalni i ekonomski boljitak svih građana Vukovara, u evropskom duhu, duhu tolerancije i uz sećanje i pijetet zbog svih žrtava“, kazao je Plenković.
Ovo je 25. godišnjica obeležavanja Dana sećanja. Proteklih godina, međutim, obeležavanje ovog dana za Hrvate nije značio jedinstvo.
Nekadašnja vlada SDP-ovca Zorana Milanovića, naime, imala je velikih problema sa braniteljima koji nisu zadovoljni svojim statusom, pa su se formirali svoju kolonu, odvojenu od državnog vrha, a atmosfera je tada često bila na ivici incidenta.
Predsednik Sabora i lider manje članice vladajuće koalicije Božo Petrov je rekao da je, odluka vlade da obezbedi sredstva za obnovu u ratu razrusenog vodotornja u tom gradu, zapravo prouka da u Hrvatima ne postoji mržnja nego volja da se obnovi blagostanje i mir.
Vukovarski Srbi, međutim, ni na koji način ne učestvuju u ovom obeležavanju, a saborski zastupnik i predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac je za regionalnu N1 TV rekao da ove godine ni on neće prisustvovati godišnjici Dana sećanja.
„Kad obeležavamo stradanje, ne delimo žrtve. Lani smo to uradili u crkvi Preobraženja Gospodnjeg i ove godine ćemo učiniti isto. Za ljude koji su odvedeni iz Bolnice i ubijeni na Ovčari, za sve koji su ubijeni i nakon ulaska vojske u Vukovar…“ kaže Pupovac.
Pupovac, koji inače, podržava Plenkovićevu vladu, kaže da je to bila dobra odluka da predstavnici SDŠ-a ne budu danas u Vukovaru.
„Danas smo u Vukovaru svešću, ali ne i fizički. Saosećamo sa žrtvama, kao i drugi ljudi, kojima je na srcu stradanje tolikih ljudi. Tamo smo vođeni moralnim osećajem prema nevino stradalim i svim stradalima u Vukovaru“, kazao je Pupovac.
Zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković rekao je juče da, uprkos svim naporima da Srbi postave spomen ploče na mesta na kojima su stradali srpski civili nije uredio plodom jer im nije dozvoljeno.
Prema njegovim rečima, pripadnici srpske nacionalne manjine učestvovali u mimohodu moraju se stvoriti brojne pretpostavke, smatra Milaković.
„Trebalo bi da se stvore životni preduslovi, da Srbi postanu ravnopravni građani Vukovara, da se onda oda počast svim žrtvama stradalima u Vukovaru, a ne da on ima karakter ratovanja, stvaranja pobeda ili obeležavanja poraza“, naveo je Milaković.
Osvrnuvši se na život Hrvata i Srba u Vukovaru, Milaković kaže da je jedna dimenzija privatni, svakodnevni život ljudi, a druga je odnos vlasti, odnosno javna sfera.
„Uprkos svim preprekama, ljudi nastoje da žive svoj život. Rat je onemogućio i pokidao brojne veze, stvoren je diskontinuitet. Mlade generacije obnavljaju sve te prepreke. Dimenzija javne sfere je takva da u mnogo slučajeva onemogućava tu vrstu suživota grada Vukovara. Ovo što se obeležava je više teret za njegove građane nego što je dobrodošlo i što im omogućava lakši život“, naveo je on.
Srpska zajednica odala počast stradalima u Vukovaru 1991.
U sabornom hramu Sv. Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, srpska zajednica je održala danas pomen za sve nevino stradale u Vukovaru tokom 1991.
Pomenu su, pored građana, prisustvovali predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac, predsednici županijskih veća, kao i brojni aktivisti srpskih organizacija, saopšteno je iz SNV-a.
Pomen su služili sveštenici zagrebačke eparhije Duško Spasojević, Slobodan Lalić i Bogoljub Ostojić.
