„Moraju se pooštriti kazne za roditelje, oni brinu o deci, oni moraju znati šta se dešava. Deca koja su ušla u taj svet moraju da se leče, jer je narkomanija bolest zavisnosti. Oni koji prodaju drogu u blizini škola su na meti policije, koja mora pojačati prisustvo. S druge strane, ti dileri imaju svoje saveznike među đacima, koji onda nemaju status učenika, jer je to maloletnički kriminal i treba ih izbaciti iz škole“, rekao je Šarčević.

Govoreći o vršnjačkom nasilju u školama, Šarčević u intervjuu za Kurir napominje da to „nije počelo juče“, već je ranije bilo više prikriveno.

„Mi smo promenili stvari, više ne može da se prikriva, zbog toga je sada vidljivije u kom obimu je prisutno vršnjačko nasilje“, navodi Šarčević.

On napominje da je formirana međuministarska grupa i da su određeni jasni protokoli postupanja.

Ipak, ističe, samo Ministarstvo prosvete ne može rešiti problem. „Moraju biti uključeni Ministarstvo rada, MUP, pravosuđe, ali i mnogi drugi. Sistemskim zakonom pooštrili smo kazne za roditelje koji sada moraju vidljivo uzeti veću ulogu u vaspitanju svoje dece. Sad radimo mnogo na prevenciji. Ona podrazumeva i promenu strategije, koja je usvojena, ali na cijoj realizaciji nije rađeno. Ali prevencija podrazumeva i medijsku kampanju, promociju pravih vrednosti“, rekao je Šarčević.

Na konstataciju da je u Srbiji već dugo prisutan problem niskih plata nastavnika i profesora, Šarčević ukazuje da to nije slučaj samo u Srbiji, te navodi da se niko nije radom u prosveti obogatio, „ni u Evropi ni u svetu“.

„Imate veoma malo izuzetaka, poput skandinavskih zemalja, Južne Koreje. U Srbiji, ako neko nije primetio, plate se već dva puta koriguju za godinu dana, za šest, pa za 10 odsto. Najavljuje se novo povećanje do kraja godine i nadam se da će krajem ove i 2019. boljitak biti vidljiv“, navodi ministar.

Upitan kada će biti moguće novo zapošljavanje u školama, Šarčević kaže da je obaveznim penzionisanjem sa 65 godina stvoren prvi uslov za novo zapošljavanje.

„A da bismo imali zapošljavanje, moramo preurediti sistem. Na primer, sada imamo da, na osnovu Pravilnika o normativima za vannastavno osoblje, u srednjoj školi imate duplo više domara i tetkica, jer se pravilnik bazira na broju učenika, a ne na površini koju treba da održavaju. S druge strane, smanjen je broj stručnih saradnika, koji imaju veoma važnu ulogu“, navodi ministar.

Osvrnuo se i na uvođenje elektronskih dnevnika kojima su, kako kaže, zadovoljni i roditelji i nastavnici.

„Vreme koje nastavnici provode u administraciji je prepolovljeno. Roditelji su informisani o svemu, i to vrlo brzo, tako da manipulacija nema. Izostanci učenika su drastično smanjeni, prijave na ocenjivanje takođe i to je prva faza E-dnevnika“, navodi on.

Mnogo važnija faza, dodaje, biće analitika.

„Planirali smo da tokom ove godine 200 škola uvedemo u sistem elektronskog dnevnika, toliko smo obezbedili sredstava, jer je to skup proces koji podrazumeva opremanje škola i obuku nastavnika. Prijavilo se još 500 škola, što je ukupno 700, od 1.751 škole, koliko ih imamo“, rekao je Šarčević.

Napominje da je veoma zadovoljan i kako se realizuje program dualnog obrazovanja kojim je, kako navodi, obuhvaćeno osam odsto srednjoškolaca u 19 obrazovnih profila.

„Za narednu školsku godinu planiramo još 14 novih profila“, poručio je Šarčević.