Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ prvi put se održava u Republici Srpskoj i to u Prijedoru, u petak, 4. avgusta. Obeležavanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će danas započeti dvodnevnu posetu Republici Srpskoj. Vučić će danas popodne obići novoizgrađeni vrtić u Srpcu, a sutradan će se u Banjaluci sastati sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović. Sastanke će, kako je najavljeno iz RS, imati i predsednici Narodne skupštine Srbije i RS, Vladimir Orlić i Nenad Stevandić, kao i premijerka Ana Brnabić i predsednik Vlade RS Radovan Višković. Usledice sastanak Saveta za saradnju Srbije i RS, kao i potpisivanje Sporazuma o izgradnji dva memorijalna centra posvećena jasenovačkim žrtvama, jedan u Gradini, drugi u Beogradu. Vučić i Dodik će položiti venac na spomen obeležju na Petrovačkoj cesti. Nedaleko od Bosanskog Petrovca u selu Janjila, na mestu poznatijem kao Petrovačka cesta hrvatski „migovi“ su 7. avgusta 1995. godine bombardovali kolonu srpskih izbeglica i tada je stradalo deset civila, među kojima četvoro dece i 21-godišnja devojka. Posle polaganja venaca na spomen-obeležju na Petrovačkoj cesti, Vučić će prisustvovati i centralnom obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i proterane Srbe u akciji “Oluja” u Prijedoru. U Prijedoru će se ove godine obeležiti Dan sećanja na „Oluju“, jer je to stradalnički grad još od Drugog svetskog rata, i jer je to grad koji je prvi primio stradalnike „Oluje“, izjavio je nedavno Dodik. On je rekao da Prijedor zaslužuje da se u njemu obeleži Dan sećanja na „Oluju“, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Porfirija, jer je prvi prihvatio stradalnike iz „Oluje“, a i sam je bio napadnut. Vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji. Prema podacima Veritasa, tokom „Oluje“ iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.