Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević izjavila je da bi Srbija mogla ispuni kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji do 2025. godine. „To znači da najveći broj sistemskih zakona do te godine treba da bude usaglašen u potpunosti. Da sva sistemska merila budu uneta u domaće pravo i pravosuđe. Stvar je u tome što se EU iz dana u dan menja i povećava se opseg sa kojim moramo do momenta članstva da se usaglasimo“, rekla je za „Glas Amerike“ Miščević, koja je boravila u trodnevnoj poseti Vašingtonu. Ona je u SAD razgovarala je sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom, članovima Predstavničkog doma Kongresa, Tomasom Kinom i Robertom Aderholtom, i učestvovala u događajima koje je organizovao nevladin Atlantski savet. Između ostalog, razmatrana je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, proces evropskih integracija, kao i koliko Sjedinjene države mogu da pomognu. Kako kaže, sa kongresmenima Kinom i Aderholtom bilo je govora o aktuelnim odnosima i dijalogu Beograda i Prištine. Ukazala je da je važna tema njenih susreta bila i potreba za kontinuiranim strateškim dijalogom između Srbije i SAD, jer kako Miščević precizira, dve države imaju mnogo više tema za razgovor od samog dijaloga između Beograda i Prištine. „Otvara se prostor za razgovore o energetici, imajući u vidu da je jedan od akcenata na reforme u Srbiji energetska diversifikacija. Zatim priča o digitalizaciji, ali i stalna potreba povećanja investicija koje iz Amerike dolaze u Srbiju. Tu ima mnogo prostora i interesovanja. Most svega toga je velika angažovanost Američke privredne komore (AMCHAM) u Srbiji“, dodala je Miščević. Na konstataciju novinara „Glasa Amerike“ da je Srbija formalno počela pristupne pregovore 2014. godine, Miščević je rekla da proces jako dugo traje. „Deset godina pregovora, 20 i više godina učešća u procesu evropskih integracija – od decembra 2000. Pozitivna stvar dužine procesa je što su mnoge stvari u velikoj meri dovedene do nivoa koji već sada funkcionišu i postoje u uslovima EU. Od onih za koje vrlo često zaboravljamo koliko su važne, kao što je zaštita intelektualne svojine. U Srbiji je to potpuno usaglašeno i to se postiglo za ovih 20 godina, odnosno 10 godina pregovora“, poručila je ona. Miščević je istakla da se najviše stavlja akcenat na vladavinu prava, koja je za proces integracija i Srbiju kao državu i društvo, najvažniji segment reformi. „Tu smo u fazi koja sada predstavlja osnovu da se ide na jedan novi nivo odnosa. Nedavno smo u Briselu sa kolegama iz Evropske komisije razmatrali to da Srbija može da razgovara o ispunjenju prelaznih merila. Ona vam pružaju osnove da idete dalje u procesu pregovora, ne samo u oblasti vladavine prava, nego i u svim ostalim poglavljima“, dodala je ona. Posle konstatacije novinara da je poslednja međuvladina konferencija Srbije i EU održana u decembru 2021. godine i da je bilo je dugotrajnih perioda kada nisu otvarana ili zatvarana poglavlja, usledilo je pitanje – šta je uzrok tome? „Razlog je uglavnom i uvek – politički. Nemojte zaboraviti Srbija je tokom procesa pregovora jedina država koja je imala poglavlje 35, koje paralelno sa vladavinom prava predstavlja ocenu napretka. U ovom momentu nemamo nijedan element sumnje da bi EK mogla da oceni da Srbija nije konstruktivna u dijalogu. Ali, se u međuvremenu došlo do rata u Ukrajini i velikog broja različitih mera, podsetiću vas 11 paketa sankcija ili restriktivnih mera sa kojima Srbija nije u mogućnosti da se uskladi“, navela je ona. Ona je dodala da je ta ocena prošle godine Srbiji dala nazadovanje u jednom od pregovaračkih poglavlja. „Od tada je mnogo toga urađeno u smislu humanitarne pomoći Ukrajini – jedina smo država u Evropi koja je obezbedila pomoć za obnovu elektroenergetskog sistema. Sa koalicijom država radimo na obnovi bolnica u delovima Ukrajine, a 80.000 ukrajinskih izbeglica ima potpunu zaštitu na teritoriji Srbije. Najnovije je i možda najvažnije što Srbija više nije država sa čije teritorije je moguće izbegavati sankcije koje je EU uvela Ruskoj Federaciji. Sve su to elementi usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, a nama daju elemente za ocenu država članica da li će Srbija uskoro moći da otvori novi klaster“, poručila je Miščević.