Gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić gostovao je u emisiji „Na tri vode” Radio Beograda, zajedno s gradonačelnicima Novog Sada, Niša i Banja Luke – Milošem Vučevićem, Darkom Bulatovićem i Igorom Radojičićem.

Sumirajući rezultate godine na izmaku Radojičić je izrazio zadovoljstvo postignutim rezultatima.

– Za Beograd, a verujem i za ostale gradove, apsolutno ključno je da je ova godina bila godina investicija. Kada prođete Beogradom vidite veliki broj gradilišta i kranova i to često pominjemo jer je to činjenica. Samo u „Beogradu na vodi” može se videti petnaestak kranova i da se puno gradi. Poslednje što se dogodilo je otvaranje dela auto-puta koji prolazi kroz Beograd, između Obrenovca i Surčina, što je izuzetno značajno za celu Srbiju. Bolje se povezujemo, u Srbiji ništa više nije daleko, što za Beograd znači smanjenje gužvi, dok će Obrenovac i Surčin dobiti bolju infratsrukturu za dalje investiranje – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik Beograda podsetio je i na otvaranje novog Prihvatilišta za decu. Reč je o jednom od važnijih projekata 2019. godine.

– Takvi projekti ukauju na to da rešavamo važne probleme, da pokazujemo empatiju i da je na taj projekat ponosan svaki Beograđanin. Posle svega što su prošla, deca iz Prihvatilišta zaslužuju našu pomoć i obavezni smo da im je pružimo. Spomenuću i Trg republike koji će biti sve lepši, jer će u zavisnosti od sezone nuditi sve više sadržaja, kao i mnoge druge projekte koji svedoče o tome da svaki dan idemo napred – kazao je Radojičić.

Govoreći o razvoju gradskog prevoza Radojičić je istakao da je ove godine nabavljen veliki broj autobusa.

– Nabavili smo 244 autobusa i nikada ih u jednoj godini nije nabavljeno toliko. S nabavkom autobusa nastavićemo i u idućoj godini, s obzirom na to da imamo u planu da nabavimo još 100 zglobnih autobusa, 40 tramvaja i deset elektroautobusa. Gradovi u svetu biće još veći i moraju da se pripreme za to, a Beograd planirajući metro, obnavljajući auto-park i menjajući strategiju transporta u gradu čini napore da taj problem što više ublaži. Moramo menjati i svest građana, jer samo zajedno možemo ostvariti pozitivne promene – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik Beograda je podsetio da je na trilateralnom sastanku u Beogradu koji je skoro održan s gradonačelnicima Novog Sada i Banja Luke razgovarao na razne teme koje su podjednako važne za sve gradove.

– Razgovarali smo o rešavanju problema javnog prevoza, gužvi u saobraćaju, podzemnih javnih garaža, pešačkih zona, ali i o razvoju naših gradova u pravcu zelenih zdravih gradova. Svi smo se složili oko ideje da moramo da učinimo konkretne nove korake – rekao je Radojičić.

Govoreći o naporima da Beograd bude zelena prestonica Evrope, gradonačelnik je istakao da se u poslednje vreme u medijima često pojavljuje vest da je Beograd veoma zagađen grad što je, kako kaže, iskoršćeno za negativnu političku kampanju.

– To nije problem samo Beograda. U svim velikim gradovima postoji problem velikog broja automobila i nerešeno pitanje infrastrukture koja to može da podrži. Mali broj gradova u svetu je uspeo da reši spomenuti problem, a Beograd nema samo ogroman broj automobila na ulicama već i individualna ložišta koja takođe dovode do veće zagađenosti vazduha u centru grada. Naglašavam da u Beogradu zagađenost vazduha nije toliko alarmantna u odnosu na druge gradove u okruženju i u Evropi, ali to ne znači da nećemo dati svoj maksimum da srpska prestonica bude jedan od najzdravijih gradova – rekao je Radojičić. Podsetio je pri tom i na projekat sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj koji se bavi analizom parametara zelenih gradova i energetskom efikasnošću.

Prvi čovek Beograda je poručio da se Grad bori da svoje mlade zadrži iznalaženjem rešenja za bolje funkcionisanje i obezbeđivanjem boljih uslova za život.

– Naš zadatak je da mlade zadržimo u Beogradu, ali i da im omogućimo uslove da mogu da odu u inostranstvo i upoznaju se s drugim kulturama, te da se obogaćeni vrate u svoju državu. Mislim da je to najvažnije pitanje za sve gradove, a važnije i od izgradnje infrastrukture i od drugih vidova obnavljanja je borba da mladi ostanu ovde i budu zadovoljni. Takođe, važan aspekt za njihovo očuvanje je i obrazovanje. Pre nekoliko dana održan je skup o dualnom obrazovanju, koji predstavlja moderan model edukacije mladih i koji će im pomoći da se prilagode novim tehnološkim promenama u svetu. Treći aspekt su infrastrukturni projekti koji će obezbediti nova radna mesta i omogućiti im pristojan život ovde – rekao je gradonačelnik.

On je najavio nastavak izgradnji škola, vrtića i domova zdravlja u toku 2020. godine, posebno naglasivši da će u dolazećoj godini biti završena osnovna škola u Leštanima.

– Politika Grada Beograda je usmerena na obnove domova zdravlja, te su tako u Obrenovcu radovi pri kraju, a započeta je izgradnja doma zdravlja u Borči. U ovoj godini otvorili smo i porodilište u Lazarevcu, a za Hitnu pomoć uradiće se novih šest hiljada kvadratnih metara – rekao je Radojičić i dodao da će se zgrada Hitne pomoći rekonstruisati nakon šest decenija.

Radojičić je istakao da je konkretna pomoć važna koliko i veliki investicioni projekti.

– Odlukom koju je na današnjoj sednici Skupštine grada usvojilo Gradsko veće, na dnevnom redu će se naći i predlog da deci koja su ostala bez roditelja i pritom nemaju sopstveni stan bude rešeno stambeno pitanje. Prema sadašnjim planovima i mogućnostima, na taj način bismo u narednom periodu mogli da obezbedimo stanove za dvadesetoro dece. Ukoliko se jedno dete, obično najstarije, brine o braći i sestrama, biće mu omogućeno i 50 odsto prosečne mesečne plate, dok će ostala deca dobijati po 25 odsto. Moramo da pokažemo empatiju na konkretnim primerima i situacijama jer na taj način kroz socijalno-odgovorno ponašanje pokazujemo kakvo smo društvo. To je rezultat dobre finansijske situacije u kojoj se Grad nalazi – rekao je gradonačelnik.

On je podsetio da u Beogradu živi oko 400.000 penzionera za koje je obezbeđeno 30 klubova za starije, a u planu je izgradnja još dva – na Voždovcu i u Mirijevu.

– Pre neki dan, nakon rekonstrukcije otvoren je još jedan Dom za stara lica na Karaburmi u kojem boravi 111 osoba, i uverili smo se da je sve urađeno po najmodernijim standardima. Moramo da vodimo računa o najstarijim sugrađanima koji su nas mnogo zadužili – dodao je Radojičić.

Radojičić je naglasio da je izdvojen novac za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda, Gradske galerije na Kosančićevom vencu i Muzeja afričke umetnosti.

– Izložba Marine Abramovič traje do sredine januara, a naši tradicionalni događaji poput BITEF-a, FEST-a, BEMUS-a, Beogradskog džez festivala uvek izazivaju puno pažnje, zbog čega ćemo ostati dosledni očuvanju te tradicije. Beograd ima 30 ustanova kulture, 12 manifestacija od značaja za Grad Beograd, skoro 40 pozorišnih premijera i nadam se da ćemo sledeće godine napraviti nove iskorake po tom pitanju. Beograd je na određeni način kulturni centar ovog dela Balkana, a Novi Sad će 2021. biti evropska prestonica kulture – rekao je Radojičić.

Radojičić je istakao da je uspešna godina iza nas i da postoji posebno pozitivan trend u turizmu.

– Očekuje se da će u Beogradu do kraja godine broj turista porasti za bar osam odsto. U prvih 10 meseci smo imali preko 1.050.000 gostiju, a u ovoj godini 2.4 miliona noćenja. Sve više ljudi dolazi u Beograd i sve više se mogu čuti strani jezici na našim ulicama, a važno je reći da oni iz Beograda odlaze zadovoljni. S druge strane, Beograd osim zabave može da ponudi i ogromno kulturno nasleđe, kojeg postanemo svesniji upravo kada vidimo toliki broj ljudi koji ga obilazi – rekao je Radojičić.

On je istakao da će, kada je reč o gradnji, infrastrukturnim projektima i daljem razvoju Beograda, uvek biti nezadovoljnih koji žele da grad ostane na nekim tradicionalnim osnovama, a s druge strane, ako gradnja stane biće onih koji žele moderniji izgled.

–  Moramo da menjamo Beograd s obzirom na to da se celi svet menja i da smo ušli u novu fazu razvoja modernih gradova. Trudimo se da neke tradiocionalne vrednosti i značajne objekte sačuvamo na pravi način, ali uvek kada imamo velike projekte postoji faza prilagođavanja kod ljudih, a koja nije laka. Mogu da kažem da u Beogradu postoji pet problema na kojima se aktivno radi kako bi isti bili rešeni. Pre svega to su saobraćajne gužve, a rešenja na kojima radimo jesu izgradnja metroa, problem reciklaže i separacije gde moramo zajedno raditi na podizanju svesti građana. Imamo i problem velikih deponija koje ćemo rešiti realizacijom projketa Vinča koji je u završnoj fazi, kao i idividualnih ložišta zbog kojih je ponovo napravljen ugovor s kineskom kompanijom oko regulisanja dalekovoda toplovoda Obrenovac – Novi Beograd. Rešićemo i problem energetske efikasnosti zgrada kao i uređenja fasada, odlukom da realizaciju tih projekata 90 odsto sufinansiraju opštine i Grad – zaključio je Radojičić poželevši da Beograd, Novi Sad, Niš i Banja Luka kao srpski gradovi funkcionišu tako da budu pravi primer Evropi i svetu.