Sajt airvisual.com, ažurira podatke o zagađenosti vazduha u gradovima gotovo iz minuta u minut, a prema poslednjim podacima, zabeležnim oko 16.30 sati, Beograd je na 21. mestu sa indeksom 124.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu, ipak, da podaci nisu tako alarmantni i da su povećane koncentracije zagađujućih materija karakteristične za ovaj period godine, pre svega zbog ložista, saobraćaja i klimatskih uslova.

Stanice u kojima se meri kvalitet vazduha u realnom vremenu pokazale su da koncentracije zagađujućih materija jesu nešto više, ali to nije ništa neuobičajeno za zimski period, kaže za Tanjug doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Andrej Šoštarić.

On navodi i da su podaci promenljivi i da je bilo i većih prekoračenja.

Lošijem kvalitetu vazduha doprinose pre svega individualna ložišta, zatim i vremenske prilike jer se zbog magle zadržavaju zagađujuće materije u prizemnim slojevima atmosfere, a takođe na kvalitet utiču i industrija i saobraćaj.

„Ovo je uobicajena slika za zimski perod i to nije problem samo u Beogradu nego i u većim evrpopskim gradovima“, ističe sagovornik Tanjuga .

Kako kaže Šoštarić, dominiraju suspendovane čestice PM 10, koje nastaju kao direktna posledica sagorevanja fosilnih goriva.

Na listi sajta airvisual.com je trenutno najzagađeniji indijski grad Kolkota, sa indeskom 345, drugi je glavni grad Bangladeša, Daka – 312, treći je Ulan Bator, sa indeksom 232, a sledi Kabul, sa indeksom 206.

Od gradova u regionu, Skoplje je na 7. mestu, sa indeksom 171, Sarajevo je trenutno na 8. mestu, sa indeksom 168, Budimpešta na 32, a Sofija na 44. mestu.

Nije prvi put da se Beograd u poslednje vreme našao na listi najzagađenijih gradova u svetu prema tom sajtu.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ranije je za Tanjug izjavio da je nezahvalno da komentariše podatke drugih ustanova, i da može da govori samo o podacima domaćih institucija, odnosno te Agencije.

Rekao je i da je tačno da je ove zime bilo prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu, a da dominiraju suspendovane čestice PM-10, koje su, ističe, boljka savremenog čovečanstva.

Širenju tih čestica u vazduhu naročito doprinose individualna ložišta, kao i saobraćaj, industrija.

Razlog celokupne situacije kada je kvalitet vazduha u pitanju je kaže to što se decenijama nije ulagalo u prevenciju aerozagađenja, modernizaciju infrastrukture, kao i i energetsku efikasnost. Sada se, dodao je, više radi na tome.

Inače, inicijativa Ne davimo Beograd traži sednicu Skupštine grada, na čijem bi dnevnom redu bio problem zagađenosti vazduha, a danas su njeni predstavnici na zgradu Skupštine grada simbolično ostavili gas masku i pismo.