Moždani udar predstavlja gubitak funkcije jednog dela mozga, kao posledica poremećene cirkulacije.
Nastaje naglo.
Klinićka slika se razvije u kratkom vremenskom periodu.
Može da dodje do smrtnog ishoda – 30 odsto pacijenata premine a 30 odsto ostaje sa nekim invaliditetom.
Riziko faktori mogu biti nepromenjivi i promenjivi – što je osoba starija veće su šanse da dobije moždani udar.
Moždani udar može biti hemoragični – kada dodje do krvarenja u jednom delu mozga i ishemični – kada postoji poremećaj nedovoljne ishranjenosti jednog dela mozga i oni su najčešči.
ZABLUDA ili PREDRASUDA
Ponekad na skeneru imamo dobar, uredan nalaz i pacijenti misle da im nije ništa. Netačno.
Odmah krenuti sa agresivnom terapijom. Nikako.
Alternativni način lečenja može da pomogne. Netačno. Nijedan naučni dokaz za to ne postoji.
1. Koji i kakvi su faktori rizika?
Riziko faktori se dele na dve grupe – promenjivi i nepromenjivi.
Nepromenjivi faktori su godine života, nasledje, rasa – crna rasa češće ima moždane udare, pol – žene češće oboljevaju, jer duže žive.
Promenjivi faktori su oni na koje možemo da utičemo – povišen krvni pritisak, dijabetes, srčana oboljenja – poremećaj ritma koja često izaziva moždani udar, povišene masnoće u krvi – mora se menjati način ishrane, pušenje, alkoholizam, uzimanje visokih doza hormona.
2. Da li je vreme kod simptoma bitna stvar na koju moramo obratiti pažnju?
Vreme je jako važno, jer sve što od simptoma traje duže od 1 sata ukazuje na poremećaje zbog kojih se moramo obratiti lekaru.
Postoje neke vrtoglavice, koje traju jako kratko i one mogu biti posledica nekog orl oboljenja, ali ako se ponove svakako treba potražiti stručnu pomoć.
Važno je da se pacijent javi odmah, jer na vreme uključena terapija daje bolje šanse za lečenje. Znatno se popravlja prognoza. Ne treba čekati 2-3 dana nikako.
3. Dijagnostika?
Prvo se uradi neuroimidžing – skener ili magnet su zlatni standard u dijagnostici, merenje vitala – pritisak, šećer, masnoće, snimanje krvnih sudova vrata – kolor dopler, laboratorija,
snimanje manjih krvnih sudova u glavi, internistički pregled.
4. Lečenje i terapije?
Prvo treba lečiti akutni moždani udar – radi se tzv. tromboliza ali ne svakom pacijentu. Tačno se zna po kliničkoj slici koji su pacijenti za to. Ne sme da prodje više od 4 sata od dogadjaja do javljanja u zdravstvenu ustanovu.
Pacijentima za koje ne znamo kada se dogadjaj javio ne radimo trombolizu.
Kod njih se kreće sa antiagregacionom terapijom – daje se aspirin ili neki drugi lek iz te grupe. Njihovo rano uvodjenje popravlja ishod bolesti.
Kod pacijenata koji imaju poremećaje srčanog ritma daje se i antikoagulantna terapija, to je druga grupa lekova, jer se mora održati rad srca.
Mora se što pre započeti fizikalna terapija, koja je dugotrajna.
Pacijent mora odmah posle bolničkog lečenja da započne fizikalnu terapiju. Oni koji imaju veći deficit , oštećenje, moraju da je rade celog života, jer se moždani udar može ponoviti.
Neki se mogu osposobiti za dalje funkcionisanje u svakodnevnom životu , da bude radno sposobni ali većina to ne može. Zato je fizikalna terapija jako bitna, da može samostalno da se osposobi da brine o sebi.
5. Mogućnost prevencije?
Prevencija je primarna – kako da preveniramo da ne dodje do prvog moždanog udara i sekundarna – kako da preveniramo da ne dodje do novog.
Najvažnije je isključiti faktore rizika koliko god je moguće. To je jako važno za osobe koje imaju pozitivnu porodičnu istoriju bolesti.
Kod osoba koji imaju poremećaj srčanog ritma važno je konstantno uzimanje kardio terapije.
Dijabetes se , takodje, mora držati pod kontrolom.
Kod osoba koje su već imale moždani udar mora se raditi redovna kontrola, moraju se iskjučiti faktori rizika, ishrana mora biti adekvatna.
VAŽNO
Važno je voditi računa da ne dobijemo prvi moždani udar, jer onda je život znatno komplikovaniji.
Bitno je da ljudi u odredjenim godinama, koji imaju faktore rizika, preventivno urade snimanje krvnih sudova vrata – kolor dopler. Ako je snimak sumnjiv, onda postoje intervencije koje omogućavaju da ne dodje do moždanog udara.
