Patrijarh srpski Porfirije izjavio je  u Prijedoru, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ da se srpski narod sabrao u tom gradu kako bi se pomolio za sve nevino stradale 4. avgusta 1995. godine i istakao da je to bio najveći nasilni egzodus na evropskim prostorima. „Sabrali smo se da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije i Korduna kojima je u leto 1995. Prijedor bio prva stanica spasa tokom, nebivalo po razmerama na evropskim prostorima, nasilnog egzodusa našega naroda“, rekao je patrijarh u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika i zvaničnika Srbije i Republike Srpske. Istakao je da su tada neki zastali u Prijedoru, a neki nastavili dalje nadajući se da će doći lepši dani. „Za njih 1.893 nije bilo nade za lepše i bolje dane“, dodao je patrijarh SPC. Istakao je da su se neki odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a drugu ne. Znamo da bol zbog izgubljenog deteta oseća svaka majka, bez obzira na to kom narodu pripada i koje je vere – bol nema naciju i veru, bol svake majke, pa i naše sprske majke jeste bol čoveka, ma čiji bio, naveo je patrijarh. „Apelujem na sve, pre svega, pozivam verske lidere da učinimo sve da se čuva i izgrađuje mir među ljudima i narodima. Za početak, da se osećajući bol i rane jedini drugih, elitizam i ekluzivnost u bolu demontira“, poručio je Porfirije. Patrijarh je rekao da je u julu bio i u Bratuncu kako bi se pomolio i za stradale u srednjem Podrinju i Biraču. Kazao je da leto vreme kada se sećamo i mučenika epariha dabrobosanske, gornjokarlovačke i bihaćko-petrovačke, kao i stradanja u Prebilovcima i hercegovačkih jama. Dodao je da je tu u leto 1941. „strahovita tama progutala letnji žamor, na Ilindan, kada je cela Kozara, kako je posle upisano, bila mučenička. „Niko nema ekskluzivno i elitno pravo na ljubav prema svojoj kući i bližnjima i roditeljima, braći i sestrama i svome narodu, niko nema izuzetno i samo za sebe rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema izuzetno pravo na bol i tugu i oplakivanje svojih žrtava, sećanje na njih i molitvu za njih. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može i da kažu da neki bol nije bol“, naglasio je Porfirije. Naveo je da smo se sabrali danas što imamo pravo i mi na svoj bol i sećanje na svoje bližnje nevino postradale. Porfirije je rekao da to ne znači da se ne sećamo bola i žrtava drugih, kao i da znamo za bol majki i bošnjačkog i hrvatskog naroda i da poštujemo i njihove žrtve. „Kao pravoslavni hrišćani, pozvani smo da tako postupamo, čak i kada neki drugi previđaju naš bol i žrtve – da se molimo za mir u nama i među nama, za mir među svim ljudima i narodima. Preduslov svakog mira je mir sa Bogom, jer nema mira bez života po zapovestima Božjim“, rekao je patrijarh. Istakao je da samo istovremeno prepozavanje svoga i tuđeg bola može biti temelj i garant mirnije budućnosti. „Budimo elitni u dobru, vrlini, milosrđu i izmirenju i međusobnom poštovanju, jednom rečju – budimo ljudi, kako je govorio patrijarh Pavle“, istakao je Porfirije.