Kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, evropski komesar očekuje da se delegacije uskoro ponovo sastanu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže da je cilj Srbije i Zapadnog Balakan ulazak u EU, te da se taj cilj može ostvariti jedino krupnim koracima u napred, a ne zapaljivim izjavama koje region vraćaju u prošlost.
Dačić je evropskom komesaru za pregovore o proširenju Johanesu Hanu preneo poruku da će Srbija i posle izbora novog predsednika i formiranja nove republičke vlade nastaviti da realizuje svoje spoljnoplitičke prioritete, među kojima je najvazniji članstvo u EU.
„Očekujemo da krajem juna, na sledećoj Međuvladinoj konferenciji, bude otvoreno još nekoliko poglavlja. Mi se nadamo da će ih biti četiri. Međutium, koliko god ih bude bilo to će značiti da dinamika i kontinuitet u procesu napredovanju na putu evropskih integracija postoje“, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije posle razgovora s Hanom.
Navodeći kao drugi spoljnopolitički prioritet regionalnu stabilnost, Dačić je naveo da će Srbija uložiti maksimum napora da svojom konstruktivnom ulogom da značajan podsticaj da Balkan bude zona regionalne stabilnosti i mira.
„Balkan traži zajedniče interese, a ne povratak u prošlost, izazivanje sukoba i pretnju miru i stabilnosti na Balkanu“, poručio je Dačić.
Izjave albanskih lidera o formiranju Velike Albanije ukoliko izostane evropska perspektiva regiona ne uklapaju se u ideje kojima se Srbija rukovodi, ocenio je Dačić, primetivši da bi i političati iz Srbije tako mogli da govore o ideji da svi Srbi žive u jednoj državi, ali da bi to vodilo u prošlost.
„Zajedno smo danas konstatovali da je Srbija na dobrom putu i neophodno je da nadoknadimo ono što smo izgubili u proslosti, a za to su nam potrebni krupni koraci. Nadam se da put ka EU neće biti zaustavljen“, naveo je šef srpske diplomatije posle razgovora s evropskim komesarom u Briselu.
Nama je cilj da uđemo u EU, ponovio je Dačić, dodajući da se na Zapadnom Balkanu pitanje opstanka EU ne postavlja, što bi, uveren je, trebalo da je u interesu i same Unije.
Najavio je i da će Srbija učiniti sve da doprinese nastavaku dijaloga s Prištinom, ali i da očekuje da se ispuni ono što je za Srbiju najbitnije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
Han je izrazio razočaranje zbog „zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu“ i upozorio da se takve izjave mogu „obiti o glavu“ onima koji ih izgovaraju.
„Želeo bih da izrazim svoju razočaranost, čak i iznerviranost, zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu. Takve poruke, koje mogu da se shvate kao mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemalja i koje prizivaju menjanje granica, nisu prihvatljive i više su nego kontraproduktivne“, naglasio je Han.
Navodi da Evropljani imaju jak interes da u regionu vladaju mir, stabilnost i prosperitet, navodeći da se to može postići jedino uz dobrosusedske odnose i zajednički rad.
„Ako neko misli da ovakve izjave mogu da stvore pristisak na EU, to je velika greška. To se lako može ‘razbiti o glavu’ pošiljaocu tih poruka“, rekao je Han.
Kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, evropski komesar očekuje da se delegacije uskoro ponovo sastanu.
Izostanak sastanaka i na političkom i na tehničkom nivou još od februara Han pripisuje zauzetosti zbog izborne kampanje u Srbiji, ali veruje da je u interesu svih da se nastavi dijalog i da naredni sastanak bude uskoro.
On je još jednom čestitao Aleksandru Vučiću pobedu na izborima za predsednika Srbije, navodeći da je ustavni okvir jasan, te da je budući predsednik više puta ponovio da ga poštuje i da ga neće menjati.
„Ono što je sada važno jeste da dođe do rekonstrukcije vlade. U svakom slučaju, jasna je politička situacija u Srbiji“, primetio je Han.
Ističe pritom da je važno da se uspostavljanjem nove vlade uspostavi konstruktivna saradnja budućeg predsednika sa novom vladom, da se omogući nastavak rada na unutrašnjim reformama u Srbiji i da se nastavi dijalog sa Prištinom.
Upitan da prokomentariše proteste koji se nakon predsedničkih izbora održavaju u Srbiji, komesar Han je izjavio da se od svih zemalja kandidata očekuje da obezbede mogućnost svima da izraze svoja viđenja i eventualne zabrinosti.
„Pravo svih je da budu u mogućnosti da demonstriraju ako se to sprovodi na miran način. Mislim da je zadatak vlasti da reaguju na adekvatan način i razmotre pitanja sa narodom. Zemlji je potreban ujedinjeni pokret usmeren ka njenoj evropskoj perspektivi. U tom cilju smatram da su vlasti u kontaktu sa demonstrantima i da će pokušati da razjasne i reše stvari“, zaključio je evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.
Tačijev odgovor Johanesu Hanu
Kosovski predsednik Hašim Tači oštro je kritikovao evropskog komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana, navodeći da Evropskoj uniji „nedostaju vođstvo i vizija“ u konkretizaciji evropske perspektive za Kosovo. Tači je, takođe, naveo da je projekat Velike Albanije „proizvod srpske propagande“.
„Nažalost, ovakve izjave evropskog komesara pokazuju ono što sam rekao mnogo puta do sada, da Evropskoj uniji nedostaju vođstvo i vizija u konkretizaciji evropske perspektive za Kosovo“, napisao je Tači na svom Fejsbuk nalogu reagujući na izjavu Johanesa Hana.
Han je rekao da je „razočaran zbog zapaljivih izjava“ pojedinih lidera u regionu i upozorio da se takve izjave mogu „obiti o glavu“ onima koji ih izgovaraju.
„Želeo bih da izrazim svoju razočaranost, čak i iznerviranost, zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu. Takve poruke, koje mogu da se shvate kao mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemalja i koje prizivaju menjanje granica, nisu prihvatljive i više su nego kontraproduktivne“, naglasio je Han posle susreta sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem.
Tači je, odgovarajući Hanu, rekao da je „projekat Velike Albanije proizvod srpske propagande kako bi se sproveo projekat Velike Srbije, koja gotovo da funkcioniše pred nosom EU“.
„Diskriminacija i izolacija naših građana govore mnogo više nego monotone izjave koje zvaničnici EU ponavljaju od 2000. godine. Nema velike niti male Albanije, ali postoji Albanija i postoji Kosovo. Bilo bi lepo od EU da prihvati stvarnost i počne da tretira Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu“, napisao je Tači.
Pre Hana, izjave Tačija, albanskog premijera Edija Rame i jednog od lidera Albanaca na jugu Srbije kritikovali su i američki ambasadori u Tirani, Prištini i Beogradu, navodeći da su njihove izjave o mogućem ujedinjenju Kosova i Albanije „neoprezne“, kao i da „podrivaju stabilnost regiona“.
Reakcija američkih diplomata usledila je posle serije izjava albanskog premijera Edija Rame, kosovskog predsednika Hašima Tačija, i predsednika Nacionalnog saveta Albanaca na jugu Srbije Jonuza Muslijua da bi „Albanija i Kosovo mogli da se ujedine“ ukoliko njihov evropski put zapadne u ćorsokak.
Seriju izjava pokrenuo je početkom prošle sedmice Edi Rama, koji je evropskom Politiku rekao da „ne može da isključi ujedinjenje Kosova i Albanije“, ukoliko perspektiva za članstvo Zapadnog Balkana u EU nastavi da bledi.
„Ukoliko Evropska unija zatvori vrata Kosovu, svi Albanci regiona živeće u jednoj, jedinstvenoj državi kako bi se nastavilo sa integracijom u evropsku porodicu“, rekao je dan kasnije Radiju Slobodna Evropa kosovski predsednik Hašim Tači.
Do razmene teških reči između Prištine i Brisela došlo je pošto EU nije promenila odluku da o bezviznom režimu ne raspravlja pre nego što kosovski parlament ne potvrdi sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, protiv čega su ustali predstavnici kosovske opozicije, ali i izvestan broj poslanika vladajuće koalicije.
