Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Atini, posle sastanka sa evorpskim čelnicima i sastanka u „u četiri oka“ sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, da su to bili veoma važni sastanci i da se očekuje dodatna novčana pomoć zemljama Zapadnog Balkana. Vučić je rekao da su na tom skupu predstavnici tzv. zapadnobalkanske šestorke, kao i „Penković, bugarski i rumunski premijer, predsednica Moldavije Maja Sandu i Zelenski, Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen. To je za nas ogromna prilika da razgovoramo sa evropskim čelnicima i razmenimo sva druga iskustva o evropskom putu naših zemalja i sagledamo gde je budućnost. To su bili neformalni, ali svakako ne nevažni razgovori, već naprotiv“, istakao je Vučić u izjavi za srpske medije. Kazao je da je upravo završio sastanak sa Zelenskim i da mu predstoje sastanci sa Jakovom Milatovićem i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom oko podneva. „Važno za ljude u Srbiji je i to što smo razgovarali i sa Ursulom i sinoć i ona i Šarl Mišel ponovili su značaj tzv. Agende rasta i kako EU priprema za oktobar Program rasta za zemlje ZB i šta je to što možemo da uradimo da unapredimo naše ekonomske performanse i tu očekujem, osim kroz podršku različitim programima i subvencije i podstrek za zelenu agendu, i dodatni novčani priliv za zemlje ZB“, rekao je Vučić. Istakao je da bi to bilo veoma značajna pomoć u ovim uslovima. „Razgovarali smo i o strateškim stvarima i važno je da i mi znamo da očekujemo u decembru, da i više od samog datuma za početak pregovora dobiju Moldavija i Ukrajina pošto su dobile status kandidata, ali treba da dobiju i datum za početak pregovora, i očekujemo da dobiju više od toga. A, što se nas tiče… za nas je važno ovo što je najavila fon der Lajen sa podrškom politici rasta, to nam je od velikog značaja“, rekao je Vučić. Kako je rekao, treba da imamo u vidu šta je asporpciona moć EU, pošto od 27 zemalja EU, 10 zemalja finansiraju sve ostale. „Pustite maštarije nekih koji su bili gosti, pa kao deca pričaju kako će prekosutra da postanu član EU, ali to nije relano. Ne zbog toga što će uvek da nađu nešto – ne valja ti što ti pomoćnik zamenika osnovnog tužioca i zamenik zamenika pomoćnika višseg tužioca nije postavljen na taj i taj načicn i sto će uvek nešto da izmisle, već zato što postoje i objektivni razlozi u samoj Uniji“, naveo je Vučić.
Na neformalnom sastanku lidera Evropske unije sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije zaključeno je da je potrebno da se zaokruži vizija EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. U zajedničkoj Deklaraciji navodi se da je na neformalnom sastanku u Atini podvučena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu grčke vlade. Navodi se da je izražena posvećenost Ukrajine i Moldavije u preduzimanju narednih koraka u njihovom procesu pridruživanja nakon što završe neophodne reforme. „Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU. Ovo je kritičan trenutak za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Srušeni su zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku i ponovo smo svedoci ispoljavanja destruktivnih efekata revizionizma“, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu grčke vlade. Kako se navodi u tekstu, izražava se „nepokolebljiva podrškau nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava“. „U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi principe mira u skladu sa Poveljom UN, u svojoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i svi odgovorni moraju odgovarati“, navodi se u tekstu deklaracije. Ističe se da je Solunski samit pre 20. godina priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. „Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta između naših naroda u ovim teškim vremenima. Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje za mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice“, zaključuje se u tekstu zajedničke Deklaracije. Na današnjem neformalnom sastanku u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, premijer Aljbin Kurti, premijerka Borjana Krišto, premijer Dimitar Kovačevski, ministar Nikolaj Denkov i Premijer Hrvatske Andrej Plenković. Prisutni su bili i prednik Evropskog saveta i predsedncaa Evropske komisije Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen. Ovo je druga verzija Deklaracije koja je potpisana, u prvoj je trebalo da se nalazi odredba o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji, ali ona na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije usvojena, preneli su sinoć mediji.
