foto tanjug

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić prisustvovali su  početku izvođenja mera zaštite na objektu Centralne kule Memorijalnog centra „Staro sajmište”. Ovom događaju prisustvovali su patrijarh srpski Porfirije, te predstavnici Vlade Srbije, Grada Beograda, verskih zajednica i ambasada.

Predsednik Vučić izrazio je veliku zahvalnost onima koji su preživeli stradanje najtežih zločina i zločina genocida tokom Drugog svetskog rata, uz izvinjenje što bezmalo osamdeset godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti, zbog čega je ovo zdanje u lošem stanju.

– Svedoci smo brojnih pokušaja relativizacije istorijskih činjenica iz Drugog svetskog rata. Uveren sam da to nije, ne može i ne sme da bude politika sadašnjosti ni politika budućnosti ni Evrope niti sveta, a Srbije zasigurno nikada neće biti. Žrtve ćemo uvek pamtiti i naš istorijski zadatak jeste da u centru modernog Beograda gajimo sećanje na naše sugrađane stradale bez bilo kakvog razloga od zločinačke ruke okupatora. Izgradnjom modernog memorijala svako će moći da vidi šta se ovde dešavalo, a nakon posete Sajmištu, makar imali i mrvu čovečnosti u sebi, gledaće drugim očima svet oko sebe – naveo je Vučić.

Dokumentovano će na ovom mestu biti prezentovane surove činjenice „da se neko kopile ne bi diglo da kaže kako se ovako nešto nije dogodilo ili da je ovako nešto samo mit”, ocenio je Vučić.

– Zgrada je slika i prilika naše sramote i našeg neodgovornog, nepoštenog i nefer odnosa. Bilo je mnogo obećanja da će ovaj lokalitet biti priveden svojoj memorijalnoj i obrazovnoj nameni iza kojih nisu sledila ama baš nikakva dela. Ali, posle mnogo godina teškog i napornog rada, uspeli smo da deo po deo stvari rešavamo, jer ovo nije pitanje novca, već pažnje i energije. Velika je čast biti predsednik Srbije, koja je počela da se seća i da pamti i koja će napokon nakon osam decenija zanemarivanja urediti Memorijalni centar „Staro sajmište”. Vraćajući dug prema precima opominjemo svoje potomke na ono što nikada ne smeju dozvoliti da im se dogodi – kazao je Vučić.

Vučić se prisetio i da je logor zatvoren krajem jula 1944. godine kada je i NDH defakto prestala da postoji na ovim prostorima, te da je od tada do danas „istina o ovom logoru bila sahranjena pod teškim naslagama zaborava”.

– Neko će reći da ga danas figurativno, a ja bih rekao i stvarno oslobađamo. Obnavljamo sećanje rekonstrukcijom Centralne kule, koja je njegov ikonički simbol, a sam čin predstavlja i rešenost da rekonstruišemo i sopstveno kolektivno sećanje. Ona je prva od nekoliko izvornih logorskih zgrada u kojima će biti uspostavljena dva muzeja Memorijalnog centra. U njima će se odvijati aktivnosti memorijalizacije logora, komemoracije žrtava, prikupljanje i izlaganje građe, naučno-istraživačka delatnost, organizovanje izložbi i edukativne aktivnosti – precizirao je Vučić.

Predsednik je istakao da su na ovom mestu ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ovde su umirali od gladi, zime i bolesti, odavde su dušegubkom odvođeni u smrt.

– Odavde su deportovani u druge logore na, kako kažu, prinudni rad, od čega je većina stradala, kao i u logore smrti odakle se nikada nisu vratili. Tim i takvim žrtvama je posvećen Memorijalni centar „Staro sajmište, koji će im u ime svih nas odati dužno poštovanje bez obzira na njihovu nacionalnost, veru, rod ili ideološka opredeljenja – kazao je predsednik Vučić.

On je podsetio da je svima njima zajedničko da su ih nacisti, fašisti i ustaše smatrali za smrtne neprijatelje i da su zato nevini postradali.

– Tako su naši dželati vrlo precizno pokazali gde stoje oni, a gde su stajali ti mirni ljudi Beograda i Srbije, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost. I na kom iskonskom idealu počiva naša pobeda, a na čemu počiva njihov mračni poraz. Zato živeo život, živela sloboda i beskrajno vam hvala svima što ste prisustvovali ovom istorijskom činu – zaključio je predsednik Vučić.

Obnovom Starog sajmišta, oslobađamo logor od zaborava

Rekonstrukcija logora Staro sajmište mora da se uradi, ne samo zato što je to naš dug prema žrtvama, već i kao način da sami sebima kažemo da ih nismo zaboravili i da nećemo da sutra neko nas zaboravi, iako mi ne prolazimo kroz zlo kroz koje su prošli ti ljudi, rekla je v.d. direktorka Memorijalnog centra „Staro sajmište“ Krinka Vidaković Petrov.

Ona je za Tanjug, nakon ceremonije kojom je označen početak radova na rekonstrukciji Centralne kule logora Staro sajmište, kazala da nismo ni svesni koliki je značaj te obnove, jer je upravo taj logor najveći po broju zatočenika i po broju stradalih na današnjoj teritoriji Srbije.

Podsetila je da je u vremenu kada je bio logor to bila teritorija NDH.

„Nažalost, ovaj logor koji je u srcu Beograda stajao je više od 75 godina u potpunom zaboravu, sve ostalo je bilo važnije nego da se istina o logoru čuje. Ovo je posle toliko decenija trenutak kada mi po Zakonu koji je donet, po kojem je osnovan Memorijalni centar, oslobađamo logor od zaborava“,

naglasila je Vidaković Petrov.

Navodi da je Centralna kula prva zgada na Sajmištu na kojoj počinje rekonstrukcija i dodaje da se planira obnova još nekoliko zgrada gde će biti, kako kaže, obavljena dužnost po zakonu, a to je da se osnuju dva muzeja.

U jednoj zgradi, kako kaže, biće muzej posvećen logoru u prvoj fazi – „Jevrejski logor Zemun“, a u drugoj posvećen drugoj fazi – „Prihvatni logor

Zemun“, kada su većina zatočenika bili Srbi.

„Mi to moramo da uradimo. Moramo znati našu istoriju i moramo uneti ovaj logor u naše kolektivno, javno pamćenje. To je jedini način da se ta istina održi i zna, a da ne pričam da živimo u vremenu postistine, kada se mnogi udaljavaju od istine i ona se polako gubi“, kaže Vidaković Petrov dodajući da nema više živih ljudi koji su prošli kroz ta iskustva.

Navodi da je plan da se do kraja godina pola posla obavi na Centralnoj kuli, a da druga polovina bude završena iduće godine i da se pripremi sve i eventualno da počne sređivanje italijanskog paviljona.

„Za prvu fazu je opredeljeno još ranije oko više od 180 miliona dinara. Druga faza, s obzirom na promenu cena u celom svetu, računamo da će biti više od toga. Tek iduće godine imaćemo realniju sliku koliko će koštati obnavljanje italijanskog paviljona“, kazala je Vidaković Petrov.