U tekstu se čitaoci savetuju da sami otvore tekst Šapićevog doktorata i knjige Jobber i Lancaster i neposredno ih uporede.
Na primer, piše Peščanik, celo poglavlje 4 Šapićevog doktorata, prevod je poglavlja 3 iz knjige Jobber i Lancaster.
Takođe, početni delovi Šapićevog poglavlja 6 prevedeni su i plagirani delovi poglavlja 8 iz knjige Jobber i Lancaster, sve sa preuzetim referencama, tabelama, pa čak i prepevanim kineskim poslovicama.
Naravno, Šapić nije plagirao samo knjigu Jobber i Lancaster, koju nigde ni ne citira, njegova cela disertacija zapravo predstavlja jedan veliki plagijatorski kolaž iz raznoraznih izvora, navodi Peščanik… …i zaključuje da je doktorska disertacija Aleksandra Šapića jedan od najstrašnijih primera plagijata. Imajući u vidu obim lopovluka, plagijat je očigledno bio smišljen i nameran. Nema mesta sumnji, dakle, da Šapić svoj doktorat nije stekao „pošteno i časno,“ kako to sam javno tvrdi. Da li se stidi, ne znamo, ali se nadamo da zna šta mu je činiti, zaključuju autori analize među kojima su tri doktora nauka, čije radove niko ne dovodi u pitanje.
