TANJUG / TANJA VALIC /

Akademik Matija Bećković otvorio je večeras 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga istakavši da je to najvoljeniji sajam knjiga u svetu i crveno slovo u kalendaru srpske kulture.

„To što je međunarodni samo potvrđuje istinu da kultura nije kultura ako je usamljena i bez dodira sa drugim kulturama. Razume se da ima starijih, čuvenijih i bogatijih sajmova knjiga, ali nema nijedan na kojem biste ma otkud došli bili dobrodošliji“, primetio je Bećković.

Na drugima ćete, kaže, sresti slavnije pisce, veće izdavače, moćnije poslovne ljude, ali nema nijednog na kome ćete videti više čitalačkog naroda.

Becković ističe da je Sajam bez čitalaca crkva bez vernika.

„Čini se da kod nas nema čitaoca koji ne učestvuje u ovoj svetkovini. Kao što znaju kada im je krsna slava, znaju i kada je Sajam knjiga i u ove dane iz najzabačenijih krajeva – Kamenih gora i Suvih dolova kreću kolone ka Beogradu da održe ovu tradiciju. Niko ne brine ni kako će doći, a još manje kako će se vratiti. Tu je već stigao i dečak koga žuljaju cipele, jer ga mati bez cipela ne bi pustila da dođe u Beograd, a kamoli na Sajam knjiga“, rekao je Bećković.

„Zna se da samo Srbi imaju krsnu slavu. Ali Sajam knjiga je slava i onih koji slave i onih koji ne slave, ali slave svetost knjige. Na slavi je najuvaženiji počasni gost. Ove godine tu čast i radost ukazala nam je Kraljevina Maroko“, kazao je Bećković.

On je primetio da se ogroman prostor Beogradskog sajma „greje na čitaoce“.

„Pod betonskom kupulom toplo je od bratstva ljudi, od njihovog broja, od proključale dobre volje, ljubavi prema knjizi i vere u smisao života. Pod hladnim svodom vrelo je od nerazjašnjene energije koju isijavaju slova i jezici, knjige i čitaoci“, rekao je Bećković.

Na koncertima, podseća, opominju da se isključe mobilni telefoni, a na „Sajmu knjiga se ne isključuju, svaki zvuk i svaka vibracija su dobrodošli“.

„Bez obzira što nisi našao knjigu koju tražiš ili si se pogrešno obukao ili te žuljaju cipele, nemoguće je razočarati se u Sajam knjiga. Srbi vole da su negde zajedno i da ih je što više, još ako je to zbog knjige, to je i veliki praznik“, istakao je Bećković.

Sajam knjiga je, naglašava, duhovna svojina čitalačkog naroda i niko mu je ne bi smeo uzeti.

„Sajam se ukazuje i kao jedno od retkih preostalih mesta bez pokondirenosti i lažnog elitizma, gde možemo videti svoj narod. Neka ga niko ne prisvaja i ne upisije u svoj posed kako nikad ne bi postao hotel sa pet zvezdica“, poručio je Bećković.

Godinama, kaže, knjigu sa svih ekrana proglašavaju anarhizmom i zamenjuju novim, modernijim oružjima.

„U vreme fascinacije tehnologijom i mnogi čitaoci su se preselili na ekrane, a knjiga na druge medije. Uprkos trijumfu tehnologije, knjiga opstaje. I da ne zaboravimo da to ponovimo i na ovom mestu: Knjiga je bila na početku pa će biti i na kraju“, naglasio je akademik Bećković.

Istoričar Abdulah Busuf je, u ime prisutne marokanske delegacije koju predvodi ministar kulture i komunikacija Mohamed El Araž, zahvalio Republici Srbiji što je odabrala Maroko kao prvu arapsku zemlju počasnog gosta Sajma knjiga i pozdravio publiku željnu kulture i pisce na štandovima.

„Reč dobrodošlice, koju tradicionalno daju organizatori sajma jednom piscu, sadrži u sebi ukorenjenu tradiciju jednog otvorenog društva prema drugome. Te dve karakteristike, otvorenost i prihvatanje drugog, nesumnjivo su dve osobine koje srpsko i marokansko društvo dele tokom njihove istorije. Možda je njihov položaj, na raskrsnici Centralne i Jugoistočne Evrope za Srbiju, i između Afrike i Evrope za Maroko, doprineo tim civilizacijiskim vrednostima“, primetio je Busuf.

Nema sumnje, primećuje, da Maroko i Srbija dele, između ostalog, različitost svojih društava koja je rezultat njihovog dugog istorijiskog bistvovanja u kojem je čovek uspeo da se integriše sa svojim sunarodnicima i svojom domovinom.

„To im je omogućilo da zajedno grade jednu civilizovanu zajednicu baziranu na vrednostima zajedničkog života“, konstatovao je Busuf.

„Nema sumnje da će ovaj Sajam knjiga biti prilika da se upoznamo sa nekim aspektima ovog nasleđa i, nadamo se, da će takođe biti doprinos u izgradnji saradnje između pisaca i kulturnih radnika u obe zemlje i približavanje naša dva naroda“, rekao je Busuf.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, pod sloganom „Radost čitanja“, trajaće do 28. oktobra, uz učešće oko 1.000 izlagača, od toga 500 direktnih.

Otvaranju sajma prisustvovali su ministri kulture Srbije, Rusije i Maroka, Vladan Vukosavljević, Vladimir Medinski i Mohamed El Araž, zatim, ambasadori Maroka i SAD i Švajcarske, Muhamed Amin Belhaž, Kajl Skot i Filip Ge, kao i sekretar za kulturu Beograda Ivan Karl.

Tokom sajma, u ime zemlje počasnog gosta, predstaviće se pisac i umetnik Tahar Ben Želun, spisateljica i prevodilac Sana Čairi i pesnikinja Safae Sižilmasi Idrisi, dok će Farid Ganam održati 22. oktobra koncert u Domu omladine Beograd.

Među brojnim gostima iz inostranstva biće i Santjago Ronkaljolo (Peru), Valter Ugo Mai (Portugalija), Robert Simonišek (Slovenija), Nikola Malović (Crna Gora), Piter V. Bret (SAD), Jelena Sagalovič (Rusija), Mirjana Vitman (Nemačka).

U programu „Pišem, dakle postojim“ biće potretisani eminentni srpski pisci u razgovoru sa kritičarima koji prate njihovo stvaralaštvo – Ljubica Arsić i Vasa Pavković, Goran Petrović i Jana Aleksić, Vladan Matijević i Tamara Krstić, Milosav Tešić i Aleksandar Jovanović, Zlata Kocić i Jasmina Ahmetagić, Milena Marković i Muharem Bazdulj.

Program „Misliti o knjizi“ otvoriće niz pitanja: kakav je status teorijske literature, gde vodi popularizacija istorije, da li je potreban alternativni književni kanon, koliko je politika bila povezana sa književnošću u Jugoslaviji, ima li tabu tema u srpskoj književnosti…

„Vreme pamćenja“ obuhvatiće tribine o rečnicima u srpskoj kulturi, o uticaju klasika na savremeno stvaralaštvo, naučnicima koji su nas zadužili, odnosu književnosti i politike, ratu kao večnoj književnoj temi, a sve povodom značajnih jubileja u srpskoj književnosti i kulturi.

Tu su još i programi „Knjiga će spasiti svet“, „Knjiga u javnosti“, „Slušanje/gledanje knjiga“, a program posvećen književnosti za decu pod nazivom „Bajka o Kratkovečnoj“ odvijaće se u sali „Desanka Maksimović“ uz učešće pisaca Ljubivoja Ršumovića, Vladimira Andrića, Vladislave Vojnović, Jasminke Petrović, Uroša Petrovića, Dejana Aleksića, Uglješe Šajtinca, Branka Stevanovića.

Biće priređeno više izložbi, organizovani Festival stvaralaštva mladih i Festival literature Mediterana.

Školski dan je 25. oktobra, porodični dani 22. i 23. oktobra.

Biće dodeljene nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine, dečiju knjigu, za najboljeg izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, specijalna priznanja za doprinos u oblasti nauke, za mladog dizajnera i za izdavača, knjigu ili strip, nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu, nagrada za najlepšu dečju knjigu, kao i nagrade novinara koji izveštavaju sa Sajma.

Istovremeno će od 24. do 28. oktobra biti organizovani Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga „Medija market“.

Cena pojedinačnih ulaznica je 250 dinara, a za grupne posete košta 150 dinara.