Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa Visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini Kristijanom Šmitom.

Dvojica sagovornika analizirali su situaciju u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini.

Šmit je izneo svoje viđenje razloga za upotrebu Bonskih ovlašćenja.

Vučić i Šmit su se saglasili da je očuvanje mira u Bosni i Hercegovini i celom regionu od presudnog značaja za ekonomski napredak Zapadnog Balkana, navedeno je u saopštenju Službe za saradnju s medijima predsednika Republike.

U Beogradu će sutra biti održan sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, saznaje Tanjug.

Bonska ovlašćenja su kreirana u Bonu, decembra 1997.

Odlukom da stavi van snage Zakon o nepokretnoj imovini u Republici Srpskoj, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit je posegao za Bonskim ovlašćenjima, koja su formulisana u Bonu, decembra 1997.

Veće za implementaciju mira (PIC) u Bosni i Hercegovini je tada razrađujući Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim su definisana ovlaštenja visokog predstavnika, omogućio visokom predstavniku da smeni sa dužnosti javne zvaničnike koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum, kao i da, kada to smatra neophodnim, nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavna tela BiH.

U periodu od 1997. do 2012. visoki predstavnici su korišćenjem ovih ovlašćenja nametnuli oko 900 različitih odluka.

Šmitov prethodnik Valentin Incko je tokom svog dugog mandata mnogo puta najavljivao primenu Bonskih ovlašćenja, ali ih nije koristio sve do poslednjeg dana uoči odlaska s funkcije, kada je krajem jula prošle godine nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje gonocida.

Inckova odluka da korišćenjem Bonskih ovlašćenja nametne dopunu ovog zakona uvela je BiH u još dublju političku krizu, a njegov naslednik Šmit je od prvog dana mandata pozivao političke aktere na smirivanje tenzija, neisključujući mogućnost primene i Bonskih ovlašćenja za koja je uvek govorio „da su na stolu“.

Šib:EU očekuje od Srbije da se priključi sankcijama Rusiji

Nemačka i Evropska unija očekuju od Srbije da se priključi sankcijama Rusiji, izjavio je ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib dodajući da će Srbija brže napredovati ka EU što se pre pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije.

Šib kaže da EU kao zajednica vrednosti, ima i zajedničku spoljnu politiku te da je pitanje da li će se Srbija priključiti merama Unije povezano sa tim.

Dodaje da je Nemačka svesna energetske zavisnosti Srbije od Rusije i ukazuje da je i njegova zemlja u istoj situaciji.

„U toj oblasti želimo da pružamo podršku Srbiji, svesni toga šta to znači osloboditi se energetske zavisnosti“, kazao je Šib za TV N1.

Šib ukazuje da je „težište podsticanje vetroparkova, povećanje energetske efikasnosti, smanjenje energetske potrošnje“ i dodaje da će to u narednom periodu još više podsticati u međusobnoj saradnji.

„Sve je u rukama Srbije, proces evrointegracija je smišljen tako da u što većoj meri zemlje kandidati sprovode reforme to je brži napredak ka članstvu. Nemačka podržava Srbiju na tom putu. Što se brže pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Srbija će brže napredovati na putu ka EU i mi tu Srbiju potpuno podržavamo“, kazao je Šib.

Nemački ambasador ukazuje na to da sankcije Rusiji nanose štetu i onima koji su ih uveli i ističe da je to miran način da se zaustavi rat.

„Radi se o tome da se osudi ruska agresija, da se nazove kako jeste – agresijom. Reč je o tome da se pokaže solidarnost sa Ukrajinom i ti signali su veoma važni, a u tom smislu Srbija je poslala važne signale i to pozdravljamo“, naveo je Šib.

Na pitanje šta će se desiti ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji i da li će Nemačka u tom slučaju povući investitore, Šib kaže da su to hipotetička pitanja.

Šib podseća da je pre tri i po godine u nemačkim firmama u Srbiji radilo između 46.000 i 47.000 hiljada srpskih radnika, a da je sada taj broj povećan na između 72.000 i 74.000 u 400 nemačkih preduzeća.

„Svaka nemačka investicija ovde je dobra stvar bez ikakve sumnje, ali istovremeno, preduzeća prate aktuelnu situaciju i gledaju kakvu pozicija Srbija zauzima u ovoj situaciji, a kakav će stav zauzeti to je na njima. Situacija je složena i teška“, kazao je Šib.

Nemački ambasador dodaje da kada je reč o zemljama koje teže ka EU, mora se pokazati jedinstvo, solidarnost i zalagati se zajedno da se završi rat u Ukrajini što je pre moguće.

Šib ističe i da je ceo Zapadni Balkan u strateškom interesu Nemačke i u tom smislu, odgovarajući na pitanje da li je kontraproduktivna uloga visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita koji je iskoristio bonska ovlašćenja i poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, kaže da smatra da to „apolutno nije tako“.

Ističe da visoki predstavnik i dalje igra veoma važnu ulogu.

„Bilo bi dobro da više ne postoji potreba za njim, ali kao što se vidi, cela ova dejtonska konstrukcija ne funkcioniše tako dobro, a on pomaže da funkcioniše bolje. BiH je politički blokirana, treba ukloniti tu blokadu, on je deo dejtonske konstrukcije, njegova funkcija je da se sprovode dejtonska pravila“, kaže Šib.

Šmit: Lično bih želeo da vidim Srbiju u EU

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit ocenio je , u intervjuu Tanjugu, da svi u Evropi treba da shvate da je Srbija veoma važna zemlja, posebno u ovom trenutku.

Šmit je, govoreći o razgovoru koji je imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekao da su razgovarali o brojnim stvarima, ali da ne želi da govori o detaljima.

„Moj utisak je da svi u Evropi treba da shvate da je Srbija veoma važna zemlja posebno u ovo doba. Kandidatura za članstvo Srbije u EU je veoma važna. Lično bih želeo da vidim Srbiju kao deo evropske zajednice“, podvukao je on.

Na pitanje da li je objasnio Vučiću zašto je koristio Bonska ovlašćenja, Šmit je rekao da je, kada je reč o državnoj imovini, mesecima ukazivao da je potrebno da se postigne dogovor u saglasnosti sa odlukama Ustavnog suda i Dejtonskog sporazuma.

„Pošto je bio napravljen korak, bio sam u situaciji da sam morao da pokažem ne “crveni“ već „žuti karton“. Taj karton znači ostaješ u igri, ali moramo da razgovaramo o ponašanju i perspektivama“, objasnio je Šmit.

Upitan za ulogu Vučića i Srbije u stabilizaciji BiH, ukazao je da svakako ima uticaja, ali da o stvarima u BiH odlučuju njeni građani, to jest njihovi izabrani predstavnici.

„Kao predstavnik međunarodne zajednice ne želim da preuzimam odgovornost. Odluka je na izabranim političkim predstavnicima građana, ili onima koji će biti izabrani u oktobru“, poručio je Šmit.

On je naglasio da u BiH uticaj nema samo EU, već ima i igrača izvan Unije što čini stvari komplikovanijim.

„Ne vidim da postoji opasnost od rata u BiH, ali vidim da je potrebno da se radi na smanjenju tenzija“, naglasio je on.

Na pitanje da li bi se sastao sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom odgovorio je „u svako doba“.

„Niko ne želi da uzme nešto od RS, ili srpskog naroda u Srpskoj. Potreban je razuman pristup. Spreman sam da tome dam svoj doprinos. Mislim da sam poznat kao neko ko ne nameće odluke, već sam jedino naredio da treba da „otvorimo igru, i da molim sve da dođu i igraju“, rekao je on.

Na pitanje da li namerava da svrgne Dodika, kazao je da je čuo da postoje glasine da neko želi da ga hapsi.

„To je glupost. Mogu mu garantovati da nemam nameru i neću preduzeti ništa čime bi mu ograničio slobodu rada i kretanja. Ali očekujem da možemo da se vratimo za pregovarački sto. Ne možete tražiti dijalog i imati samo monolog. Imam utisak da je Dodik prijatelj monologa. Vratite se i zaustavite vređanje bilo koga, bilo gde. Vratimo se temi“, zatražio je Šmit.

Kada je reč o kritici Rusije da nije pravilno izabran kao međunarodni predstavnik rekao je da je potreban odgovoran pristup svih, a tako i međunarodne zajednice i RS, a i da se nada da će se tako ponašati i Rusija.

„Jasno je da pravni stav Rusije nije ispravan. Nisam bio nominovan na drugačiji način od mojih prethodnika. Poštovaću odluke Saveta bezbednosti UN i Komiteta za primenu mira. Rusija je nažalost sebe suspendovala iz Upravljačke grupe. Ali ako sam dobro pročitao novu izjavu ambasadora Rusije postoji mogućnost da se vrate“, rekao je on.

Šmit je poručio da niko ne treba da se skriva iza pogrešnih pravnih tumačenja, već da rade na miru.

Šmit je kazao da je posle agresije Rusije na Ukrajinu posebno potrebno voditi razgovor i koordinisati se.

„S poštovanjem gledam na vođenje političke debate s tim u vezi u Srbiji i poziciju Vučića“, objasnio je on.

Kada je reč o RS i odluci Dodika da ne poštuje njegove odluke, Šmit je poručio da politika nisu buldožeri, već da je politika razmišljanje o situaciji i kako se njoj prilagoditi.

On je istakao da je neko ko želi da se reše svi problemi.

Kazao je da je neverovatno da se 14 godina razgovara o državnoj imovini u BiH, a da se ništa nije rešilo.

Podsetio je da su sve zemlje bivše Jugoslavije bile pred istim izazovom i da su ga sve, izuzev BiH, rešile.

„I moja zemlja, Nemačka, imala je slično iskustvo prilikom ujedinjenja. Videlo se da je moguće to rešiti. Ali potrebno je da sednu i razgovaraju, jer ne postoji ništa što ne može da se sprovede“, poručio je on.

Šmit je kazao da je „žuti karton“ koji je pokazao, poziv na vraćanje za pregovarački sto.

Šmit je, na pitanje da li će biti izbora ako se ne promeni izborni zakon, izrazio nadu da će poslednje nedelje biti iskorišćene za usvajanje izmena.

„Razočaran sam da posle duge diskusije, dve godine, nije postignut dogovor. Ako pogledam na Srbiju video sam da je organizovan, na inciijativu predsednika Vučića, okrugli sto sa opozicijom i gde je postignut dogovor. Zašto to ne bi uspelo i u BiH“, upitao je on.

Šmit je kazao da se izbori moraju održati, jer je to pravo građana.

Istakao je da bi želeo da izborni zakon bude poboljšan, kako je predloženo i da će pomoći koliko može, ali konačnu odluku donosi parlament.

Upitan kako vidi budućnost BiH, i da li je ona održiva država, Šmit je kazao da je BiH zemlja neiskorišćenih prilika.

On je ukazao da se radi o neiskorišćenim prilikama da se približi EU, osigura miran razvoj…

„Moj savet za BiH jeste da ne bi trebalo da bude među onima koji su ostali izgubljeni kada svi iz susedstva budu deo evropskih integracija“, podvukao je Šmit.

Rekao je da se radi na tome da se građanima ponudi šansa za bolji život u zemlji.

„Moramo osigurati da BiH postane država u kojoj mladi žele da ostanu, a to trenutno nije slučaj“, objasnio je on dodajući da je optimista, da dolazi proleće i da predstoji period cvetanja.