Plan je da se u narednih šest meseci nabave nova vozila, kako bi se poboljšao kvalitet usluge i komfor građana koji koriste gradski prevoz.

Ideja je da se, u zavisnosti od cene koja bude postignuta na konkursu, nabavi 210 do 230 novih vozila i da sva vozila budu isporučena do prvog septembra.

Kako je rečeno, GSP će iz sopstvenih prihoda izdvojiti 10 miliona evra, tako da će ukupan iznos za nabavku novih autobusa biti 45 miliona evra.

„To je prvi korak da čvrsto stojimo iza GSP-a. Drugi korak je povećanje naplate karata, a treći restrukturiranje glavnog gradskog prevoznika, što nas čeka nakon kupovine autobusa“, istakao je Vesić.

Rok isporuke je 150 dana, a očekuje se da tokom nedelje bude raspisan konkurs.

„Svi autobusi na ulicama grada moraju da budu do 1. septembra“, precizirao je Vesić.

Vesić je izneo i podatak da Beograd ima 471 liniju, a dnevno se preveze dva i po miliona putnika. To je ozbiljan sistem koji košta grad, ocenio je Vesić, jer ako je naplata od karata prošle godine bila oko devet milijardi, iz budžeta grada je direktno dotirano oko 18 milijardi dinara. Te dotacije su prevelike i zahtevaju ozbiljniji pristup naplati i restrukturiranju, dodao je Vesić.

On je izneo i podatak da se skoro 250 hiljada zaposlenih vozi bez plaćanja, što je poražavajuće i zbog čega je nemoguće održati kvalitetan gradski prevoz. Zato odnos prema gradskom prevozu mora da se promeni, zaključio je Vesić.

Miljko Valjarević – novi zaštitnik građana Beograda

Skupština grada Beograda imenovala je za novog zaštitnika građana grada Beograda Miljka Valjarevića, dugogodišnjeg sekretara Pravnog fakulteta.

Zaštitnik građana Beograda pre njega bila je Katarina Žeželj.

„Miljko Valjarević je 33 godine bio sekretar Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, što je najduže u istoriji te ustanove. Potpisao je oko 25.000 diploma, među kojima su diplome ljudi koji obavljaju najodgovornije poslove u državi. U vreme njegovog mandata promenjeno je 15 uprava i 11 dekana“, obrazložio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

„Studirao je na Pravnom fakultetu, na istom mestu završio i postdiplomske studije, ima veliki uticaj na Univerzitetu i mislim da je prava osoba za funkciju zaštitnika građana. Posao zaštitnika građana nije isključivo zaštita prava građana već i da predlaže izmene određenih zakonskih propisa. Siguran sam da ćemo u Miljku Valjareviću dobiti zaštitnika građana koji će inicirati izmene odluka, ali i koji će inicirati dodatnu edukaciju i obrazovanje zaposlenih u Gradskoj upravi „, naveo je Vesić.

Za glavnog urbanistu imenovan je arhitekta Marko Stojčić, na predlog Gradskog veća. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je Stojčić bio zamenik predsednika Komisije za planove, te da je sa prethodnim glavnim urbanistom bio deo dobrog tima.

„To je logičan izbor i rezultat kontinuiteta svih projekata koji su započeti“, istakao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika i novi glavni urbanista zahvalili su Milutinu Foliću na dosadašnjem radu. Stojčić je naveo da je zajedno sa njim trasirao matricu u urbanističkom smislu, podsećajući da je u prethodnom periodu dve trećine Beograda pokriveno planovima. Njegov cilj, dodao je novi urbanista, biće pokrivanje planovima čitave teritorije grada u građevinskom smislu, jer to obezbeđuje nove investicije i kvalitetniju infrastrukturu.

Na mesto zamenika sekretara Skupštine grada postavljena je Ana Ivanković, diplomirana pravnica. Ovu funkciju obavljaće četiri godine.

Novi glavni urbanista BG: Ključni ciljevi metro, tri mosta…

Novoizabrani glavni urbanista Beograda Marko Stojčić izjavio da će mu na toj dužnosti prioritet biti sprovođenje ključnih kapitalnih gradskih projekata kao što su izgradnja metroa, tri nova mosta i rekonstrukcija aerodroma.

Obraćajuću se odbornicima gradskog parlamenta, Stojčić je rekao da mu je jedan od ciljeva da Beograd u građevinskom smislu u potpunosti bude pokriven planovima detaljne regulacije.

Naveo je da je 2013. godine trećina teritorije Beograda bila pokrivena tim planovima, a da je sada dve trećine.

Naveo je da će se nastaviti sa spuštanjem Beograda na reke i proširenjem pešačkih zona, kao i sa privlačenjem velikih stranih investicija.

On je svom prethodniku, Milutinu Filiću, zahvalio na enormnoj energiji koju je uložio kao glavni urbanista jer mu je, kako je dodao, na taj način olakšao početak mandata.

“Ono što je Folić uradio za Beograd nije uradio nijedan urbanista pre njega”, rekao je Stojčić i zahvalio na izboru za glavnog gradskog urbanistu.

Vesić: Za „Sava centar” koncesija ispravan model

Jedna od tačaka dnevnog reda današnje sednice Skupštine Grada Beograda ticala se „Sava centra”, tačnije informacije o sprovedenom postupku za izbor partnera za rekonstrukciju i upravljanje objektima ovog javnog preduzeća, uz dat izveštaj komisije.

Kako je naveo zamenik gradonačelnika Goran Vesić, Skupština grada je još u prošlom sazivu pokrenula postupak za izbor partnera za osnivanje zajedničkog privrednog društva za rekonstrukciju i upravljanje objektima JP „Sava centar”, koji je urađen na osnovu zakona.

– Tada je samo jedna kompanija dostavila ponudu – „Delta holding”. Ponuda je ocenjena kao neprihvatljiva jer je postojao nedostatak u istoj, nakon čega je otvoren pregovarački postupak na koji Grad Beograd ima pravo po zakonu, kako bi ponudu napravio prihvatljivom za grad. Razgovori su trajali nekoliko meseci, ali nismo uspeli da se dogovorimo na način koji bi, prema našem mišljenju, zaštitio interese grada. Odluka kojom smo prekinuli ovaj postupak nije usmerena protiv kompanije „Delta holding”, koju pozivam da učestvuje i u narednom procesu koji ćemo pokrenuti. Doneli smo odluku da sledeći postupak bude koncesija koja se od javno-privatnog partnerstva razlikuje po tome što imovina ostaje u vlasništvu grada. Prema našim procenama, za rekonstrukciju „Sava centra” potrebno je između 25 i 30 miliona evra, a kompanija koja bi „ušla” u taj proces dobila bi priliku da određeni broj godina eksploatiše renovirani objekat, uz plaćanje koncesione naknade. Posle isteka roka koncesije, „Sava centar” bi se vratio u nadležnost Grada Beograda. Verujem da je taj model ispravan, jer grad ne želi da proda, već da zadrži „Sava centar”, koji je najveći kongresni kapacitet Beograda. Nema potrebe da grad ulaže novac poreskih obveznika u rekonstrukciju „Sava centra” ako postoje firme koje su za to zainteresovane – istakao je Vesić.

Na današnjoj sednici izmenjena je i Odluka o postavljanju bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji grada Beograda. Kako je obrazložio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, odluka se tiče Vračara i donosi se na zahtev ove gradske opštine, koja je reagovala na zahteve građana.

– Na teritoriji opštine Vračar nema bašti na parking mestima i ta odluka izaziva kontroverze iako je većina građana pozitivno ocenila takav propis. Mislim da bi opštine Vračar i Stari grad trebalo da budu tretirane drugačije od ostalih, kada je ova problematika u pitanju, pošto na drugim opštinama postoji dosta više prostora. Nije normalno da u ulici sa deset zoniranih parking mesta dve trećine bude zauzeto, jer čemu onda ta mesta za parkiranje. Videćemo ove godine kako će to funkcionisati na opštini Vračar, pa ćemo shodno tome doneti odluku da li će to biti primenjeno i na drugim opštinama. Mislim da su građani koji su na tome insistirali u potpunosti u pravu – rekao je Vesić.

Na sednici je izmenjena i Odluka o uređivanju zemljišta i načinu i postupku obračuna i plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u okviru projekta „Beograd na vodi”. Takođe, izmenjena je i Odluka o načinu, kriterijumima i merilima za izbor programa i projekata u turizmu koji se finansiraju iz budžeta grada.

U stalne manifestacije iz oblasti kulture od značaja za grad uvršteni su „Dani slobode”, odnosno manifestacija obeležavanja Dana oslobođenja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Takođe, na predlog Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, učenici generacije u osnovnim školama ubuduće će biti nagrađivani tablet računarima, dok će najbolji srednjoškolci osim tableta dobijati i knjigu ili set knjiga.

Odbornici su se saglasili i sa izmenom osnivačkih akata ili statuta pojedinih ustanova i preduzeća, kao i sa rebalansima programa poslovanja za 2019. za GSP „Beograd” i „Hipodrom”.

Povećane nagrade za učenike generacije

Grad Beograd je od ove godine povećao nagrade za najbolje učenike beogradskih škola. Učenici generacije osnovnih škola će ubuduće uz knjige dobijati i tablet računare, dok će učenici generacije srednjih škola uz laptop računare, koje su do sada dobijali, dobijati i knjige.

Ova odluka usvojena je danas na sednici Skupštine grada na predlog Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.

Sekretar Slavko Gak rekao je da je Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu za ove namene izdvojio 12 miliona dinara.

„Trudimo se da koliko god možemo više nagradimo najbolje. Budžet Grada Beograda za obrazovanje i dečju zaštitu je u ovom trenutku za više od 100 odsto veći u odnosu na pre nekoliko godina, tako da je to konačno i moguće“,  rekao je Gak.

Dodeljene ulice Dobrici Ćosiću i Miloradu Ekmečiću

Odlukama Skupštine grada, Beograd je dobio Ulicu Dobrice Ćosića i Ulicu Milorada Ekmečića, koje se nalaze na teritorijama opština Stari grad i Savski venac.

Zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović istakla je da je inicijativu u svojstvu građanina podneo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Ona je istakla da će ulicu na Starom gradu, umesto sadašnje Zadarske ulice, dobiti jedan od najostvarenijih srpskih književnika Dobrica Ćosić, koji je u svojoj bogatoj karijeri obavljao funkciju narodnog poslanika i prvog predsednika SR Jugoslavije.

Ona je istakla da Zadarska ulica, kao i nekoliko drugih u gradu, još uvek nosi naziv po geografskoj odrednici bivše jugoslovenske republike, a što je dezintegracijom bivše SFRJ, kako je istakla, obesmišljeno. Takođe će ista ulica biti rekonstruisana i proširena do Save, čime će postati promenada.

Kada je reč o Miloradu Ekmečiću, Radulovićeva je istakla da spada u red najvažnijih srpskih istoričara, ostavivši iza sebe nekoliko velikih dela i veliki broj metodoloških saznanja i pristupa. Prema njenim rečima, Travnička ulica na Savskom  vencu će biti preimenovana u Ulicu Milorada Ekmečića.

Takođe, kako je istakla, pred odbornicama se našao i predlog odluke da park na Savskom vencu, koji se nalazi pored Osnovne škole „Stefan Nemanja”, dobije ime po narodnom heroju i učesniku Narodnoslobodilačke borbe Branku Paraću Relji. Ona je istakla da je inicijativu podnela predsednica Opštine Savski venac Irena Vujović, uz obrazloženje da time opština želi da sačuva sećanje na ovog narodnog heroja i da doprinos u očuvanju tradicije.

Predsednica Komsije za spoemenike istakla je da se pred odbornicima našao i Predlog odluke podizanje spomenika-memorijala „Zašto?” u znak sećanja na poginule radnike RTS-a u NATO bombardovanju 1999. godine. Spomenik se podiže na inicijativu RTS-a i njihovim će novcem biti finansiran. Idejno rešenje autorskog tima studija „Neoarhitekti” izabrano je na konkursu 2013. godine. Na sednici je odlučeno da se formira odbor za podizanje spomenika, a među članovima je i zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Odbornici su usvojili da se ispred Bitef teatra u Beogradu podigne spomenik Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu. Reč je o umetničkim stvaraocima koji su svojim radom obeležili ne samo jugoslovensku i srpsku već i evropsku pozorišnu umetnost druge polovine dvadesetog veka, navela je Radulovićeva. Ona je podsetila da su Trailović i Ćirilov zajedno 1967. godine osnovali Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF).