Dani Beograda, koji se održavaju svakog aprila sa nizom svečanosti, oslikavaju duh naše prestonice – naveo je Vesić na konferenciji za novinare u Starom dvoru.

Precizirao je da će posetioci biti u prilici da se upoznaju sa radom Mome Kapora, Marka Popovića, Jelisavete Načić ili Ivana Meštrovića, koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji našeg grada, kao i sa živopisom Hrama Svetog Save, novim spomenikom Stefanu Nemanji ili sa istorijom beogradskih kafana.

Dani Beograda se, kako je istakao, završavaju otkrivanjem spomenika despotu Stefanu Lazareviću, čiji je autor akademski vajar Svetomir Arsić Basara.

– Spomenik despotu Stefanu Lazareviću biće otkriven na uglu ulica Gundulićev venac, Drinčićeve, Palmotićeve i Bulevara despota Stefana. Odvijaju se završni radovi na uređenju tog platoa. Iskazujem zadovoljstvo, jer ako je neko zaslužio da ima spomenik u Beogradu onda je to despot Stefan Lazarević. On je u jednom teškom trenutku za Beograd u 15. veku podigao naš grad i proglasio ga za prestonicu Srbije – podsetio je Vesić.

Naglasio je da od ove godine Nagrada grada Beograda nosi ime „Despot Stefan Lazarević”. Istakao je da će se dodeliti nagrade za 2019. i za 2020. godinu, podsetivši da prošle godine nije dodeljena zbog uvođenja vanrednog stanja.

– Svaki budući dobitnik Nagrade grada Beograda – despot Stefan Lazarević dobiće i statutu našeg istaknutog srednjovekovnog vladara na kojoj će biti ugravirano ime dobitnika, kao i kategorija iz koje je dobitnik poneo ovo laskavo priznanje – ukazao je Vesić.

Podsetio je da despot Stefan Lazarević već ima spomenik na Kalemegdanu u duhu moderne skulpture iz 80-ih godina prošlog veka, ali i dve ulice u Beogradu – Bulevar despota Stefana i Ulicu visokog Stevana.

– Srećan sam što ćemo se na Danima Beograda setiti i Mome Kapora. Ove godine započećemo rekonstrukciju jednog objekta u Karađorđevom parku, koji će postati zadužbina našeg istaknutog književnika i slikara. Siguran sam da ćemo do sledećeg marta, kada se slave „Momini dani”, imati završenu zadužbinu. U njemu će se održavati izložbe, književne večeri i predstave u okviru malog amfiteatra na otvorenom. Na ovaj način dobijamo još jedan javni kulturni prostor, a na samo par stotina metara od mesta na kojem je Moma živeo – najavio je Vesić i pozvao Beograđane da posete neki od programa, uz pridržavanje epidemioloških mera.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl precizirao je da se manifestacija održava devetnaesti put, zbog čega je važno se da uprkos koroni održi kontinuitet.

– Očekuje nas mnogo različitih stvari primerenih trenutku i svim onim merama koje su na snazi. Osim protokolarnih aktivnosti, program sadrži i osam javnih vođenja, među kojima su Omaž Marku Popoviću, izložba „Pozdrav iz Beograda – Beograd na razglednicama”, te izložbe posvećene Momi Kaporu i graditeljima Novog Beograda, kao i program ispred spomenika Stefanu Nemanji. Tradicionalno se otvaraju i vrata ustanova kulture, a ove godine akcenat je na Muzeju Grada Beograda, Konaku kneginje Ljubice, Muzeju Paje Jovanovića, Muzeju Jovana Cvijića, Spomen-muzeju Ive Andrića – naveo je Karl.

Dani Beograda nisu samo nagrade i prigodni programi, već i solidarnost i požrtvovanost svih nas u ovo teško vreme korone, odnosno podrška ustanovama kulture i pojedincima, naglasio je Karl. On je izrazio nadu da ćemo sledeće Dane Beograd dočekati bez maski i sa još više manifestacija.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković rekla je da svi koji vole Beograd mogu da ga zavole još više ukoliko ga bolje upoznaju.