Vučić:Želimo da budemo prva sledeća zemlja članica EU

FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL / bb

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je danas Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj na snažnoj podršci našoj zemlji na njenom evropskom putu, i poručio da Srbija želi da bude prva sledeća zemlja članica EU.

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Bukureštu, gde je učestvovao na sastanku sa predsednicom Vlade Rumunije Vjorikom Danćilom, premijerom Bugarske Bojkom Borisovim i premijerom Grčke Aleksisom Ciprasom, najavio i formiranje Radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija.

Kako je objasnio ta Radna grupa bi trebalo da ubrzano radi na konkretizaciji dogovorenih projekata, kako bi spremno dočekali Samit 16 + 1, a koji će se održati 6. jula u Bugarskoj, ranije nego obično.

Vučić je podvukao da Srbija ima uvećanje robne razmene i sa Bugarskom i sa Rumunijom i sa Grčkom, što je praćeno porastom broja turista iz tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Predsednik Vučić je ukazao na značaj sastanaka poput današnjeg u Bukureštu, ističući da je Srbija jedina zemlja, od te četiri, van EU, te je utoliko značajnija podrška Grčke, Rumunije i Bugarske na evropskom putu.

Poručio je da će Srbija u svemu što može iskreno podržati i pomoći sve te tri zemlje, a da očekuje još snažniju podršku Bukurešta, Atine i Sofije na evropskom putu.

„Želimo da nam pomognete, jer i mi bismo vama pomogli da smo na vašem mestu, jer želimo da budemo sledeća zemlja koja će postati članica EU, a bez vaše snažne podrške to ne možemo uradimo“, istakao je srpski predsednik.

Naznačio je da je srećan zbog konkretnih razgovora i dogovora, da se razgovaralo o autoputu Temišvar – Beograd, autoputu ka Bugarskoj, zatim ka Skoplju ali i kakao modernizovati prufu Niš-Dimtrovgrad – bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu…ali i rešiti neke probleme kao što je onaj na Ðerdapu.

„Verujem da ćemo sve to uspešno da rešimo.Srbija je zainteresovana za svakodnevno dalje i stalno unapređenje saradnje u bvalkanskoj četvorci“, rekao je Vučić.

Danćila: Srbija faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu

Srbija je važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu koja je dala pozitivan doprinos procesu saradnje i pomirenja, istakla je danas rumunska premijerka Vjorika Danćila, posle sastanka kvadrilaterale u Bukureštu.

Danćila se, na zajedničkoj konferenciji za noviner, posebno zahvalila predsedniku Aleksandru Vučiću na doprinosu njegove zemlje u procesu saradnje i pomirenja u regionu, te izrazila uverenje da će ga Rumunija, Grčka i Bugarska, kao članice EU, podržati u procesu pristupnih pregovora.

Ukazala je da je format kvadrilaterale dobra prilika za konsolidaciaju dijaloga i prepoznavanje načina saradnje, posebno kada je reč o ekonomskom razvoju.

„Danas smo razgovarali o ekonomskoj saradnji, jasnim projektima, koje sve četiri države zajedno mogu da razviju, razgovarali smo o formatu 16+1 i skupovima gde možemo da napravimo jasne korake o projektima o kojima smo razgovarali danas“, objasnila je Danćila.

Premijer Bugarske, zemlje koja trenutno predsedava EU, Bojko Borisov, ukazao je da odluke koje se tiču Prištine nisu bile lake predsedniku Vučiću, ali i naveo da bez Kosova Zapadni Balkan ne može napredovati.

„Ponosan sam na političku elitu na Balkanu, jer nije bilo više odgovornih političara nego sada“, rekao je on.

Borisov je naglasio da svi shvataju da su deo evropske porodice i da nema alternativu evropskim izgledima za Zapadni Balkan.

Preneo je da je jutros bio u Ljubljani gde je započeo aktivno da radi na nekoliko pitanja vezanih za Balkan, počev od pripreme sastanka u formatu 16+1, koji će u julu biti održan u Sofiji, kako bi mogao da se postigne dalji razvoj Balkana.

„Pre oko godinu dana mi smo istakli potrebu za temom Zapadnog Balkana, da ona treba da se nađe na evropskoj agendi. Sa kolegama iz Rumunije i Grčke moramo da uradimo sve što je moguće kako bi Zapadni Balkan vratili u evropsku porodicu gde pripada“, podvukao je bugarski premijer.

Borisov je kazao da poštuje sve napore koji su već preduzeli evropski zvaničnici, kao što su Žan Klod Junker, Federika Mogerini koji su posetili region, ali i Donald Tusk koji tek počinje balkansku turneju, kako bi se uvdeli u stanje.

Osvrnuo se na nedavno izlaganje predsednika Francuske Emanuela Makrona, navodeći da je šef francuske države za opšte promene EU, a da je nemačka kancelarka Angela Merkel na pravom putu kada je reč o podršci Balkanu da ide putem razvoja i napretka.

„Veoma je lako raspaliti i početi konflikt na Balkanu. Videli smo i u prošlosti kada postoji problem u jednom delu Blakana, onda se to prenosi na druge delove regiona. Istorija je pokazala da je to vodilo ka velikom broju uništenja“, kazao je Borisov.

U vezi današnjeg sastanka konstatovao je da je ovaj format pokazao da je konstruktivan i da se žele dostići stvari koje mogu da zbliže ovaj region, a ne razdvajaju ga.

„Želimo infrastrukurnu povezanost, da uvećamo ekonomski razvoj, unapredimo turizam i sve druge oblasti“, poručio je on.

Ukazao je na značaj povezivanaj glavnih gradova autoputevima, kao i povezivanje luka, podvukavši da je potrebno i povezivanje sa Prištinom.

„Nastavićemo u ovom formatu. Krajem juna ćemo se ponovo sastati. Moramo da budemo aktivniji kako bismo pripremili konkretne projekte koji bi predstavili na Samit 16+“, rekao je predsednik bugarske vlade.

I grčki premijer Aleksis Cipras je istakao da je veoma bitno što je sastanku u Bukureštu prisustvovao predsednik Srbije, dodajući da zemlje članice Rumunije, Bugarska i Grčka žele da pomogu ostvarenju cilja da Srbija postane čclanice Unije.

Srbija je zemlja koja radi i koja je uvek radila na evropskoj ideji, naglasio je on.

Cipras je podvukao da je Srbija važna zemlja za ceo region i da je to zemlja koja je proteklih godina ostvarila napredak u rešavanju problema prošlosti.

On je istakao da je inicijativa kvadrilaterale važna jer ima svrhu saradnje, kako bi se pospešio mir, stabilnost i bezbednost u celom regionu.

„Svi znamo da je Balkan oblast koja je uvek imala mnogo izazova, oblast u kojoj su se događali ratovi, ali i da je oblast sa veoma snažnim mogućnostima“, podvukao je grčki premijer.

Kazao je da Balkan treba da iskoristi mogućnosti koji mu se pružaju i da razvoj Zapadnog Balkana predstavlja i evropski razvoj.

„Jasno je da moramo da idemo ka evropskoj budućnosti tih zemalja. Danas imamo potrebu da izgradimo evropsku viziju, radi budućnosti ovog regiona, uvek ispunjavajući uslove koje EU pred nas stavlja“, istakao je Cipras, dodajući da je Grčka oduvek podržavala pristupaje regiona Uniji.

Naglasio je da je pre 15 godina u Solunu pokrenuta tema približavanja Zapadnog Balkana EU, a da će u Sofiji, u maju, biti nastavljeni s tom inicijativom.

Preneo je da je u Bukureštu razgovarano o konkretnim projektima povezivanja, i da je pridat poseban značaj interkonekciji na Balkanu, u cilju privlačenja investicija.

Cipras je rekao da postoji čitav niz projekata koji su od velikog značaja, od kojih je izdvojio povezivanje luka u severnoj Grčkoj sa Crnim morem i Dunavom.

Istakao je da Grčka namerava da postane članica inicijative 16+1 i najavio da će sledeći sastanak kvadrilaterale biti održan u Grčkoj krajem juna.

Vučić: Poseta Tuska dobra vest za Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je poseta predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska velika čast za Srbiju i dobra vest za našu zemlju.

„Sutra imamo važne sastanke za predsednikom Evropskog saveta… Tusk je ozbiljan čovek, koji odlično razume stvari u Evropi i na Balkanu“, rekao je Vučić za RTS u Bukureštu.

Naveo je da razgovori neće biti laki po svim pitanjima, ali i dodao da veoma poštujemo Tuska i da se on lično raduje njegovom dolasku.

„To je velika čast za Srbiju, posle (šefice evropske diplomatije Federike) Mogerini dolazi predsednik Evropskog saveta, to je dobra vest za našu zemlju“, rekao je Vučić.

Vučić: Srbija mora da bude prisutna na Samitu u Sofiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija mora da bude prisutna na Samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja, jer ne bi bilo dobro da zemlja ne bude prisutna na skupu na koji dolaze najmoćniji evropski lideri, te dodao da će se sa premijerkom Anom Brnabić dogovoriti ko će predstavljati Srbiju.

„Ja sam dobio poziv, da sačekamo još malo. Sešću sa Anom (Brnabić) da se dogovorimo, ali mi moramo da budemo prisutni, bilo bi suludo da ne budemo“, rekao je Vučić za TV Pink u Bukureštu.

„Mislite da je dobro za Srbiju da tamo budu i Angela Merkel i Emanuel Makron i svi najvažmiji evropski lideri, a da Srbija ne bude?“, primetio je on.

Kako je rekao, postoje manji sastanci na kojima ne mora da se prisustvuje, i na kojima može da se „isteruje formalnost“, ali da se to ne može kada dolaze najmoćniji evropski lideri od kojih nam zavise ekonomija, politička budućnost…

„Da kažete – ne možemo? Španija to sebi može da dozvoli, jer je u klubu, Srbijaj nije u klubu. Srbija mora da radi na svom razvoju“, rekao je Vučić.

Ukazao je da Srbija mora da razvija ekonomiju, da napreduje, razmišlja kako će da raste BDP, a da smanjuje dug, nezaposlenost, ali i kako će politički sebe da osigura i da ima što više investicija, da bi građani živeli bolje.

Predsednik Srbije je istakao da skup u Sofiji organizuju premijer i predsednik Bugarske Bojko Borisov i Rumen Radev, da će doći sve evropske zemlje i da ne možemo da zabijemo „nož u leđa“ Bugarskoj i kažemo da nas to ne interesuje, iako su oni nas podržavali na svakom mestu i na različite načine.

Vučić: Nismo ni mi oduševljeni Stepincem, Barišićem…

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da se ne može uporediti incident u Jasenovcu koji je, kaže, višestruko teži, strašniji i opasniji od onoga što je Vojislav Šešelj u saopštenju SRS rekao da se dogodilo u parlamentu pirlikom posete hrvatske delegacije, a što niko nije video, ni čuo.

Upitan o odnosima sa Zagrebom i izjavi hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da nju ne zanimaju recipročne mere već dijalog, te da je malo zabrinuta zbog odnosa Beograda i Zagreba, Vučić kaže da je on veoma zabrinut.

„Uvek sam se trudio da budem objektivan, evo već 80 dana nisam rekao negativnu reč, nismo mi zabranjivali njihovim ministrima zato što nam se njihove izjave ne sviđaju da uđu u Srbiju“, rekao je Vučić.

Sve ovo, kaže, imamo jer je SRS nešto saopštila, što niko niti je video niti zna, niti je čuo da se dogodilo.

„Zbog saopštenja SRS ste sve ovo napravili. Da nije malo previše, da niste malo nervozno ili ishitreno reagovali? Mi mirno reagujemo, čekamo vreme, nikoga ne vređamo. Moje pitanje je hoće li biti podignut spomenik Alojziju Stepincu u Zrinu, hoće li biti ili neće biti“, pita Vučić.

Upitao je da li je podizanje spomenika Stepenicu u Dvoru na Uni, u uvek većinskoj srpskoj opšitni, razumno i da li je to prijateljski čin prema hrvatskim građanima srpske nacionalnosti, prema Srbima uopšte, jer su „pod ustaškom kamom i pod ustaškim režimom stradali mnogi Srbi iz svih delova nekadašnje Jugoslavije“.

„Mislite da je to manje važna stvar od tog Šešeljevog saopštenja? Milsim da su tu onda neke stvari ozbiljnije poremećene“, primetio je Vučić

Poručio je i da je Srbija uvek spremna za dijalog, ali neko mora i da želi da vas čuje, i da vas sasluša.

„Spremni smo da Hrvate saslušamo, ali nismo oduševljeni ni Barišićem, ni Budakom, ni Stepincem, ni njihovim veličanjem, ni Blajburgom, a neću da govorim s kim sve na njihovoj politickcoj sceni nismo oduševljeni, prosto spuštao bih se na jedan nivo na kojem neki od njih vole da budu a u koji prosto ne želim da zagazim“, kaže Vučić.

Vučić: Putevi, pruge, fabrike u Nišu – to su činjenice

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je za grad Niš najviše urađeno, da se grade putevi i pruge, da je stiglo šest fabrika u taj grad, izgrađen Klinički centar i poručio da svako može da govori šta hoće, ali da to jesu činjenice.

Vučić je nakon sastanka sa predsednicom Vlade Rumunije Vjorikom Danćilom, premijerom Bugarske Bojkom Borisovim i premijerom Grčke Aleksisom Ciprasom, u razgovoru sa novinarima rekao da mu se čini da ni za „Titovo vreme“, niti za poslednjih 20 godina nije se toliko pozitivnih stvari dogodilo u Nišu.

„I mogu oni da govore o meni šta god hoće, i ko god hoće da govori šta hoće. Jesu li ovo činjenice ili nisu – ja mislim da jesu i vide ih svi ljudi koji u Nišu žive“, rekao je Vučić.

Na konstataciju i pitanje novinara da ga deo opocicije „napada“ zbog niškog aerodroma poručio je neka oni rade svoj posao.

„Neka oni svoj posao rade, oni su pokazali da do sada ništa nisu uspevali da urade valjano, tako da se uopšte ne sekiram zbog toga. Neka oni rade svoj posao, a mi ćemo svoj. Naše je da gradimo Srbiju, a oni neka nas napadaju“, dodao je Vučić.

Završen sastanak kvadriterale u Bukureštu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Rumunije, Bugarske i Grčke, održali su danas sastanak u Bukureštu, na kome je, saopšila je rumunska vlada, fokus bio na regionalnim projektima međusobnog povezivanja, pristupanju Srbije EU i evropskim perspektivama celokupnog regiona.

Pored Vučića i domaćina kvadriterale premijerke Rumunije Vjorike Danćila, učestvuju predsednik Vlade Bugarske Bojko Borisov i premijer Grčke Aleksis Cipras.

Na početku sastanka Danćila je kazala da su se sastanci u ovom formatu Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije pokazali korist i dodatnu vrednost koju donose promovisanju zajedničkih ciljeva na evropskom nivou.

„Zadovoljstvo je ugostiti danas sastanak na visokom nivou Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije“, rekla je Danćila.

U saopštenju rumunske vlade navedeno je da je fokus sastanka bio na regionalnim projektima međusobnog povezivanja, pristupanju Srbije EU i evropskim perspektivama celokupnog regiona.

Sastanak u Bukureštu održava se nešto manje od mesec dana pre Samita EU-Zapadni Balkan, čiji će domaćin 17. maja biti Bugarska, koja trenutno predsedava EU.

Prethodni kvadrilateralni susret u tom formatu, u kojem su, izuzimajući Srbiju, sve tri zemlje članice EU, održan je početkom decembra prošle godine, u Beogradu.

Na prvom sastanku kvadrilaterale u Varni, oktobra prošle godine, pokrenuta je ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Tada je dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji, te i najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti „zajedničko balkansko“ predsedavanje Uniji.

Vučić s premijerima Grčke, Bugarske i Rumunije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas posle podne u Bukurešt, gde je počeo sastanak sa premijerima Rumunije, Bugarske i Grčke.

Predsednika Srbije i premijere susednih zemalja ispred sedišta rumunske vlade dočekala je predsednica Vlade Rumunije Vjorika Danćila.

Nakon zajedničke fotografije počeo je sastanak predsednika Srbije i premijera tri zemlje, nakon kojeg će se obratiti novinarima.

Pored Vučića i domaćina kvradritaletale premijerke Rumunije Danćila, učestvuju predsednik Vlade Bugarske Bojko Borisov i premijer Grčke Aleksis Cipras.

Sastanak u Bukureštu održava se nešto manje od mesec dana pre Samita EU-Zapadni Balkan, čiji će domaćin 17. maja biti Bugarska, koja trenutno predsedava EU.

Poslednji kvadrilateralni susret u tom formatu, u kojem su, izuzimajući Srbiju, sve tri zemlje članice EU, održan je početkom decembra, u Beogradu.

Na tom sastanaku budućnost Zapadnog Balkana u EU, posebno Srbije, bila je jedna od glavnih tema, što se očekuje i za sastanak u Bukureštu.

Premijeri tri zemlje članice EU istakli su da je Balkan je neotuđivi deo evropske ideje, poručili da Srbija ne može više biti izvan evropske porodice, te da joj treba pomoći i usmeriti kako bi se stvorio i zvaničan status Srbije kao članice EU.

Na prvom sastanku kvadrilaterale u Varni, oktobra prošle godine, pokrenuta je ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Borisov je na kvadrilaterali u Beogradu istakao da nema boljeg puta za Balkan od EU, te dodao da je svaka od ovih zemalja pojedinačno mala da može sama da reši probleme, pa zato zajednički žele da budu pokretač ideja.

Srbija ne može više biti izvan evropske porodice pod uslovom da većina stanovništa želi da bude deo EU, izjavio je tada grčki premijer Aleksis Cipras.

„Mi verujemo da bi EU trebalo vrlo uskoro da ispravi veliku grešku koja svoje korene vuče iz toga na koji način se Evropa odnosila prema Balkanu do sada. Bilo je poznato da je Balkan rizično područje. Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude u EU“, rekao je Cipras.