Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a i ovaj dan predstavlja priliku da se ljudi širom sveta ujedine u borbi protiv virusa HIV, da pokažu podršku ljudima koji žive sa HIV-om i da obeleže uspomenu na one koji su umrli od ove bolesti. U Srbiji su od početka godine dijagnostikovane nove 124 osobe sa HIV-om, što je 28 manje u odnosu na isti period prošle godine, a tokom 2023. godine u našoj zemlji je od AIDS-a umrlo 10 ljudi. Iako je virus identifikovan tek 1984. godine, više od 35 miliona ljudi umrlo je od HIV-a ili AIDS-a, što ga čini jednom od najrazornijih pandemija u istoriji. Na globalnom nivou, procenjuje se da 38 miliona ljudi živi sa ovim oboljenjem. Iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ navedeno je da od kada su u Srbiji 1985. godine registrovani prvi slučajevi HIV infekcije, do 27. novembra, dijagnostikovano je i prijavljeno 4.729 osoba, od kojih je polovina obolela, a četvrtina umrla od AIDS-a. Svetski dan borbe protiv AIDS-a važan je jer podseća javnost i državu da HIV nije nestao kao i da i dalje postoji vitalna potreba za prikupljanjem novca, povećanjem svesti, borbom protiv predrasuda i poboljšanjem obrazovanja. Testiranje na HIV je jedini način da se utvrdi da li je osoba zaražena virusom HIV i to bi trebalo da bude sastavni deo brige o zdravlju svakog pojedinca, a posebno onih koji su izloženi riziku. Rano otkrivanje HIV infekcije omogućava pravovremeno lečenje i očuvanje kvaliteta života osoba inficiranih HIV-om, kao i zaštitu drugih, odnosno sprečavanje prenošenja HIV-a u bliskim kontaktima, uključujući i prenošenje sa majke na bebu. Terapijom se postiže zadovoljavajući kvalitet života i značajno se utiče na sprečavanje daljeg prenošenja infekcije, a terapija je u našoj zemlji dostupna svima koji žive sa virusom HIV.

Zahvaljujući novijoj terapiji i novijoj generaciji lekova za lečenje HIV infekcije, stopa mortaliteta od HIV-a u Srbiji je sada manja, izjavila je  infektolog Infektivne klinike Ivana Gmizić, povodom Svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a 1. decembra. Ona je za Tanjug rekla da u Srbiji 3.200 osoba živi sa HIV infekcijom, ali je dodala da se pretpostavlja da postoji još 500 do 1.500 osoba koje ne znaju da su time zaražene. „Često i u svojoj kliničkoj praksi nailazim na mnogo mladih koji imaju mnogo pitanja, koji bi želeli da saznaju više, koji bi želeli da se zaštite, da prošire informacije svojim vršnjacima. Volela bih da se o tome mnogo više priča ne samo među omladinom, već i u opštoj populaciji“, navela je ona. Ona je rekla da sa svojim kolegama teže da rade na toj edukaciji i da se ta znanja uvrste kao obavezna, a možda i kao deo obaveznog obrazovanja u školama. Gmizićeva kaže da su danas u Srbiji dostupne novije generacije lekova koje imaju značajno manje neželjenih i toksičnih efekata, kao i mnogo bolju efikasnost kada je u pitanju držanje infekcije pod kontrolom. Kako je navela, po momentu uvođenja antiretrovirusne terapije osoba sa HIV infekcijom može da ima jedan normalan životni vek i da živi i do 50 godina, pa čak i duže, od momenta započinjanja terapije, ne od momenta samog inficiranja. „Udruženje „HIV asocijacija Srbije“ 8. i 9. decembra organizovaće internacionalni kongres koji će okupiti veliki broj stručnjaka, kako iz naše zemlje tako i iz regiona internacionalnih stručnjaka, gde ćemo se baviti svim aspektima HIV infekcija uključujući i epidemiološke i kliničke aspekte, ali takođe i novine koje se tiču terapije, i isto tako diskusija vezano za hronične bolesti i metabolički sindrom“, rekla je Gmizićeva.