Sjedinjene Američke Države i Evropa dopuštaju Albancima na Kosovu i Metohiji da rade ono što nikada ne bi dopustili da čine njihovi građani. Albance niko ne sankcioniše, dozvoljeno im je da budu nasilni, da provociraju i prete, što se stalno dešava u poslednje vreme, kaže Nikola Žeželj iz Centra za društvenu stabilnost.

„Čini mi se da neke zapadne zemlje, bez obzira na to što Srbe pokušavaju da slome više od trideset godina, i dalje nisu promenili model da se ponekad pojavi šargarepa, a mnogo više batina. Pitanje je samo uvek ko je izvođač i ko tom batinom pokušava da reši probleme. Srbi trpe na Kosovu, ali mi se čini da ta batina neće uroditi plodom, jer se nikada nije pokazala kao uspešna, možda je sada momenat da na Zapadu shvate da to nije dobar koncept, jer smo mi već pokazali da smo trpeljivi, i dalje će mo sve to trpeti i nećemo popustuti, jer postoje stvari koje su potpisane, a i dalje se ništa ne ispunjava od strane Albanaca“, kaže Žeželj.

On se osvrnuo i na nove uslove za ulazak u Evropsku uniju, a to je rezolucija o Srebrenici.

„Znate kako to meni deluje, to je kao kada čoveku osuđenom na tri doživotne robije dodate još tri godine robije. Mislim da je stvar tu jednostavana, bez obzira na nove uslove mi nećemo prihvatiti nikada glavni uslov a to je da priznamo Kosovo, a pošto to nikada nećemo prihvatiti, nije ni neophodno da se bavimo novim uslovima koji pristižu“, objašnjava Žeželj.

On smatra da je na Evropskoj uniji da promeni uslove i ističe, da nam pravi problemi tek pristižu, čak i ukoliko uspemo da postignemo kompromis oko Kosova ili Srebrenice, koji nama ide u prilog.

Kaže da je Hrvatska ta koja će nam sasvim izvesno zadati velike  probleme oko granica.

„Mi će mo imati ozbiljan problem sa Hrvatskom kada je granica na Dunavu u pitanju. Pa gledajte, koliko je trajao spor oko Piranskog zaliva, više od deceniju, a Hrvati traže deo Apatina, tek to će biti ozbiljan problem čak i da ove ozbiljnije probleme, hipotetički, imamo rešene“, smatra Žeželj.

„Mi moram na prvom mestu da se bavimo nama“, smatra Žeželj, „da nastavimo da ekonomski jačamo, da razvijamo standard i celokupno društvo, da razvijamo sve ono što je nama neophodno kako bi u jednom momentu zaista čuli da je sada Evropska unija ta koja nas želi, pa makar mi tada i ne želeli da budemo njen deo“, zaključuje Žeželj.