U Srbiji se  nizom manifestacija obeležava nacionalni praznik Vidovdan, kao i 635. godišnjica Boja na Kosovu, a tim povodom u Kruševcu će biti održana centralna manifestacija i svečana sednica Vlade Srbije. Sednici Vlade, u Gradskoj kući u Kruševcu, prethodiće deo centralne državne ceremonije obeležavanja Dana sećanja na vladavinu kneza Lazara – 28. jun, koju će predvoditi premijer Miloš Vučević. U manastiru Ravanica ujutru će biti održan parastos Svetom knezu Lazaru i kosovskim junacima koji će služiti vladika Ignjatije i sveštenstvo SPC, a kome će prisustvovati premijer Vučević. Njega će u manastirskoj porti dočekati vladika braničevski Ignjatije i igumanija mati Marija. Gosti će potom otići da se poklone ispred kivota kneza Lazara Hrebeljanovića i upale sveće. Vladika braničevski će služiti liturgiju od 9 sati. U Gradskoj kući u Kruševcu, u 11.20 časova, počeće sednica vlade, a u 12 sati premijer Vučević položiće vence na Spomenik Kosovskim junacima. Premijer će se zatim obratiti javnosti, a od 12.30 sati predviđen je obilazak Taktičko – tehničkog zbora, odnosno prikaza naoružanja i opreme. Praznik će, kao i svake godine, biti obeležena i na Kosovu i Metohiji. U manastiru Gračanica sutra će biti završena višednevna manifestacija obeležavanja Vidovdana. U porti manastira Gračanica biće služena liturgija i obavljeno sečenje Vidovdanskog kolača, a biće dodeljene i medalje „Majka devet Jugovića“. Na Gazimestanu biće služen parastos. Program počinje od 9 časova. Kruševac i ovog 28. juna obeležava Dan Grada – Vidovdan. Obeležavanje Vidovdana u Kruševcu počeće polaganjem venaca i svetom liturgijom u crkvi Lazarici sa početkom u 7.30 časova, a u 10 sati je litija i pomen kod spomenika Kosovskim junacima. U 13 sati je polaganje cveća u organizaciji Grada kod spomenika kosovskim junacima, a u 17 časova je otvaranje novog igrališta za odbojku na pesku (kod Hale sportova), sat kasnije otkrivanje bisti glumcima Miliji Vukoviću i Marku Živiću, na Trgu glumaca. Za 19 časova zakazana je svečana sednica Skupštine grada Kruševca na kojoj će biti dodeljene Vidovdanska nagrada i priznanja. Ovogodišnji dobitnik Vidovdanske nagrade je prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali. Kada je reč o Čačku, za Vidovdan na ustaničkom Ljubiću održaće se velika narodna svetkovina „Carski i Tanaskovi dani“, posvećena slavnoj srpskoj istoriji od Kosova pa do današnjeg dana. Vidovdan je veliki nacionalni praznik Srba i državni praznik kojim se izražava poštovanje i zahvalnost svima koji su se borili za otadžbinu. Srpska pravoslavna crkva, njeni vernici, Srbi uopšte, Vidovdan obeležavaju s posebnim poštovanjem, pre svega kao sećanje na svesnu žrtvu kneza Lazara, kosovskog mučenika, i svih njegovih saboraca, u Boju na Kosovu na Vidovdan 1389, protiv Turaka. Nakon boja, telo kneza Lazara je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici kod Ćuprije, a zatim preneto u Ravanicu Sremsku, odakle je 1942. godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu. Sada se njegove mošti nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije. Za vreme svog života obnovio je manastir Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu i mnoge druge crkve i manastire. Vidovdan je kao praznik Srpska pravoslavna crkva prvi put unela u svoj kalendar tek 1892. godine. Svi potonji oslobodilački napori Srba uvek su bili i u znaku Kosova i Metohije. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova. S posebnim pijetetom Vidovdan je na državnom nivou u Srbiji obeležavan 1889, kada je u Kruševcu, odakle je knez Lazar krenuo u Boj na Kosovo 1389, povodom pet vekova od bitke, održana velika manifestacija. Tada je izgrađen i reprezentativan spomenik na centralnog gradskom trgu. Na Vidovdan 1919. godine potpisan je i Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat, dok je 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1948. godine na Vidovdan je doneta Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom. Sveti arhijerejski sabor SPC je 1961. godine ustanovio praznik posvećen Svetim srpskim mučenicima postradalim za hrišćanstvo, od vremena Svetog velikomučenika Kneza Lazara do danas, dok se od 1969. godine, proslavlja i uspomena svih novomučenika srpskih, njih 7.000, i peva im se posebna služba, koju je sastavio Sveti Vladika Nikolaj. Taj praznik se proslavlja zajedno sa Vidovdanom. U red novomučenika srpskih upisani su i svi oni koji su postradali u borbi protiv albanskih terorista i u agresiji NATO-a 1998/1999. godine. „Junaci otadžbine“, u kojoj se nalaze biografije i fotografije više od 1.000 poginulih i nestalih pripadnika Vojske SCG i MUP-a Republike Srbije, od 10. februara 1998. do okončanja agresije NATO-a na našu zemlju, i spisak njihovih imena sa molbom da se u crkvama i manastirima pominju na liturgijama u određene dane.

Srpska pravoslavna crkva, njeni vernici, Srbi uopšte, Vidovdan obeležavaju s posebnim poštovanjem, pre svega kao sećanje na svesnu žrtvu kneza Lazara, kosovskog mučenika, i svih njegovih saboraca, u Boju na Kosovu na Vidovdan 1389, protiv Turaka. Činjenica da se Sveti mučenik knez Lazar uoči Boja na Kosovu 1389, opredelio za borbu, ma koliko ona delovala bezizgledno, odnosno svesnu žrtvu, doprinela je da ga Srbi, i ubrzo po pogibiji i u potonjim vekovima, do naših dana, posebno poštuju kao večiti uzor u borbi za veru i otadžbinu. Imajući u vidu težinu žrtve kako kneza Lazara tako i svih onih koji su se s njim borili protiv Turaka, uključujući mučeničko stradanje, on je ostao večito nadahnuće Srbima u borbi protiv svih koji su im veru i slobodu narušavali ili oduzimali. Posle Boja na Marici, pokušaja otpora Turcima braće Mrnjavčevič, septembra 1371, Bitka na Kosovu juna 1389, bila je najkrupniji otpor turskoj navali na Evropu uopšte u tom veku. Pretpostavlja se da se u Boju na Kosovu borilo 15 do 20 hiljada ratnika na srpskoj strani, protiv oko 30.000 Turaka. Raspoloživi onovremeni istorijski izvori nisu dovoljno jasni, odnosno kontradiktorni su. Nesumnjivo je međutim da je Boj na Kosovu bio strahovita borba. O žestini boja svedoči i jedinstven slučaj da su oba vladara poginula. Sa srpskog stanovišta, imajući u vidu odnos snaga te 1389, opšte okolnosti, činjenicu da su Srbi tih decenija bili jedini na Jugoistoku Evrope koji su pružali grčevit otpor Turcima, opredeljenje za borbu koju je predvodio knez Lazar, bilo je, racionalno gledano, svesna žrtva. Verski i moralni motivi nalagali su da se turskim napadačima ima pružiti otpor bez obzira na posledice. Boj na Kosovu protiv Turaka postao je ključna, legendarna, odrednica srpske istorije, pre svega zbog svesne žrtve. U boju je poginuo i sultan Murat, što je jedinstven slučaj u turskoj istoriji. Ubio ga je Miloš Obilić, takođe svesno žrtvujući sebe. Njegovo ime postalo je otuda u srpskoj epici, tradiciji uopšte, pojam izuzetne sasvim nesebične hrabrosti. Tokom Boja na Kosovu knez Lazar je posečen, po zarobljavanju, od turske ruke. Svesna žrtva kosovskih mučenika postupno je kod Srba prerasla u večiti uzor, postala je deo nacionalnog predanja, trajni podsetnik na neophodnost otpora i borbe. Svi potonji oslobodilački napori Srba uvek su bili i u znaku Kosova. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova. Herojskom pobedom Srba u Boju na Kumanovu 1912. godine, nad Turcima, i potom kod Velesa, Kosovo i Stara Srbija uopšte, oslobođeni su u sklopu Prvog Balkanskog rata. U istoriji Srba Vidovdan se neobičnom sticajem okolnosti ispostavio kao važan datum u više navrata. Tako je upravo na Vidovdan 1914. godine, u Sarajevu, nacionalni revolucionar Gavrilo Princip izvršio je atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske. Vlastima u Beču, verovatno i zbog pritiska iz Berlina, tragedija u Sarajevu poslužila je kao izgovor za ultimatum i potom napad na Srbiju, čime je započet Prvi svetski rat. Iz tog rata, 1918. godine, istina uz stravična stradanja i neizmerne žrtve, Kraljevina Srbija izašla kao pobednica. U skladu s proklamovanim ratnim ciljevima još decembra 1914. godine, Niškom deklaracijom, cilj Srbije bio je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Po tada preovlađujućem uverenju, obrazovanje zajedničke države te 1918, bilo je ostvarenje davnašnjih nacionalnih ciljeva okupljanja pod jednim državnim krovom kako svih teritorija koje su bili istorijski i etnički srpske, tako i drugih jugoslovenskih zemalja. Versajski mirovni sporazum, između zemalja pobednica Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata, potpisan je upravo na Vidovdan 1919. godine. Dve godine potom, 1921, Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je na Vidovdan prvi Ustav zajedničke drzave otuda nazivan Vidovdanski. Ranije, u 19. veku, sporazum između Srbije i Austrougarske, poznat kao Tajna konvencija, potpisan je na Vidovdan 1881. godine. Pošto je Rusija marta 1878, nametnula takozvani Sanstefanski mir sasvim nasuprot interesima Srbije, izmišljajući odnekud Veliku Bugarsku na srpskim etničkim prostorima, Milan Obrenović, knez potom kralj Srbije, teško razočaran, sklopio je sporazum sa Bečom. Prethodno, na Berlinskom kongresu, velike sile oborile su samovolju Rusije. Ne samo da je Srbiji tada priznata potpuna suverenost, nego je dobila i teritorijalno proširenje, u vidu Niša, Pirota, Leskovca, Vranja, Toplice. Iako nepopularan, Sporazum iz 1881, doneo je Srbiji decenije mira, stabilnosti i ekonomskog uspona. U novijoj istoriji, Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ, pojavila se upravo na Vidovdan 1948. Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage da zbace vrh jugoslovenske partije. Javnost tadašnje Jugoslavije upoznata je s njenom sadržinom dva dana docnije. Na Vidovdan 2001, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević. S posebnim pijetetom Vidovdan je na državnom nivou u Srbiji obeležavan 1889, kada je u Kruševcu, odakle je knez Lazar krenuo u Boj na Kosovo 1389, povodom pet vekova od bitke, održana velika manifestacija. Tada je izgrađen i reprezentativan spomenik na centralnog gradskom trgu. Svake godine, o Vidovdanu, prisećamo se Svetog kneza Lazara, kosovskih mučenika, kao i svih drugih koji su se žrtvovali za veru i otadžbinu.

Srpski narod obeležava dan nacionalnog ponosa i jedinstva – Vidovdan u kojem se ogleda naše slobodoljublje i moralna suština, navelo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u vidovdanskoj čestitki. MSP je na nalozima na Instagramu i platformi X naveo da je Vidovdan i praznik koji nas neraskidivo veže za Kosovo i Metohiju, gde srpski narod i danas iz vidovdanske etike crpi snagu za opstanak, uprkos svom nasilju i obespravljivanju kojem je izložen. „Srpski narod danas obeležava dan nacionalnog ponosa i jedinstva – Vidovdan. U tom prazniku ogleda se naše slobodoljublje i moralna suština. To je i praznik koji nas neraskidivo veže za Kosovo i Metohiju, gde srpski narod i danas iz vidovdanske etike crpi snagu za opstanak, uprkos svom nasilju i obespravljivanju kojem je izložen. Srećan Vidovdan“, navodi ministarstvo.