Vucić: Danas smo dogovorili da Srbija do kraja godine uskadi svoju viznu politiku sa EU tako da Srbija neće moci da se koristi kao ulazna zemlja za ilegalne migracije

Srbija ima ponovni rast dolaska sirijskih, pakistanskih izbeglica, a sa druge strane iz Rusije i Ukrajine došlo 17 600 ljudi, što je nemali teret za Srbiju.

Do kraja godine Srba usklađuje viznu politiku sa EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u Budimpešti da je na trilateralnom samitu o ilegalnoj migraciji, dogovoreno da do kraja godine Srbija veoma značajno uskladi viznu politiku sa EU.

Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za štampu posle sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, rekao da je razgovarano o svim važnim i teškim pitanjima sa kojima se suočavamo, tako i o energetici, i finansijskoj situaciji u ove tri zemlje, jer su svi pritisnuti, što znaju i Mađari i Austrijanci dobro, a, kako je rekao “ tek mi koji smo siromašniji od njih, i koliko će teško biti premostiti jesen, zimu, a i proleće“.

„Plašim se, za razliku od drugih koji su optimisti, da će još teža biti sledeća zima“, kazao je on.

Vučić je rekao da je zahvalan što se preduzima zajednička akcija u jednoj oblasti, gde je Srbija specifičaan slučaj.

„Imamo ponovo rast izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i drugih zemalja. Istovremeno imamo i dolazak ljudi iz Rusije. Na današnji dan imamo registrovano 17.000 onih koji imaju boravak u Srbiji iz Rusije i Ukrajine zajedno. To je sve ne mali teret za jednu relativno malu zemlju kaakva je Srbija“, dodao je on.

Vučić je istakao da je dogovorio sa mađarskim i austrijskim premijerom, o čemu će oni obavestiti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, da će se Srbija do kraja godine veoma značajno uskladiti sa viznom politikom EU.

„Time ćemo onemogućiti da neko koristi Srbiju kao dolaznu zemlju ne zbog stvarnih potreba, već ilegalne migracije ka zapadu“, istakao je on.

Vučić je kazao da ljudi u Beogradu ne znaju sa koliko problema se srpska policija suočava na granicama, ali da to građani Kanjiže i Subotice i te kako znaju.

“Rešili smo da pokušamo zajednickcim radom da pomognemo i Austriji i Mađarskoj, a tako i Srbiji. Naši eksperti će se sastati 7.oktobra u Beogradu i napraviti predlog sporazuma. Zatim ćemo se sastati u Beogradu da napravimo akcioni plan kako bi zaštitili naše zemlje, a tako i druge delove Evrope“, naglasio je on.

Vučić je istakao da će Srbija biti pouzdan partner mađarskim i austrijskim prijateljima, odgovorna i ozbiljna zemlja.

„Važno je da smo se govoreći o svim drugim temama dobro razumeli jedne druge. Kada pričate o rezervama gasa, svako čuva svoje, ali kada bude zafalilo uzećemo od nekog, i ako nekom drugom treba uzeće od nas. Isto važi i za hranu, jer će sigurno biti kriza sa hranom. 48 zemalja biće na ivici gladi, a to će se prebaciti na migratorne tokove „, naglasio je on.

Vučić se zahvalio Orbanu i Nehameru na podršci Srbiji na evropskom putu.

Srbija ne želi da bude parking za migrante,ali bićemo solidarni

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je  u Budimpešti da Srbija ne želi da bude, kako je rekao, hot spot niti parking za migrante, ali da će nastaviti prema tim ljudi da bude solidarna.

Vučić je istakao da će Srbija uvek poštovati međunarodno pravo i po pitanu migranata.

„Poštovaćemo uvek međunarodno pravo i biti solidarno, ali ćemo sačuvati svoju zemlju“, naglasio je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.

Situacija sa energentima teža nego što ljudi misle

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Budimpešti da je kriza i situacija sa enegentima u Evropi i svetu mnogo teža nego što to ljudi misle i da bi situacija mogla da se promeni ukoliko bi prestao rusko-ukrajinski rat.

Vucicć je rekao, odgovarajući na pitanje Pinka o aktuelnoj energetskoj sitauciji, da ljudi nisu navikli na tolike razmere krize i da ne mogu to da razumeju, ali države to i te kako osećaju.

„Ta situacija je grozna i šta god da neko kaže drugo vas laže. Sve što smo u poslednjih 10 godina uradili – promenili zemlju, i to što ćemo imati sa Mađarskom ove godine razmenu preko tri milijare evra, a sa Austrijom skoro dve milijarde, sve može da nestane što smo uradili za samo šest meseci. Ne našom krivicom“, istakao je Vučić.

Kaže da nisu tu krivi ni Mađarska ni Austrija, jer tu nije pitanje samo da li će biti dovoljno gasa za domaćinstva, već i za privredu odnosno kompanije.

Ko će da plati tu cenu, zapitao je Vučić.

On je istakao da će se zatvarati sve u Evropi i šoping molovi i sve drugo ako kompanije ne budu mogle da plate račune za struju.

Vučić je rekao da drzava može da subvencioniše preduzeća kroz nižu cenu struje, ali da i tu treba obezbediti novac.

„Pomagaćemo jedni drugima, razgovarali smo o tome, ali svi smo u groznoj sitauciji. Kada bi sutra nastupio mir mogao bih skočim do neba kao Sergej Bupka“, istakao je Vučić i dodao da se to nažalost neće desiti i da će rat trajati.

On je ukazao i da zato mora da se razgovaramo i međusobno pomaže.

„Situacija je grozna i biće još gora, ali lakše je kada imate prijatelje i kada možemo jedni drugima da pomognemo koliko možemo“, poručio je Vučić.

Austrijski kancelar Karl Nehamer je rekao da je situacija ozbiljna kako za građane tako i kompanije i da je zato potrebno da EU nađe zajedničko rešenje po pitanju enegenata, koje će biti na korist i drugima.

On je istakao da je to pitanje bezbednosti za EU, ali i ZB,

da se zemlje ZB što više približe EU.

„Srbija i ZB sve druge zemlje jesu jako značajni strateški partneri za Austrju i EU“, naveo je Nehamer.

Premijer Orban je rekao da su potrebne konkretne mere i da se zemlje drže jedna drugih u krizi.

„Mađari treba da budu u dobrom prijateljstvu sa Srbijom jer je to fundmentalni naš interes, treba da gledamo na Srbiju kao najvažnijeg partanera za Mađarsku. Zato težimo najtešnjoj saradnji sa Srbjom, zahvalni smo Srbiji, kroz koju nesmetano prolazi cev (Balkanski tok). To je ozbiljan prijateljski gest. Imamo dovljno gasa za pet ili sest meseci da sve funkcioniše“, rekao je Orban.

Poručio je da sve dok Mađarska ima doavoljno gasa, da će ga imati i Srbija.

„Mi ćemo pomoć, nećemo zaboraviti da gas stiže do nas preko Srbije“, poručio je Orban.

Kaže da Srbija i Mađarska žele da povežu energetske sisteme i grade brzu prugu.

„Tako da će bogati sa velikim sumama pomagati svoje kompanije, a siromašni neće moći, i to je početak kanibalizma u EU, Brisel mora da nešto preudzme po tom pitanju“, poručio je Orban.

Vučić apel EU : Ojačajte evropsku valutu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je na EU i Evropsku centralnu banku da učine sve da ojačaju evropsku valutu, jer bi to mogla bit sledeća „mina“ i sledeći ozbiljan problem za sve nas.

„Rastom dolara raste nam cena nafte, iako ona na svetskom tržištu pada. Cena nafte je u dolarima. Dolar je toliko jak iako je mali izvoz Amerikanaca mogli, zbog trenutne situacije, bi da kupe sve što je na evropskom tlu za manje novca“, upozorio je Vučić u Budimpešti.

On je ukazao da će zemlje izvan EU, kao što je Srbija, iako je smanjila nivo zaduženosti, dodatno da siromaši, jer će morati da „hedžuje“ dolar evrima, a to je za nas ozbiljan problem.

„Imaćemo probleme i u zemljama članicama Eu jer evro neće jednako vredeti svuda zbog inflacije koja je različita od države do države. To će donostiti probleme za nas na periferiji“, objasnio je Vučić.

Orban:Potrebna nova dimenzija saradnje SRB-MAÐ-AUS

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je u Budimpešti, na trilateralnom samitu Srbije, Mađarske i Austrije, da su rusko-ukrajinski rat, visoke cene energenata i sankcije skrenuli pažnju sa problema sve većeg broja migranata kojima su najviše ugrožene upravo ove tri zemlje i da je zato potrebna nova dimenzija saradnje.

„Ovo je prvi u nizu susreta, okupili smo se zbog migracija, zemlje koje najteže pogađa ilegalna migranata, svi smo ugroženi, treba mnogo ulagati u rešavnje tih problema, nismo zadovojni sadašnjom situacijom na granici Srbije i Mađarske“, rekao je Orban na zajedničkoj konferenciji za medije u Varkert bazaru, gde se održava samit trojice lidera.

Orban je istakao da Srbija i Mađarska čuvajući svoju granicu čuvaju i austrijsku granicu i sprečavaju krijumčarenje ljudi.

„Sitaucija je sve teža, svet ima druge ozbiljne probleme, rusko – ukrajinski rat, skupe enegente i sankcije, pa nije dovoljno pažnje usmreno na migracije. Sada smo pokušali da razradimo mere. Mađarska je inicirala ovaj susret, mi smo u najspecifičnijoj situaciji, pošto iz dva pravca nam dolaze migranti – preko milion izbeglica je doslso sa istoka, iz Ukrajine, dok je sa druge strane naša južna granica pod opsadom. Imali smo više od 180.000 pokušaja ilegalne migracije koje smo sprečavali“, naveo je Orban.

Kaže da ne vidi da se menja briselska politika koja utiče na to i da postoje i drugi problemi, kao snabdevanja hranom i gladi us vetu, što će sve povećati migracije.

„Najteže je pogođena ruta ZB, tu najveći broj migranata prolazi i sada je krijmčarenje migranata podignuto na viši nivo, a koriste sada i ozbiljno naoružanje. Mi sada ne štitimo samo svoje granice već čitavu Evropu“, istakao je Orban.

On je rekao da je svima nama, celoj Evropio, u intrresu da se odbrambena granicu spustimo sve niže i da prva odbrana ne bude na srpskoj-mađarskoj granici, već da se pomeri južnije.

Orban kaže da je Mađarska već pomagala Srbiji i S. Makedoniji po tom pitanu, ali da je sada potrebna nova dimenzija saradnje.

„Imaćemo sledeći susret u Beogradu, nadležni ministri će u pravnom okviru odrediti buduće korake i razjasnićemo sve zadatke. Treći susret će biti u Beču“, zakljičio je Orban.

EU se nije baš pokazala, mogla bi da se potrudi

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je, odgovarajući na pitanje o prilivu migranata i kako može da se rastereti ruta Zapadnog Balkana, da bi odbrambena granica trebalo da se spusti još niže u odnosu na srpsko-mađarsku granicu, kao i da bi one koji ilegalno borave trebalo vratiti odakle su došli, što, kako je rekao, iziskuje pomoć Evropske unije.

„Tri stvari treba da se urade, prva da pomerimo što južnije odbrambenu liniju kroz koju je nemoguće proći. Sada je ta linija na srpsko-mađarskoj granici. To uopšte nije dobro za Srbiju, nismo ni mi srećni zbog toga. Trebali bi ići sve južnije, ali korak po korak“, rekao je Orban na zajedničkoj konferenciji za medije u Budimpešti, gde se održava samit lidera Srbije, Mađarske i Austrije.

On je dodao da bi trebalo u tom smislu da se ojača srpsko-makedonska granica.

„S druge strane oni koji borave ilegalno u našim zemljama njih moramo vratiti tamo odakle su došli, a to iziskuje jako mnogo posla i mnogo finansijskih sredstava, a to bi EU trebalo da preuzme na sebe. To je zajednički interes svih zemalja EU“, rekao je Orban.

EU se, kaže Orban, do sada nije baš pokazala i bilo bi dobro ako bi se, dodaje, sada malo potrudila.

„Treća stvar je najteži zadatak. Ono što u Briselu kažu da se formira hot spot, odnosno okrug za izbeglice van prostora EU. Ako bismo menjali pravni sistem EU što ja od srca želim i na čemu insistiram je da se zahtev za azilom može podneti isključivo u hot spotovima izvan EU, a dok se ti zahtevi ne obrade ne može se stupiti na tlo EU i to bi rešilo naš problem“, rekao je on.

Orban napominje da se tim povodom vodi velika rasprava unutar EU

„Sad smo na mrtvoj tački. Sve dok je to na mrtvoj tački ilegalni migranti samo kuljaju“, zaključio je Orban.

Orban :Od EU nismo nikada dobili pomoć, već samo tužbe

Iz Brisela nikada nismo dobili nikakvu pomoć u vezi sprečavanja ilegalne migracije, već samo kritike i tužbe, kritikovao je mađarski premijer Viktor Orban EU.

Orban je, na zajedničkoj konferenciji za štampu posle Trilateralnog samita sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kazao da u okviru saradnje u oblasti unutrašnjih poslova svaka zemlja EU ima na raspolaganju određena sredstva namenjena za migraciju.

I stakao je da Mađarska za održavanje i izgradnju ograde nije dobila ništa iz Brisela.

„Čak šta više situacija je još gora. U Biselu nas teraju da primenimo pravila koja nisu u saglasnosti sa našom kulturom. Migraciona pravila sa kojim žele da tretiraju migraciju samo stvaraju probleme i neupotrebljivi su za nas. Kada upotrebljavamo naša pravila oni se pozivaju na ljudska prava, pokreću postupke, tuže nas. Ne samo da ne dobijamo pomoć već nas sprečavaju u borbi protiv ilegalne migracije“, bio je oštar Orban.

On je kazao da se slaže sa kancelarom Nehamerom kada kaže da Brisel treba da uspostavi novu politiku prema izbeglicama, ali dodaje da se ne može čekati, već je neophodno hitno delovanje.

Ukazao je da u suštini podržava Frontekst, ali da on sada više podseća na organizaciju za zaštitu migranata, nego na ono što treba da bude zaštitnik spoljnih granica EU.

„Danas smo ovim sastankom mobilisali snagu za odbranu granica da bismo smanjili pritisak na nas i EU. Voleli bismo da postoji evropsko rešenje i da EU bude partner u tome, ali za sada Brisel samo koči“, istakao je Orban.

Kancelar Nehamer je dodao i da su potrebna partnerstava i izvan EU, i da je dobro što je predsednik Srbije Vučić pozvan na sastanak, jer Zapadni Balkan je važan deo evropske politike.

Podvukao je da Srbija ne sme biti ostavljena sama u borbi sa pritiskom migracije, kao ni Severna Makedonija.

“Treba da promenimo u EU pravnu situaciju, a sve u smislu da mere budu efikasne. Tema raspodele migranata je nemoguća je jer nema jedinstva u EU. Mi smo suočeni ove godine sa 57.000 zahteva za azil, i kako bi mogli da primimo dalje izbeglice. Situacija je takva da najmanje 24 od 27 članica EU čini manje od nas u prihvatu tereta izbeglica“, dodao je on.

Istakao je da je stanje takvo da se može reći da je „pet minuta pre 12“.

Predsednik Vučić je ukazao da Srbija nije članica EU, ali da je još od 2015.milio da dobije jasan stav Unije o migraciji.

„ Nismo nikada dobili precizan stav EU“, konstatovao je on.

Nehemer:Pomoć Srbiji da vrate ilegalne migrante

Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je nakon razgovora sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Budimpešti da raste broj zahteva migranata za azilom u Austriji i da će Srbija dobiti pomoć da vrati ilegalne migrante u zemlje porekla.

Dodao je da Austriju to pitanje pođednako pogađa kao i ostale dve zemlje, uprkos tome što nema spoljne granice EU.

„Primili smo 70.000 zahteva migranata iz Indije, Pakistana i Bangladeša, a već pružamo utočište za 80.000 Ukrajinaca. Ovo je jako važno bezbednostno i pitanje stabinosti u našem društvu. Zato treba da učinimo zajednički sve što možemo da bismo zaustavili ilegalnu migraciju“, rekao je Nehamer.

Zajključio je da zato tri zemlje treba da nastupe zajedno u oblasti migracione politike i naglasio da Austrija u tome već sarađuje sa Srbijom i Mađarskom.

„Već imamo zajedničke policijske pratrole koje rade na suzbijanju kriminala u koji spada i krijumčarenje ljudi, a imamo dugu saradnju sa srpskom i mađarskom policijom koja se može okarakterisati kao puna međusobnog poverenja“, rekao je austrijkim kancelar.

Dodoa je da će rezultati današnje konferencije biti proširenjej policijske saradnje, da će ona biti proširena na predstojećim sastancima o tehničkim pitanjima, nakon čega će uslediti politička konferencija u Beogradu.

„Tehnička saradnja će doneti podršku Srbiji da direktno vrati ilegalne migrante u zemlje porekla, tako da se taj pritisak migranata smanji već u Srbiji. Time se smanjuje i pritisak na granici Srbije i Makedonije, a Austrija će obema zemljama obezbediti tehničku pomoć“, istakao je Nehamer.

Dodao je da će to smanjiti migracioni pritisak koji sada raste i naveo da je veliki značaj ove konferencije upravo radi kontrole priliva stranaca.

Nehamer je naglasio da će zato za Austriju biti važno da tri zemlje međusobno usaglase vizne politike, jer raste broj zahteva migranata za azilom u Austriji koji stižu kroz Srbiju i Mađarsku.

Nehamer:EK da pomogne u zaštiti granica Austrije i Mađarske

Austrijski kancelar Karl Nehamer poručio je da je došlo vreme da Evropska komisija napravi odgovarajuće korake za zajedničku odbranu granica Austrije i Mađarske, jer, kaže, treba da se spreči da veliki broj migranata prelazi granice.

Na pitanje kakvu poruku šalje Briselu pričom o partnerstvu sa Mađarskom, Nehamer je rekao da je potrebno da se uputi poruka EU da je krajnje vreme da Evropska komisija preduzme korake za zajedničku odbranu granica, kako bi se smanjio broj migranata.

„Mi moramo vrlo brzo da učinimo nešto po tom pitanju i da se potrudimo da se ti ljudi vrate u svoje zemlje porekla, a u tome svakako treba da nam pomogne Evropska unija, jer bi ona trebalo da potpiše sporazum o readmisiji sa zemljama porekla ilegalnih migranata“, kazao je Nehamer na trilateralnom samitu Srbije, Mađarske i Austrije u Budimpešti.

Naveo je i da bi trebalo da se promeni sistem za azilante u zemljama EU, dodajući da bi to pitanje trebalo što pre rešiti, jer težinu tog problema podnose nacionalne države u svojim okvirima.

Potpisati sporazume o readmisiji sa zemljama porekla migranata

Austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je u Budimpešti, odgovarajući na pitanje novinara iz te zemlje o promeni viznog režima, da bi ona značila da Indijci ili Tunižani, koristeći viznu liberalizaciju, preko Srbije mogu da putuju u druge zemlje EU, alči je dodao kako treba obezbediti i postupke readmisije.

„Ja podržavam sistem readmisije koji bi trebalo da se primeni u EU i koji bi značio vraćanje migranata u zemlje porekla“, rekao je Nehamer, nakon sastanka koji ej imao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Precizirao je da bi sa zemljama porekla azilanata, migranata i izbeglica zajedničke interese kako da se ti ljudi vrati i dodao kako bi se to radilo kroz obrazovne i razvojne projekte.

„Jako malo ljudi zna da u Pakistanu živi preko 200 miliona ljudi, u Indiji preko milijardu i da jako mali procenat njih krene ka Evropi. To za njih nije neki problem, ali za naše zemlje jeste. Mnogo je korisnije ako EU potpiše te sporazume o readmisiji, što bi ubrzalo te postupke“, izjavio je Nehamer.