Šef Delegacije EU Emanuele Žiofre izjavio je da je po pitanju usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU Srbija napredovala u odnosu na prošlu godinu dodajući da je usklađivanje u toj oblasti jedan od najkonkretnijih indikatora geostrateške opredeljenosti zemlje kandidata. Žiofre je na godišnjoj konferenciji posvećenoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), kazao da Unija želi da se u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom stvari još poboljšaju. Prema njegovim rečima, EU želi mir i prosperitet koji je, kako dodaje, pod pretnjom zbog rata u Ukrajini, jednoj od zemalja kandidata. „Moramo da vidimo usklađivanje i želju zemalja kandidata. Usklađivanje je jedan od najkonkretnijih indikatora odlučnosti zemlje da postane članica Unije. Mnoge zemlje su se u potpunosti uskladile i to su države članice primetile, visoko ocenile. Pozivamo Srbiju, između ostalih, da se još više uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, kazao je Žiofre. Navodeći da je neophodno pogledati sve aspekte, Žiofre ukazuje da je Srbija dosta doprinela mirovnim operacijama EU u Somaliji, Centralnoafričkoj Republici. Kada je reč o Ukrajini, Žiofre kaže da je bitna podrška koju je Srbija pružila toj zemlji od početka rata 2022. godine i to tako što je izjavljivala da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, priključenje te zemlje EU. „Srbija je dala i konkretnu podršku Ukrajini, finansijsku podršku ukrajinskoj vladi, za opremu za elektrodistribuciju jer Rusija želi da uništi kapacitete Ukrajine. Srbija je bila od pomoći i nastaviće da pomaže. Srbija je pružila i zaštitu mnogim Ukrajincima“, navodi. Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Žiofre kaže da je taj plan ambiciozni instrument EU u kojem je jedna od najvažnijih podoblasti progresivna integracija na zajedničko evropsko tržište. Reformska agenda koju je Srbija uradila u okviru Plana rasta za cilj ima da se, kako kaže Žiofre, ubrza ekonomski rast Srbije i drugih zemalja na Zapadnom Balkanu jer zaostaju za prosekom članica EU, pa čak i Srbija koja je najbolja u regionu. „To su konkretni koraci, postoje reforme koje treba da budu završene do kraja godine. Ne mogu da kažem da li će biti do 31. decembra, ali važno je da se radi na smislen način i da ne izgubimo još vremena. Ključno je da se reformski procesi nastave“, poručio je Žiofre. Ponovio je da je u EU do novog zamajca po pitanju proširenja došlo u februaru 2022. kada je počeo rat u Ukrajini i dodaje da smatra da se sada došlo do tačke da se prevaziđe određeni nivo skepticizma u zemljama kandidatima koji se nagomilovao godinama. Francuski specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Rene Trokaz ukazuje da usklađivanje sa spoljnom i bezbedonosnom politikom EU mora da se stavi u globalni, širi kontekst. „Mi kao EU moramo da imamo unutrašnju koherentnost u smislu ko nam se pridružuje. Srbija je na nivou od 58 odsto usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, nije sto odsto, ali je učinjen napredak, zamajac postoiji. Neke zemlje, a Srbija je jedna od njih, učinile su više nego što zaista kažu da su uradile“, kazao je. Odgovarajući na pitanje o francuskoj podršci otvaranju Klastera 3, Trokaz ističe da Francuska podržava integraciju svih zemalja Zapadnog Balkana u EU, a da je među njima Srbija statistički predvodnik jer je u njoj 60 odsto regionalne privrede, kao i 60 odsto stanovništva. „Imamo i izvrsne bilateralne odnose sa Srbijom. Kada je predsednik Emanuel Makron dolazio u Srbiju poslednji put ponovio je da postoji prijateljstvo između Francuske i Srbije i puna podrška Francuske naporima Srbije za priključivanje EU“, kazao je Trokaz. Na pitanje da li Crna Gora i Albanija „kao predvodnici u evropskim integracijama u regionu mogu da poguraju druge zemlje da ubrzaju put ka EU“, Trokaz kaže da su sve zemlje različiti kandidati te da evropske integracije nisu takmičenje. „Crna Gora i Albanija vrlo dobro napreduju i njihova dostignuća su impresivna. I Srbija naporno radi, svaka zemlja ima svoja ograničenja. Pojam predvodnika je dobar, ali mora da bude i ublažen. Ovo nije takmičenje, bitna je politička volja, kohezija našeg kontinenta“, kazao je. Trokaz ukazuje da su zemlje Zapadnog Balkana, kada se pogleda karta, izuzetak, odnosno „rupa usred EU“. „Vi ste okruženi zemljama EU. Francuska smatra i vidi potrebu za integracijom Zapadnog Balkana u EU. Znam da sve zemlje razmenjuju iskustva i znanje, ali nismo u takmičenju, radimo ka stabilizaciji kontinenta i Evropske unije“, kazao je. Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković ukazao je da je Srbija imala drastičan pad u usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU kada je počeo rat u Ukrajini dok je po pitanju drugih tema bila usaglašena. Novaković kaže da usklađenost po ovom pitanju svedoči o korelaciji interesa EU i država kandidata i pruža dokaze da zemlja kandidat kada postane članica neće biti „Trojanski konj“. „Ako već ne možemo da povećamo kvalitet usaglašavanja, treba da pojačamo komunikaciju sa EU o našim razlozima za to i da pripremamo svoje stanovništvo na to da ulaskom u EU moramo da prilagodimo politike“, kazao je Novaković.