Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić počela je obraćanje u Vladi Srbije povodom izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima održanim u decembru u Srbiji. Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je, u izveštaju o izborima u Srbiji od 17. decembra, ocenila da bi pre novih izbora trebalo sprovesti neophodne zakonodavne izmene, obezbediti doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije. „Da bi se pozabavili zabrinutošću oko tačnosti biračkih spiskova i povećalo poverenje javnosti, relevantne zakone, propise i praksu treba ponovo razmotriti kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšati sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska sa učešćem relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka“, piše u preporukama izveštaja. Pored toga, navodi se da bi zakon trebalo da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i kampanje aktivnosti nosilaca dužnosti, piše, između ostalog, u izveštaju ODIHR-a.

Brnabić: Izveštaj ODIHR o izborima u decembru stavlja tačku na sve laži i besmislice o krađi izbora i posle višemesečne nestabilnosti.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je  da izveštaj ODIHR-a koji će biti objavljen kasnije u toku dana konačno stavlja tačku na sve laži i besmislice i priče o krađi izbora koje su se pojavile u javnosti nakon izbora održanih u Srbiji 17. decembra prošle godine. Ona je na konferenciji za novinare o izveštaju ODIHR-a rekla da se obraća javnosti zbog izveštaja koji se u pojedinim medijima pojavio u toku jučerašnjeg dana. „Najvažnije je, nakon višemesečne nestabilnosti, krize koju su kreirali određeni mediji, NVO, druge strukture, hiljadama laži koje su plasirane svaki dan putem određenih medija i društvenih mreža i kanala komunikacije, stigao je finalni izveštaj o izborima koji stavlja tačku na sve laži i besmislice i krađi izbora“, rekla je Brnabić Ona je naglasila da joj je žao što konferenciju drži pre objave finalnog izveštaja, ali je činjenica da to radi jer su određeni mediji United grupe, iako izveštaj nije finalizovan, počeli da navode stvari iz izveštaja. „Imali smo i juče razgovor sa ODIHR. Ovako nešto se nikada ni u jednoj zemlji nije desilo i pokazuje ozbiljno nepoštovanje prema izveštaju. Dobro je da je ODIHR video sa čim se suočavamo. To su besmislice od ljudi koji nisu mogli da sačekaju i morali su da požure da kreiraju lažni narativ“, rekla je Brnabić.

U izveštaju ODIHR sada imamo 25 prepruka, što je manje nego na izborima 2022 godine, znači da smo radili i da je situacija mnogo bolja, da je jasno da su u Srbiji bili fer, pošteni i transparentni izbori.

Vlada Srbije, ko god bio na njenom čelu, nastaviće da radi sa ODIHR-om i da sprovodi preporuke, kao i da se bori za vladavinu prava, jake institucije i transparentnost, rekla je premijerka Ana Brnabić. Brnabić je, govoreći o impelementaciji preporuka ODIHR-a navela da je u izveštaju za 2022. godinu prepoznato da je implementirano 13 od 26 preporuka, dve u potpunosti, 11 delimično, a da u ovom konačnom izveštaju ima 25 preporuka. „Čuli kako mi do sada nismo implementirali nikakve preporuke ODIHR-a, a ja sam najmanje tri puta odgovarala tokom različitih događaja na ta pitanja od strane određenih medija, uglavnom u okviru Junajted grupe i pričala kako to nije istina i da smo mnogo preporuka do sada implementirali u saradnji sa ODIHR-m“, rekla je Brnabić. Ona je navela da je ukupan broj uglavnom sprovedenih preporuka, osam i ukupan broj, delimično sprovedenih preporuka – 33. „U ovom finalnom izveštaju prepoznato je da je Srbija u prethodnih sedam godina sprovela u celini, uglavnom ili delimično, 54 preporuke ODIHR-a“, rekla je premijerka. Kako je naglasila, „toliko o tome kako nijedna preporuka do sada nije implementirana i kako Vlada Srbije nije ništa do sada radila“. Brnabić je navela da bez obzira na ograničen period trajanja mandata prethodne vlade, u izveštaju za 2022. godinu prepoznato da je implementirano 13 od 26 preporuka, dve u potpunosti, 11 delimično. „Čak i u tom periodu, otkad se formirala vlada, dok nisu raspisani novi izbori, 13 od 26 preporuka je implementirano. Što takođe možemo da vidimo u preporukama, i to je izuzetno važno. Nakon aprilskih izbora 2022. godine u konačnom izveštaju ODIHR-a bilo je ukupno 26 preporuka. U ovom konačnom izveštaju imamo 25 preporuka. Dakle, manje preporuka za dalju radnu implementaciju nego nakon izbora koje smo imali u 2022. godini“, ukazala je premijerka. Manji broj preporuka, prema njenim rečima, govori o tome da je situacija mnogo bolja i da je izborno okruženje svakako nešto značajnije bolje. „Kada su u pitanju mediji, nakon aprilskih izbora 2022. godine u tom finalnom izveštaju imali smo pet preporuka, sada imamo dve preporuke koje se tiču medija. Valjda sve ovo govori da smo radili i da je situacija značajno bolja“, istakla je Brnabić.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da preporuke iz izveštaja ODIHR jasno pokazuju da su u Srbiji izbori bili fer, pošteni i transparentni i u skladu sa demokratskim normama. „Imamo preporuke koje su već u ovom trenutku, nakon rada sa ODIHR -om od 2019. godine, mnogo blaže nego u mnogim zemljama članicama Evropske unije“, istakla je Brnabić. Ona je rekla da su zaključci da pod jedan: „Nastavljamo da radimo sa ODIHR i nastavljamo sa implementacijom svih preporuka odbora u skladu sa onom praksom koju smo uveli u Republiku Srbiju 2019. godine, od kada postoji vladina radna grupa za saradnju sa ODIHR. Cenimo odbor. Da li se slažemo sa svim što stoji u ovom izveštaju? Svakako ne. Ali nastavljamo da radimo na implementaciji preporuka“, navela je Brnabićeva. Kaže da ko god bude vodio buduću vladu da ga čega saradnja sa ODIHR, s obzirom da smo već napravili ‘komitment’ da smo posvećeni daljem radu sa ODIHR. „Poslali smo to pismo i otišli korak dalje i pozvali misiju, posmatračku misiju ODIHR da dođe i da posmatra i lokalne izbore koji treba da se održe u Republici Srbiji kasnije ove godine. Dodala je da Srbija nastavlja sa saradnjom sa ODIHR i implementacijom preporuka. „Pod dva, moram da konstatujem da je izveštaj ODIHR neuporedivo objektivniji od izveštaja nekih drugih međunarodnih institucija, koje su sada, to još očiglednije nego što je i bilo, iskoristile sve ovo da vode političku kampanju protiv Srbije. Ti izveštaji nekih međunarodnih institucija, što ovaj izveštaj ODIHR još jednom pokazuje, nikakve veze nisu imali sa održanim izborima u Srbiji. Već su bili pritisci na Srbiju radi nekih drugih i drugačijih geopolitičkih interesa“, rekla je premijerka. Navela da pod tri, Vlada Srbije najsnažnije osuđuje sve one koji su zloupotrebili javne resurse i zloupotrebili medije i zahvaljujući postojanju različitih geopolitičkih interesa iskoristili sve to u poslednjim mesecima za napad na sopstvenu zemlju. „Jer to je ono što se desilo. Kada pročitate izveštaj i vidite preporuke, svi mogu da vide da ne postoje nikakvi dokazi, ni kritike u vezi sa onim što su oni nazivali krađama izbora. Kada pogledate preporuke, jasno je da su u Srbiji bili fer, pošteni, transparentni izbori. Pa samim tim to pokazuje da su izbori bili transparentni, fer i u skladu sa demokratskim normama“, naglasila je premijerka. Žao mi je još jednom što su neki odlučili da iskoriste ovo za napad na svoju zemlju, dodala je ona.

U izveštaju ODIHR navodi se da su se tokom izbornog dana širile tvrdnje o biračima iz inostranstva i u izveštaju nema dokaza da su te tvrdnje istinite, kao ni u Rezoluciji EP, jer i nisu tačne.

U izveštaju ODIHR ima sedam prioritetnih preporuka, ali nijednom rečju se ne pominje međunarodna istraga ni bilo šta lično tome, a nema ni preporuke da izborna lista ne sme da nosi ime osobe koja nije kandidat.

Ogroman pritisak članova SNS da se formira većina u Skupštini Beograda, jer imamo većinu i da bi izbori bili gubljenje vremena, još će se razgovarati, mislim da se neće odlučivati 1. marta, već u skladu sa zakonskim okvirima 2. ili 3. marta.

Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da postoji ogroman pritisak članova Srpske napredne stranke na predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se formira vlast u Beogradu, ali da će se razgovori o tome nastaviti i dalje. Ona je na pitanje novinara da prokomentariše kada će biti doneta odluka rekla da postoji ogroman pritisak da se konstituiše većina u gradskoj skupštini i formiraju institucije, rekla da je bitno i da se čuju mišljenja predsednika SNS Miloša Vučevića, kandidata za gradonačelnika Aleksandra Šapića, kao i savet predsednika Aleksandra Vučića. „Mislim da se 1. marta neće o tome odlučivati već 2. ili 3., u skladu da zakonskim okvirima. Mi većinu imamo i ono što je Vučić nama rekao je da pazimo o legitimitetu. Mnogi misle da je legitimitet neupitan samim tim što je lista ‘Mi glas iz naroda’ nosila ime Aleksandra Jerkovića i da u tom smislu ne postoji problem. Pritisak je ogroman jer mnogi smatraju da su izbori besmisleni, a mi vremena za gubljenje nemamo. Do 2027. imamo puno posta“, rekla je Brnabić.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je  da je ODIHR, u svom izveštaju o izborima u Srbiji, ocenio da su osnovne slobode uglavnom poštovane tokom kampanje, da je izborna administracija efikasno sprovela izborne pripreme, a kako je rekla, najpozitivnije je ocenjen rad Republičke izborne komisije (RIK), koja je, prema ODIHR, uglavnom uživala poverenje, poboljšala komunikaciju i transparentnost. „RIK je redovno držao i prenosio online sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače, objavljivao sve svoje odluke u roku od 24 sata na svom sajtu. Mnogi su primetili poboljšanu komunikaciju i transparentnost RIK. Ukupno gledano, RIK je efikasno sproveo izborne pripreme, lokalne izborne komisije su uglavnom efikasno upravljale tehničkim pripremama“, rekla je Brnabić na konferenciji za medije povodom izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i lјudska prava (ODIHR). Premijerka je podsetila da je to onaj RIK u koji su pokušali nasilno da uđu hladnim oružjem. „To je ona Republička izborna komisija ispred koje su napali direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića. To je taj RIK, koji je dobio najpozitivnije moguće komentare u konačnom izveštaju ODIHR“, navela je Brnabić. Ona je istakla da je Srbija, kada su u pitanju mediji, nakon aprilskih izbora 2022. godine u finalnom izveštaju imala pet preporuka, dok sada ima samo dve preporuke koje se tiču medija. „Valjda sve to govori da smo radili i da je situacija značajno bolja“, zaključila je premijerka. Ona je navela da, prema izveštaju ODIHR, pravni okvir u celini obezbeđuje adekvatnu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora. „Većina sagovornika ODIHR posmatračke misije nije izrazila zabrinutost u vezi sa inkluzivnostu biračkih spiskova ili pristupom birača ličnim dokumentima. Kandidati nisu izvestili ODIHR posmatračku misiju o bilo kakvim teškoćama u vezi sa pristupom overavajućim organima, kada su overavali potpise za svoje liste, što je bila kritika iz prethodnog izveštaja“, navela je Brnabić. Ona je dodala da je prema ODIHR, sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom poštovana tokom kampanje, a da su izbori ponudili biračima izbor između autentičnih političkih opcija, da su izmene zakona iz 2022. godine poboljšale regulaciju finansiranja kampanje. Brnabić je posebno istakla da je ODIHR, u svom izveštaju, pohvalio novi Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima. Istakla je da se u izveštaju ODIHR kaže da su, nakon široke konsultacija sa relevantnim zainteresovanim stranama, usvojena ta dva zakona i priznaju se pozitivni aspekti tih izmena. Takođe, rečeno je da su svi nacionalni emiteri pokrivali kampanjske aktivnosti u skladu sa zakonom obezbeđujući jednako vreme u etru za sve kandidate. „Srpska napredna stranka je dobila od 10 do 26 odsto pokrivenosti. SPS između šest i 14 odsto. Dveri šest do 14 procenata u neutralnom ili pozitivnom tonu. Srbija protiv nasilja je dobila između 10 i 36 procenata. Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ dobila je između 10 i 26 procenata. Takođe, nešto što možete da nađete u finalnom izveštaju Odira“, poručila je Brnabić.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da se u izveštaju ODIHR-a o izborima u Srbiji nalazi sedam prioritetnih preporuka, a da nijedna ne ukazuje na to da postoji potreba za međunarodnom istragom, kao i da nema preporuke da liste ne smeju da nose ime osobe koja nije kandidat. Brnabić je na konferenciji za štampu istakla da se preporukama nigde ne navodi krađa izbora, te da ovaj izveštaj stavlja tačku na „besmislice koje smo slušali poslednjih meseci“.   Ona je rekla da su besmislice „tendenciozno plasirane da bi se optužila Srbija i da bi onda u ovakvim geopolitičkim okolnostima neki došli i dalje pritiskali našu zemlju zbog nekih drugih stvari. Brnbić je navela i da je u ovom izveštaju manji broj preporuka nego u prethodnom. „I nema preporuke da liste ne smeju da nose ime osobe koja nije kandidat. Ono što je opozicija eksplicitno tražila u Strasburgu, ono što danas traži u Briselu, ono što je tražio Proglas, zato što to jednostavno nije u skladu sa demokratskim normama koji se poštuju u čitavoj Evropi i na kraju krajeva i na svim zemljama u svetu koji žele da poštuju demokratske norme“, istakla je Brnabić. Ona je na konferenciji za medije istakla da se u prvoj preporuci ODIHR navodi da je u Srbiji neophodna izmena zakonodavstva koja treba da bude implementirana mnogo pre narednih izbora. „Apsolutno se slažem. Dakle, imaće buduća vlada čitav mandat od četiri godine da na mnogo sveobuhvatniji način dodatno radi na preporukama ODIHR-a. Radna grupa za koordinaciju i praćenje sprovođenja preporuka treba da radi potpuno transparentno i da uključuje relevantne aktere u svoj rad, poput organizacija civilnog društva“, rekla je Brnabić.   Ona je dodala da se drugom preporukom predviđa da se razmotri standardizovana obavezna obuka za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora.   Treća prioritetna preporuka, prema rečima Brnabić, nalaže da Republička izborna komisija (RIK) izradi i sprovede blagovremeni sveobuhvatni program edukacije birača.   Brnabić je rekla da se četvrta preporuka odnosi na preispitivanje relevantnih zakona, propisa i praksi, kojima bi se omogućio pristup podacima o upisu birača u birački spisak i olakšalo sprovođenje svrsishodne revizije jedinstvenog biračkog spiska uz učeće relevantnih aktera,   „Uključujući političke stranke, civilno društvo, sve ono što smo radili i ranije, da nastavimo da radimo i to. U izveštaju se podvlači da se to radi u skladu sa standardima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti“, rekla je premijerka.   Ona je dodala da se time zahteva delovanje u skladu sa našim zakonima, a ne na način na koji je to do sada zahtevala opozicija.   „Ne onako kao što je opozicija tražila od Strazbura do Brisela, da dođe ko hoće iz inostranstva i da im sve baze MUP-a otvorite. Nego u skladu sa našim zakonima. I pre nego što opozicija skoči da je to, i pokazatelj da nije dobar birački spisak, samo da vam kažem, proverila sam i slične preporuke o jedinstvenom biračkom spisku, čak i mnogo oštrije, postoji u državama članicama Evropske unije“, navela je premijerka.   Brnabić je dodala da na primer u Poljskoj ne postoji centralni birački spisak, zbog čega se od nje zahteva da razmotriti mogućnost stvaranja centralnog biračkog registra, dok sličnu preporuku ima i Malta, kojoj se preporučuje da u skladu sa međunarodnim standardima i propisima treba da razmotri mere za zaštitu privatnosti podataka birača.   Peta preporuka se, kako je rekla premijerka, odnosi na to da bi zakonom trebalo obezbediti jasno razdvajanje aktivnosti nosilaca vlasti u okviru vršenja svoje javne funkcije i aktivnosti tokom kampanje.   „Nadležni treba da preduzmu mere kojima će sprečiti zloupotrebu službenog položaja i državnih resursa i svako nepoštovanje tih mera treba proaktivno rešavati. To je takođe nešto što svakako imamo u vidu i radimo na tome. I takva preporuka takođe postoji u zemljama, državama, članicama EU. Na primer u Slovačkoj“, rekla je ona.   Šesta preporuka tiče se toga da, kako je rekla, nadležni organi treba da spreče „zastrašivanje i vršenje pritiska na birače“, uključujući one zaposlene u javnim državnim institucijama i preduzećima i do ojača mehanizme nadzora.   „Ovo je preporuka koja je bila i ranije. I mi ćemo dodatno posebno insistirati da vidimo kako možemo da implementiramo tu preporuku. Ja sam najmanje tri puta pitala ODIHR – dajte mi pokazatelje šta je to pritisak i zastrašivanje uključujući zaposlene u javnim državnim institucijama. Kako bismo to rešili? Oni mi kažu pa to je percepcija. Pa teško je percepciju rešiti u demokratskim društvima kad svako može da kaže šta hoće“, rekla je ona. Navela je da se sedma tačka odnosi na to da nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije, REM, treba delotvorno garantovati.