Gradonačelnik je zahvalio organizaciji Prijatelji dece Beograda na uloženom trudu i rekao da je veliko zadovoljstvo prisustvovati programu koji se u Beogradu organizuje za Svetski dan deteta drugu godinu zaredom.

– Posebno želim da istaknem prisustvo naših prijatelja iz Prihvatilišta za decu. Ono što je za njih veoma važno je da ćemo sledeće godine izgraditi njihov novi dom, odnosno novo prihvatilište. To su stvari koje menjamo i moram da kažem da smo u poslednjih godinu dana uradili dosta da se Beograd promeni, da bude lepši i bolji. Sve to radimo isključivo zbog naše dece i jedini razlog zbog kojeg smo ovde, a polazim od sebe kao oca troje dece, jeste da naši najmlađi imaju bolje i lepše detinjstvo – rekao je Mali.

Gradonačelnik je istakao da će Grad Beograd nastaviti da gradi nove vrtiće i nove škole, nove puteve, tunele i metro, kao i sve projekte koji menjaju grad, kako bi deca imala priliku da odrastu, školuju se i potom ostanu u svom gradu i zemlji, umesto da odlaze u inostranstvo.

– Želimo da naša deca svoje snove ostvaruju u domovini. Deco, vaš osmeh je za nas najvažniji i želimo da ga uvek imate na licu, a mi ćemo naš posao za vašu dobrobit obaviti na najbolji mogući način – rekao je Mali obraćajući se prisutnim mališanima.

Program obeležavanja Svetskog dana deteta osmišljen je tako da promoviše prava dece na odmor i slobodno vreme, na igru i rekreaciju koja odgovara uzrastu, na slobodno učešće u kulturnom životu i umetnosti, rekreativnim i slobodnim aktivnostima u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, ali i da ukaže na dečje dužnosti.

Zamenica predsednika Skupštine Beograda Andrea Radulović takođe je izrazila zahvalnost organizaciji Prijatelji dece Beograda i istakla da joj je posebno drago da se Svetski dan deteta obeležava upravo u Pionirskom gradu.

– Veliko je zadovoljstvo svima nama iz Grada Beograda da budemo ovde i sa najmlađima proslavimo njihov dan. Pionirski grad je decenijama unazad bio dečji centar druženja, razonode i učenja. Zahvaljujući pre svega direktoru, ali uz veliku podršku Grada Beograda, Pionirski grad je obnovljen i vraćen deci. Nadamo se da će kao što je nama koji smo odrasli uz mnogobrojne dolaske ovde, Pionirski grad i vama ostati kao jedna od najlepših uspomena na detinjstvo – rekla je Andrea Radulović.

Događaju je prisustvovao i član Gradskog veća Aco Petrović, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević, sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, sekretar za finansije Slobodan Milosavljević, kao i direktor SRC „Pionirski grad” Ljubomir Jovanović.

U programu su učestvovala deca iz vrtića „Sanjalica”, dramska grupa Studija BIS, dečji hor OŠ „Miloš Crnjanski”, Udruženje dece sa invaliditetom „Plava školjka”, baletska grupa iz škole „Lujo Davičo”, duet gitara MŠ „Vatroslav Lisinski”, deca pevači, solisti i recitatori, kao i književnik Ljubivoje Ršumović.

Savet za prava deteta usvojio Protokol o sistemskom postupanju institucija u radu s decom ulice

Savet za prava deteta usvojila je danas Protokol o postupanju organa ustanova i organizacija u situacijama rada sa decom uključenom u život i rad na ulici u Beogradu, a gradonačelnik Siniša Mali kaže da je oko 1.700 dece na neki način vezano za ulicu.

“Na sednici Saveta za prava deteta usvojili smo važan dokument – Protokol o postupanju organa institucija i ustanova u vezi rada i života dece na ulici na teritoriji Beograda“, rekao je Mali dodajući da taj dokument stupa na snagu odmah, a da se sutra kreće sa obukama svih onih institucija koje su uključene u rešavanje tog problema.

Navodeći da je ponosan na dokument s obzirom da je to konkretan rezultat rada Saveta za prava deteta, on je precizirao da je ideja da se povežu sve institucije kako bi se znalo tačno ko šta rdi.

“Nakon 26 godina od kada je Srbija ratifikovala Konvenciju UN o pravima deteta prvi put se donosi jedan konkretan dokument koji treba da pomogne da se deca sklone sa ulici. Ovaj dokument toj deci treba da da mogućost da ostvare svoje srećno detinjstvo i svoja prava“, rekao je Mali.

On je objasnio da Protokol daje mogućnost da se iskordinira rad svih organizacija i ustanova koje se bave ovom problematikom od centara za socijalni rad, sekretarijata za obrazovanje i socijalnu zaštitu, policije, komunalne policije…

“Cilj nam je da preventivno radimo da deca ni ne dođu na ulicu. Moramo da imamo koordinaciju kako bi deca provodila vreme u školama i vrtićima, ali i da građani znaju, ako ih prime na ulici, koga da zovu“, rekao je Mali.

Navodeći da je to prioritet, on je istakao da se grad bavi ostvarivanjem prava sve dece koja žive na teritoriji Beograda, a posebno dece ulice koja spadaju u jednu od najugroženijih grupa dece.

“Za nas je potpuno neprihvatljivo da deca provode vreme na ulici. Treba da provede vreme u školi i zato treba da postoji koordinacija između škola, centara za socijalni rad, roditelja, policije, a to sve omogućava protokol“, rekao je Mali dodajući da će grad nastaviti da radi na ostvarivanju prava deteta u svim segmentima života.

Gradonačelnik je istakao i da je važno da je rešeno pitanje Prihvatilišta za decu sa ulice.

“Imamo novu zgradu u kojoj će ta deca da borave. Završen je idejni projeklat, radi se glavni projekat i na proleće krećemo da sređujemo tu zgradu. Konačno ćemo do kraja sledeće godine imati tu ustanovu koju grad Beograd nema od 1998 godine“, rekao je Mali.

Direktor organizacije “Save the children“ za severozapadni Balkan Ahmed Pjano zahvalio se na efikasnom i uspešnom radu na izradi Protokola koji je, kako je naveo, u jednom kratkom roku na kvalitetan način urađen.

“Kroz ovaj protekol se po prvi put, na jedinstven način, pristupilo sveobuhvatnom rešavanju pitanja zaštite jedne od posebno ranjivih grupa, a to su deca koja žive i rade na ulici“, rekao je Pjano dodajući da ulica nije i ne može biti adekvatno mesto i dom za decu.

Prema njegovim rečima, značaj ovog Protokola jeste što on prelazi okvire pojedinačnih nadležnosti organa i uvezuje čitav sistem zaštite na jedinstve način.

Pjano je istakao i da je Protokol pozitivan primer i drugim gradovima i da može da posluži i široj regiji kao uzor i primer kako se pitanje zaštite dece koja žive i rade može postaviti na kvalitetne osnove.

“Priča o deci koja zive i rade na ulici nije samo priča i pitanje institucija u sistemu zaštite već svi građani moraju da daju svoj doprinos“, rekao je Pjano i pozvao širu javnost da se priključi inicijativi za zaštitu te dece.