Mera udaljenja će biti primenjena prema nasilniku bez obzira da li je on vlasnik stana ili sa žrtvom živi u iznajmljenom stanu, a ukoliko sa žrtvom ne živi biće mu izrečena samo mera zabrane prilaska i komuniciranja.

Ove hitne mere predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji počinje da se primenjuje od sutra u našem pravnom sistemu.

U izjavi za Tanjug Gorjana, Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde kaže da nova zakonska rešenja imaju za cilj da preventivno utiču da do izvršenja krivičnog dela uopšte ne dođe.

Tako će policija, nakon prijave nasilja, ako proceni da ima rizika od ponavljanja dela, moći nasilnika da zadrži do osam sati u policijskoj stanici i u tom roku je dužna da prikupi obaveštenja i podatke o nasilniku, kao i da obavi razgovor da njim i žrtvom, ukazala je Mirčić Čaluković.

Ukoliko proceni da ima osnova za eskalaciju rizika, policija može da nasilniku izrekne meru prema kojoj u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti da priđe žrtvi.

Nakon toga, policija mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata da odluči da li će da stavi predlog sudu za produženje mere udaljenja do 30 dana, a sud ima isti rok od 24 sata da o tom predlogu donese odluku.

Ukoliko nasilnik prekrši izrečenu sudsku zabranu – učiniće prekršaj, pa će mu prekršajni sud u hitnom postupku izreći kaznu zatvora do 60 dana, napomenula je Mirčić Čaluković.

Ona je napomenula da se u slučaju izvršenja krivičnog dela primenjuju mehanizmi represije koji se već primenjuju u našem pravnom sistemu, kao što su pritvor i krivični postupak…

Pored hitnih mera novi Zakon predviđa i obavezu kooridinarane saradnje različitih državnih organa i ustanova, kao i osnivanje posebnih odeljenja pri tužilaštvima koja će se baviti samo slučajevima nasilja u porodici.

Koordinacione grupe, koje imaju obavezu da se sastaju najmanje dva puta mesečno, činiće posebno obučeni pripadnici policije, tužilaštva i centri za socijalni rad, nevladine organizacije koje se bave žaštinom žrtava nasilja, a po potrebi u rad grupa će se uključivati školske i zdravstvene ustanove, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS).

Mirčić Čaluković je ukazala da će svi slučajevi prijave nasilja, sa ili bez hitne mere, biti izneti na grupi za koordinaciju koja će ponovo proći kroz ceo slučaj i proceniti rizik jer je, kako je istakla, „rizik promenljiva kategorija“.

Objašnjavajući ulogu zdravstvene ustanove u radu grupe, ona je ukazala da se u praksi dešavalo da žrtva nikome ne prijavi nasilje, ni policiji, ni tužilaštvu, ni centru za socijalni rad, ali ode kod lekara sa povredama.

Zbog toga će sada, prema rečima Mirčić Čaluković, lekar biti dužan da slučaj povređivanja prijavi policiji ili tužilaštvu.

Isti je slučaj i sa profesorima, pedagozima, učiteljima, koji će takođe imati obavezu da prijave slučaj ako primete da učenik ima promene u ponašanju ili telesne povrede.

NSZ dobija ulogu u podršci žrtvama, jer se u praksi često dešava da su žrtve ekonomski zavisne od nasilnika. Ta služba će biti zadužena da žrtvi nađe posao i pomogne joj u rešavanju njenog slučaja.

Kako je za Tanjug objasnila savetnica za zapošljavanje u NSZ Desanka Mihailović Kovač, ova institucija je još početkom godine potpisala Protokol o saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome su definisane aktivnosti za pomoć žrtvama porodičnog nasilja.

Procedura je, kako je objasnila Kovač, da nakon što Centar za socijalni rad proceni da je osoba koja je žrtva porodičnog nasilja sposobna za rad, i još ako ona da pismenu saglasnost da je spremna za rad, traženje posla počinje.

„Centar za socijalni rad priprema obaveštenje o procenjenoj potrebi zapošljavanja za konkretno lice koji se dostavlja NSZ koja dalje sprovodi aktivnosti na pružanju pomoći i podrške licima koja su definisana kao teže zapošljiva kategorija, a tu spadaju i žrtve porodičnog nasilja“, precizirala je ona.

Tačno određenog roka za prijavu NSZ nema, ali kako je Kovač rekla, preporučuje se da to bude u što kraćem roku.

Na pitanje da li postoji neka određena lista poslova koje bi takve žene mogle da rade, Kovač kaže da to zavisi od ličnih karakteristika i ambicija lica koja traži posao, ali da su poslovi uglavnom u oblasti trgovine, prodaje, nege starih i slično.

U NSZ su do sada radili i sa osobama koje nemaju završenu ni srednju, pa čak ni osnovnu školu, ili su prošle kroz neku vrstu traume, ali ni to, kaže Kovač, ne treba da obeshrabri, jer i ti ljudi mogu kroz programe ove istitucije da se usavrše.

Postoje brojne obuke, a jedna od popularnijih je obuka za gerontodomaćice, navela je Kovač.

Prema njenim rečima, gleda se i zanimanje koje osoba poseduje, ali i ukoliko želi da radi na drugim poslovima. Svi raspoloživi poslovi su tu, a u zavisnoti od mogućnosti i motivacije lica za trazenjem posla, uzima se u obzir celokupna procena zapošljivosti“, navela je ona.

Takođe je napomenula će NSZ posredovati između ljudi kojima bude trebao posao i poslodavaca, kako bi u skladu sa potrebama poslodavaca, mogli i da se obučavaju.