Ambijantalno zagađenje vazduha biolo je uzrok smrti 4,2 miliona ljudi u 2016. godini, dok je zagađenje vazduha u kućama, uzrokovano kuvanjem i štetnim gorivima i tehnologijama, odgovorno za oko 3,8 miliona smrti u istoj godini, navodi SZO.
Većina smrtnih slučajeva zabeleženo je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima u Aziji i Africi, kao i u zemljama sa niskim i srednjim prihodima u regionu istočnog Sredozemlja, Evropi i Amerikama.
Kako se navodi u saopštenju SZO, više od 40 odsto svetske populacije, odnosno oko 3,8 milijardi ljudi, nema pristup čisto-sagorevajućim gorivima za kuvanje.
Tokom poslednjih 10 godina, SZO je utvrdila da više od 90 odsto svetske populacije diše zagađen vazduh, da u prethodnih šest godina nije zabeležen značajan rast zagađivača u vazduhu, ali da ostaje na visokom nivou.
U pojedinim delovima Amerika i Evrope zabeležen je pad koncentracije zagađivača u vazduhu.
Najveći nivo zagađenosti vazduha zabeležen je u regionu istočnog Sredozemlja i u jugoistočnoj Aziji, gde su izmereni nivoi pet puta iznad granice koju je propisala SZO.
U Africi, kao i u pojedinim delovima zapadnog Pacifika nedostaju podaci o zagađenju vazduha, dok je u Evropi najveći broj mesta sa podacima o stanju vazduha.
