U skladu sa običajima, nazvan po verskom prazniku ili po svecu, kako se i svi veliki zakonodavni akti naimenuju, a zvanično „Ustav Knjaževstva Srbije“ ovaj ustav je rađen po zapadnoevropskim modelima, najviše po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Bio je i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

„Ipak, priča o prvom srpskom ustavu deo je velike sage o borbi našeg naroda, za slobodu i za državu“, naveo je Vukosavljević u besedi i podsetio da je nakon propasti srpske srednjovekovne države i padanja u otomansko ropstvo doveden u pitanje i sam opstanak naroda.

Ministar Vukosavljević je podsetio da su vekovi prolazili u bunama, stradanjima, seobama, otporima nasilnoj islamizaciji, u zlopaćenju svake vrste i da je jedina izviiskra koja je značila svetlost u tami bila neumrla svest o nekadašnjoj slavi, o blistavim dvorovima, vitezovima, zamkovima, kraljevima, prinčevima, princezama, o sjaju jedne velike države i jednog velikog istorijskog naroda dostojnog baštinika besmrtne slave i sjaja Vizantije.

„Bez te svesti, narod bi, u dugom istorijskom trajanju pod brutalnom okupacijom, prihvatio svest i karakter roba i tako krenuo u samoponištavanje i istorijsko nestajanje. Nije slučajno Vuk rekao da su nas spasili vera pravoslavna i gusle javorove“, istakao je Vukosavljević.

Kako je kazao, prvo je predstavljalo duhovnu vertikalu, utočište i utehu, veru, a drugo mešavinu istorije i mita onu blagotvornu i lekovitu smesu koja daje nadu, sokoli dušu i krepi posustali duh.

„Konačno, istorija i mit, dve su strane istog novčića, onog kojim se plaćaju opstanak i sloboda“, napomenuo je Vukosavljević u Kragujevcu.

Po njegovim rečima, san o slobodi vezan je za san o obnovi države, jer bez sopstvene države nema ni prave slobode.

„To dobro znaju neki narodi iz našeg okruženja, kojima koncesije i privilegije u tuđinskim sistemima, ma koliko bile brojne i široke, nisu značile i istinsku slobodu“, naveo je Vukosavljević u Sretenjskoj besedi.

Zato je priča o prvom srpskom ustavu priča o težnji za punom slobodom, podvukao je Vukosavljević i dodao da je zato ona bila, jeste i biće aktuelna kao podsećanje, putokaz, usmerenje i dokaz da narod bez svoje države nije ništa više od roba ili od sluge u tuđinovoj kući.

U besedi je istakao da ni danas ciljevi ne smeju da budu drugačiji.

„Naši kratki zemaljski dani, mali su aršin za duboke istorijske procese. Za osvojenu slobodu i vlastitu državu, mora se brinuti neprestance, inače se istorija ponovi bilo kao tragedija, bilo kao farsa“, rekao je Vukosavljević.

„Ako izgubimo državu ili bilo koji njen deo, izgubićemo i istoriju kroz koju je ona stvarana. Da li ćemo prepoznati Judin poljubac, bez obzira sa koje strane on da dolazi i da li ćemo izbeći otrovnu pričest iz pehara, u slavu lažnih bogova koji vladaju svetom? Bog pravde, koga u našoj himni molimo za naklonost, pomagaće pametnom i hrabrom a ne plahom i lakomom“, podvukao je on.

Vukosavljević je rekao da danas imamo svoju državu, ali da su nam potrebni stari motivi u novom ruhu, da su nam danas neophodni putevi i bolnice i škole i obdaništa i fabrike, poslovi za ljude i topli domovi, kao i jaki saveznici.

„A da bismo do toga došli u materijalnom svetu, potreban je i jedan nematerijalni preduslov. A to je svetlo koje nas obasjava iznutra, svetlo samosvesti, istorijske mudrosti, praktičnog uma i čuvarnog duha, koji je uvek krasio srpskog domaćina“, kaže Vukosavljević.

U Sretenjskoj besedi Vukosavljević je istakao da država nije samo borba i rat već je zbir napora usmerenih ka očuvanju mira i napretka, smirenost i podvižnistvo duha u mukotrpnoj svakodnevici, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Ðura Daničić, pred borbenim duhom prožetom školskom omladinom Pirota, 25. avgusta 1880. poručio je: „Što sam god radio, radio sam po dužnosti svojoj. I vas molim da činite svaki svoju dužnost. Za otadžbinu se ne gine samo na bojnom polju. Za otadžbinu se može umirati na svakom korisnom radu. I ono što smo koji uzeli na se, ili što nam je palo u deo, dužni smo raditi svom snagom svojom, svom krepošću svoje volje. I kad tako mi izvršimo svaki svoju dužnost, onda ćemo odužiti narodu dug koji mu dugujemo.“

„Ovim rečima ni danas nemamo šta dodati a odnedavno one stoje i na ulazu u Ministarstvo kulture i informisanja, a mogle bi se naći i u svakoj drugoj državnoj ustanovi, školi, opštini, kasarni ili fabrici“, istakao je Vukosavljević nakon citiranja Ðure Daničića.

Ministar je, čestitajući građanima Srbije Sretenje, poručio da je država je i hrabrost i žrtvovanje i patnja i trpljenje i upornost i rat i mir i blagodet i muka, ali je i pesma slobode jednog naroda u vrtlozima istorije.