Menopauza – izazovi i promene u životu svake žene
U životu svake žene dođe trenutak koji označava kraj njenih menstrualnih ciklusa i koji je označen kao menopauza. To je centralni događaj jednog višegodišnjeg prelaznog perioda između zrelog doba i početka starosti – klimakterijuma (klimaksa), tokom kojeg dolazi do postepenog gašenja funkcije jajnika i prestanka reproduktivne sposobnosti žena.

Šta se sve dešava i koje su sve to promene i izazovi za organizam svake žene saznaćete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U ovom tekstu saznaćete:

Šta je menopauza i koliko traje?
Faze menopauze – peri- i postmenopauza
Šta je prevremena menopauza?
Šta se dešava u telu žene tokom menopauze?
Hormonske promene koje nastaju tokom menopauze
Uzroci nastanka menopauze
Simptomi menopauze
Simptomi postmenopauze
Zdravstveni problemi u menopauzi
Šta su naleti/talasi vrućine, valunzi i koliko dugo ću ih imati?
Menopauza i depresija
Menopauza i anksioznost
Menopauza i terapija
Hormonska terapija i menopauza
Nehormonska terapija za menopauzu
Menopauza – dijagnoza, test i cena
Šta je menopauza i koliko traje?
Menopauza je prirodni biološki proces – normalni deo starenja koji označava kraj vaših plodnih, reproduktivnih godina. Dijagnostikuje se nakon što je prošlo 12 uzastopnih meseci od poslednje menstruacije. Promene nivoa estrogena i progesterona, dva ženska hormona koja se proizvode u jajnicima, dovode do niza simptoma kao što su talasi vrućine i suvoća vagine. Pored ovih fizičkih simptoma, javljaju se i emocionalni simptomi menopauze, koji mogu poremetiti vaš san, smanjiti energiju ili uticati na emocionalno zdravlje. Međutim, osobe kojima su hirurški uklonjeni jajnici prolaze kroz „iznenadnu” hiruršku menopauzu.

Menopauza se obično javlja u kasnim 40-im do ranih 50-ih godina, ali prosečna starost u kojoj dolazi do menopauze je 51 godina života. Nastaje kada prestanete da proizvodite hormone koji izazivaju vaš menstrualni ciklus i ostanete bez menstruacije 12 meseci zaredom. Vreme pre menopauze može da traje osam do 10 godina i označeno je kao perimenopauza. Vreme posle menopauze (postmenopauza) trajaće do kraja vašeg života.

Faze menopauze – perimenopauza i postmenopauza
Klimakterijum dolazi od grčke reči klimakter, a znači promena/prekretnica i obuhvata celi period postupnog gašenja funkcije jajnika, a može se podeliti na tri faze: perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu.

Prirodna menopauza je trajni završetak menstruacije koji nije izazvan bilo kojim medicinskim tretmanom.

Za osobe koje prolaze kroz prirodnu menopauzu ona obuhvata sledeće faze:

Perimenopauza ili „tranzicija menopauze“ je vreme koje vodi do menopauze. Perimenopauza može početi osam do 10 godina pre menopauze kada jajnici postepeno proizvode manje estrogena, a menstrualni ciklusi postaju neredovni i nepravilni. Obično počinje kada ste u 40-im godinama. Perimenopauza traje do menopauze. Tokom poslednje jedne do dve godine perimenopauze, pad estrogena se ubrzava. U ovoj fazi, možda ćete početi da osećate neželjene efekte menopauze, kao što su talasi vrućine ili suvoća vagine. Kako još uvek imate menstrualne cikluse tokom ovog perioda, možete ostati i u drugom stanju.
Menopauza: Menopauza je trenutak kada više nemate menstruaciju. U ovoj fazi, vaši jajnici su prestali da oslobađaju jajne ćelije i da proizvode većinu svog estrogena. Menopauza se dijagnostikuje kada niste imali menstruaciju 12 uzastopnih meseci.
Postmenopauza (ostatak vašeg života nakon prolaska kroz menopauzu). Ovo je naziv za vreme nakon što ste bili bez menstruacije duže od 12 uzastopnih meseci. Ne postoji starost u kojoj ste automatski u postmenopauzi. Kada vam menstruacija izostane duže od godinu dana, vi ste u postmenopauzi bez obzira na godine. Jednom kada uđete u postmenopauzu, u ovoj ste fazi do kraja života. Vaši nivoi hormona će ostati niski i više nećete imati mesečnu menstruaciju. U ovoj fazi života, vaše reproduktivne godine su iza vas i više ne ovulirate (vaši jajnici su prestali da oslobađaju jajne ćelije), pa samim tim ne možete da zatrudnite. Tokom ove faze, simptomi menopauze, kao što su talasi vrućine, postaju blaži ili potpuno nestaju. Međutim, neke osobe nastavljaju da doživljavaju simptome menopauze deceniju ili duže nakon tranzicije menopauze. Kao rezultat nižeg nivoa estrogena, oni koji su u postmenopauzalnoj fazi su pod povećanim rizikom od nekoliko zdravstvenih stanja, kao što su osteoporoza i bolesti srca. Lekovi ili promene načina života mogu smanjiti rizik od ovih stanja.
Šta je prevremena menopauza?
Kao što smo prethodno naveli, kada se menopauza javi između 45. i 55. godine života, smatra se „prirodnom” i normalan je deo starenja. Međutim, neke osobe mogu rano da dožive menopauzu, bilo kao rezultat hirurške intervencije (poput uklanjanja jajnika) ili oštećenja jajnika (kao što je hemoterapija ili zračenje). Menopauza koja se javlja pre 45. godine naziva se ranom menopauzom. Menopauza koja se javlja sa 40 godina ili ranije smatra se preuranjenom menopauzom. Kada nema medicinskih ili hirurških uzroka za prevremenu menopauzu, to se zove primarna insuficijencija jajnika.

Šta se dešava u telu žene tokom menopauze?
Prirodna menopauza je menopauza koja nije uzrokovana operacijom ili drugim zdravstvenim stanjem i normalan je proces tokom starenja. Definiše se kao puna godina bez menstrualnog krvarenja, u odsustvu bilo kakve operacije ili medicinskog stanja koje može dovesti do veštačkog zaustavljanja krvarenja, kao što su hormonska kontrola rađanja, preterano aktivna štitna žlezda, visok prolaktin, zračenje ili hirurško uklanjanje jajnika.

Kako starite, reproduktivni ciklus počinje da se usporava i sprema se da prestane. Ovaj ciklus kontinuirano funkcioniše od puberteta. Kako se bliži menopauza, vaši jajnici proizvode manje hormona koji se zove estrogen. Kada dođe do ovog smanjenja, vaš menstrualni ciklus (period) počinje da se menja. Može da postane nepravilan, a zatim da prestane. Fizičke promene se takođe mogu desiti jer se vaše telo prilagođava različitim nivoima hormona. Simptomi koje doživljavate tokom svake faze menopauze su svi deo prilagođavanja vašeg tela ovim promenama.

Hormonske promene koje nastaju tokom menopauze
Tradicionalne promene koje smatramo „menopauzom“ dešavaju se kada vaši jajnici više ne proizvode dovoljne nivoe hormona usled gubitka folikularne aktivnosti jajnika. Jajnici su reproduktivne žlezde koje čuvaju jajne ćelije i oslobađaju ih u jajovode. Oni takođe proizvode ženske hormone estrogen i progesteron. Zajedno, estrogen i progesteron kontrolišu menstruaciju. Estrogen takođe utiče i na to kako vaše telo koristi kalcijum i održava nivo holesterola u krvi. Androgeni – koji se često nazivaju „muškim hormonima“, se takođe proizvode u ženskom telu kao testosteron i dehidroepiandrosteron (DHEA), ali u mnogo manjim količinama nego kod muškaraca. Smatra se da nedovoljan nivo androgena u bilo kom uzrastu doprinosi umoru, promenama raspoloženja i smanjenom seksualnom nagonu. U menopauzi nema dramatičnih promena u nivou androgena. Čini se da starenje više utiče na proizvodnju androgena nego sama menopauza, iako žene kojima su uklonjeni jajnici (hirurška menopauza) ponekad doživljavaju oštriji pad nivoa testosterona. Zanimljivo je da se testosteron ponovo povećava kod starijih žena. Pokazano je da koncentracije testosterona opadaju za oko 50% tokom reproduktivnog života, između 20 i 40 godina. One se malo menjaju tokom perioda tranzicije, a posle menopauze mogu čak i da porastu. Kako se bliži menopauza, vaši jajnici više ne oslobađaju jajne ćeije u jajovode i imaćete poslednji menstrualni ciklus.

Estradiol se koristi kao jedan od markera u proceni funkcije jajnika. Estradiol je biološki najaktivniji estrogen. Estrogeni se produkuju prevashodno u jajniku (folikulu, žutom telu), a tokom trudnoće u placenti. Male količine ovog hormona se takođe produkuju u testisima i kori nadbubrežnih žlezda.Tokom menstrualnog ciklusa koncentracija estardiola varira u zavisnosti od faze ciklusa. Estrogeni su „ženski hormoni“ koji promovišu razvoj i održavanje ženskih polnih karakteristika u svrhu reprodukcije. To su steroidni hormoni koji su kod žena odgovorni za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, esencijalni su za sazrevanje germinativnih ćelija i za normalnu trudnoću, dok kod oba pola imaju važnu ulogu u rastu, sazrevanju nervnog sistema, metabolizmu kostiju i funkciji endotela. Tri glavna tipa estrogena su: estron, 17beta-estradiol (biološki najaktivniji) i estriol (najviši u trudnoći). Njihov nivo se smanjuju u menopauzi, a to smanjenje može dovesti do simptoma menopauze kao što su valunzi i suvoća vagine. Nivoi estradiola ostaju relativno nepromenjeni ili imaju tendenciju da rastu sa godinama do početka tranzicije i obično su dobro očuvani do kasne perimenopauze, verovatno kao odgovor na povišene nivoe folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Tokom perioda tranzicije u menopauzu, nivoi hormona često značajno variraju – stoga su merenja FSH i estradiola nepouzdani vodiči za status menopauze. Simptomi menopauze mogu se tumačiti kao rezultat prvenstveno izraženog pada nivoa estradiola, koji se javlja tokom perioda od 3 do 4 godine oko poslednje menstruacije, pada koji verovatno značajno doprinosi početku, a u kasnoj perimenopauzi, gubitku mineralne gustine kostiju.

Inhibin B (INH-B) je hormon koga sintetišu granulozne ćelije u jajniku. Po strukturi je heterodimerni glikoprotein, koji koči sintezu i lučenje FSH i odražava pad broja folikula jajnika, sa ili bez bilo kakve promene u sposobnosti granuloznih ćelija da luče inhibin B. Analiza inhibin B se koristi kao marker folikularne rezerve jajnika i njihove funkcije.

Uzroci nastanka menopauze
Menopauza može biti posledica:

Prirodnog opadanja nivoa reproduktivnih hormona. Kako se približavate kasnim 30-im, vaši jajnici počinju da proizvode manje estrogena i progesterona (hormona koji regulišu menstruaciju) i vaša plodnost opada. U vašim 40-im, menstrualni ciklusi mogu postati duži ili kraći, jači ili slabiji, i više ili manje česti, sve dok na kraju – u proseku, do 51. godine – vaši jajnici ne prestanu da oslobađaju jajne ćelije i vi više nemate menstruaciju.
Operacije kojom se odstranjuju jajnici (ovariektomija). Rekli smo već da vaši jajnici proizvode estrogen i progesteron, koji regulišu menstrualni ciklus pa će samim tim operacija odstranjivanja jajnika izazvati trenutnu menopauzu. Menstruacija prestaje i verovatno ćete imati talase vrućine i druge znake i simptome menopauze. Znaci i simptomi mogu biti ozbiljni, jer se hormonske promene dešavaju naglo, a ne postepeno tokom nekoliko godina kao kod prirodnog toka menopauze.
Operacije kojom se uklanja vaša materica, ali ne i jajnici (histerektomija) obično ne izaziva trenutnu menopauzu. Iako više nemate menstruaciju, vaši jajnici i dalje oslobađaju jajne ćelije i proizvode estrogen i progesteron.
Hemoterapije i radioterapije. Ove terapije raka mogu izazvati menopauzu, izazivajući simptome kao što su valunzi tokom ili ubrzo nakon tretmana. Zaustavljanje menstruacije (i plodnosti) nije uvek trajno nakon hemoterapije, tako da mere kontrole rađanja i dalje mogu biti poželjne. Radioterapija utiče na funkciju jajnika samo ako je zračenje usmereno na jajnike. Terapija zračenjem na drugim delovima tela, kao što su tkivo dojke ili glava i vrat, neće uticati na pojavu menopauze.
Primarne insuficijencije jajnika. Oko 1% žena doživljava menopauzu pre 40. godine (preuranjena menopauza). Prevremena menopauza može biti rezultat neuspeha vaših jajnika da proizvode normalne nivoe reproduktivnih hormona (primarna insuficijencija jajnika), što može biti posledica genetskih faktora ili autoimune bolesti. Često se ne može pronaći uzrok prevremene menopauze. Za ove žene se obično preporučuje hormonska terapija barem do prirodnog doba menopauze kako bi se zaštitili mozak, srce i kosti.
Poremećaj u radu štitne žlezde čiji je glavni zadatak proizvodnja tiroidnih hormona koji regulišu metabolizam i utiču na skoro svaku ćeliju, tkivo i organ u telu. Kod otprilike svake osme žene, javljaju se problem sa štitnom žlezdom koji se klasifikuje kao hipotireoza ili hipertireoza o čemu više možete saznati na linku https://www.beo-lab.rs/stitna-zlezda/ . Neki simptomi hipotireoze su slični simptomima koji se javljaju tokom tranzicije menopauze. To uključuje umor, zaboravnost, promene raspoloženja, povećanje telesne težine, nepravilne menstrualne cikluse i netoleranciju na hladnoću. Sa druge strane i neki simptomi hipertireoze takođe mogu da oponašaju simptome prelaska u menopauzu, uključujući talase vrućine, netoleranciju na toplotu, palpitacije (kratke epizode ​​ubrzanog rada srca), tahikardiju (uporno ubrzano lupanje srca) i nesanicu. Važno je razlikovati simptome menopauze od simptoma poremećenog rada štitne žlezde. Poremećaji štitne žlezde su česti kod žena i mogu se dijagnostikovati jednostavnim testom krvi pomoću hormona koji stimuliše štitastu žlezdu.

Simptomi menopauze
Možda ulazite u menopauzu ukoliko počnete da osećate neke ili sve od sledećih simptoma:

Suvoća vagine: bol, svrab ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa (dispareunija)
Naleti vrućine, valunzi (iznenadni osećaj vrućine ili hladnoće u licu, vratu i grudima od čega vam se može zavrteti u glavi)
Jeza
Noćno znojenje i/ili hladnoće
Potreba za mokrenjem (neugodna potreba za češćim mokrenjem)
Problemi sa spavanjem (nesanica – teškoće sa spavanjem, koje mogu biti posledica noćnog znojenja i čine da se osećate umorno i razdražljivo tokom dana)
Emocionalne promene (razdražljivost, promene raspoloženja, blaga depresija)
Povećanje telesne težine i usporen metabolizam
Promene na koži uključujući suvu kožu (koža postaje tanja, manje elastična, suva i dehidrirana, sklona nastajanju bora i tamnih mrlja i pega – hiperpigmentacijama), suve oči ili suva usta
Gubitak punoće grudi
Ukoliko ste još uvek u tranziciji menopauze (perimenopauza) možete doživeti:

Povećanu osetljivost dojki
Pogoršanje predmenstrualnog sindroma (PMS)
Neredovne menstruacije ili periode preskakanja menstruacije
Menstruacije koje su teže ili lakše nego inače

Takođe možete iskusiti i:

Ubrzani rad srca (lupanje srca, kada vam otkucaji srca iznenada postanu ubrzani)
Glavobolje i migrene koje su izraženije nego inače
Bolove u zglobovima i mišićima
Promene libida (smanjenje seksualnog nagona)
Poteškoće sa koncentracijom, propuste u pamćenju (često privremene)
Dobijanje na težini
Gubitak ili proređivanje kose
Česte infekcije urinarnog trakta (dolazi do promene pH vaginalne sredine i poremećaja normalne flore vagine)
Ovi simptomi mogu biti znak da jajnici proizvode manje estrogena ili su znak povećane fluktuacije nivoa hormona. Treba naglasiti da ne dobijaju sve žene sve ove simptome. Takođe, ako imate simptome ubrzanog rada srca, promene u kontroli mokrenja, glavobolje ili druge nove medicinske probleme treba da se uverite da nema drugog uzroka za ove simptome.

Znaci i simptomi, uključujući promene u menstruaciji, mogu se razlikovati među ženama. Najverovatnije ćete doživeti neke nepravilnosti u menstruaciji pre nego što se završe. Preskakanje perioda tokom perimenopauze je uobičajeno i očekivano. Često će menstrualni ciklusi preskočiti mesec dana i vratiti se, ili preskočiti nekoliko meseci, a zatim ponovo započeti mesečne cikluse na nekoliko meseci. Menstrualni periodi takođe imaju tendenciju da se dešavaju u kraćim ciklusima, tako da su intervali između njih skraćuju. Uprkos neredovnim menstruacijama, trudnoća je moguća. Ako ste preskočili menstruaciju, a niste sigurni da ste započeli tranziciju u menopauzu, razmislite o testu trudnoće.

Simptomi postmenopauze
Većina žena u postmenopauzi oseća dugotrajne simptome menopauze. Simptomi su manje intenzivni. U nekim slučajevima skoro nestaju. Trajni simptomi su uzrokovani niskim nivoom reproduktivnih hormona.

U postmenopauzi možete osetiti simptome kao što su:

Naleti vrućine i noćno znojenje
Suvoća vagine i seksualna nelagodnost
Depresija
Promene u seksualnom nagonu
Nesanica
Suva koža
Promene težine
Gubitak kose
Urinarna inkontinencija
Ako vaši simptomi postanu intenzivniji ili ometaju vaš svakodnevni život, razgovarajte sa svojim lekarom.

Krvarenje u postmenopauzi. Ponekad u postmenopauzi može doći do pojave vaginalnog krvarenja. Javlja se kod oko 10% žena starijih od 55 godina. Međutim, ovo vaginalno krvarenje tokom postmenopauze nije normalna nuspojava smanjenja nivoa hormona.

Najčešći uzroci krvarenja ili pojave krvavih mrlja nakon menopauze su:

Atrofija endometrijuma ili vagine (sluznica materice ili vagine postaje tanka i suva). Suvoća u vašoj vagini može izazvati blago krvarenje ili pojavu krvavih mrlja nakon seksa.
Hormonska supstituciona terapija (HST) (dodaci estrogena i progesterona koji smanjuju neke simptome menopauze).
Rak materice ili rak endometrijuma (rak sluzokože materice).
Hiperplazija endometrijuma (sluznica materice postaje suviše debela i može da sadrži abnormalne ćelije).
Polipi materice (izrasline u materici) ili fibroidi (miomi) materice (dobroćudni tumori glatke muskulature materice).
Drugi uzroci mogu uključivati:

Rak grlića materice.
Cervicitis ili endometritis (infekcija ili upala grlića materice).
Krvarenje iz drugih područja u blizini, u bešici ili rektumu ili krvarenje iz kože vulve (sa spoljne strane u blizini vagine).

Zdravstveni problemi u menopauzi
Nakon menopauze, povećava se rizik od određenih zdravstvenih stanja.

Postoji nekoliko zdravstvenih stanja za koje postoji veći rizik da ih dobijete nakon menopauze. Vaš rizik za bilo koje stanje zavisi od mnogih stvari kao što su vaša porodična istorija, vaše zdravlje pre menopauze i faktori načina života (pušenje). Dva stanja koja najčešće utiču na vaše zdravlje nakon menopauze su osteoporoza i kardiovaskularne bolesti.

Kada se nivo estrogena smanji, povećava se rizik od kardiovaskularnih bolesti. Bolesti srca su vodeći uzrok smrti kod žena i muškaraca. Koronarna arterijska bolest je suženje ili blokada arterija koje okružuju srčani mišić. Ovo se dešava kada se na zidovima arterija nakuplja masni plak (poznat kao ateroskleroza). Ovo nakupljanje je povezano sa visokim nivoom holesterola u krvi. Nakon menopauze, rizik od bolesti koronarnih arterija se povećava zbog nekoliko stvari, uključujući:

Gubitak estrogena (ovaj hormon takođe doprinosi zdravim arterijama).
Povećan krvni pritisak.
Smanjenje fizičke aktivnosti.
Loše navike iz prošlosti koje su vas sustigle (pušenje ili prekomerno pijenje).
Zdrava ishrana, izbegavanje/prestanak pušenja, redovno vežbanje i održavanje normalne težine su najbolje opcije za sprečavanje srčanih bolesti. Lečenje povišenog krvnog pritiska i dijabetesa, kao i održavanje nivoa holesterola su standardi nege. Pitajte svog lekara za savet kako da zaštitite svoje srce, kako da smanjite holesterol ili krvni pritisak ako je previsok.

Osteoporoza. Kako je još nazivaju, bolest „krhkih kostiju“, javlja se kada unutrašnjost kostiju postane manje gusta, kosti postanu krhke i slabe, što dovodi do povećanog rizika od preloma. Estrogen igra važnu ulogu u očuvanju koštane mase. On signalizira ćelijama u kostima da prestanu da se razlažu. Tokom prvih nekoliko godina nakon menopauze, možete brzo izgubiti gustinu kostiju, čime se povećava rizik od osteoporoze. Pokazano je da se gubi u proseku 25% gustine kostiju (otprilike 1% do 2% godišnje) nakon menopauze – uglavnom zbog gubitka estrogena. Žene u postmenopauzi sa osteoporozom su posebno podložne prelomima kičme, kukova i zglobova. Zbog toga se preporučuje da testirate snagu vaših kostiju tokom vremena. Testiranje mineralne gustine kostiju, koje se naziva i denzitometrija kostiju, je brz način da vidite koliko kalcijuma imate u određenim delovima kostiju. Test se koristi za otkrivanje osteoporoze i osteopenije. Osteopenija je bolest u kojoj je smanjena gustina kostiju što može da bude preteča kasnije osteoporoze. Ako imate osteoporozu ili osteopeniju, vaše opcije lečenja mogu uključivati terapiju estrogenom.

Urinarna inkontinencija (kontrola mokraćne bešike). Kako tkiva vaše vagine i uretre gube elastičnost, možete iskusiti česte, iznenadne, snažne nagone za mokrenjem, praćene nevoljnim gubitkom urina, ili gubitak urina uz kašalj, smeh ili podizanje tereta. Takođe, možda ćete češće imati infekcije urinarnog trakta.

Nažalost, problemi sa kontrolom mokraćne bešike su uobičajeni za osobe koje prolaze kroz menopauzu. Postoji nekoliko razloga zašto se to dešava, uključujući:

Estrogen. Ovaj hormon igra nekoliko uloga u našem telu. Ne samo da kontroliše vašu menstruaciju i promoviše promene u vašem telu tokom trudnoće, estrogen takođe održava zdravom sluznicu bešike i uretre.
Mišići karličnog dna. Oni podržavaju organe u vašoj karlici – bešiku i matericu. Tokom života, ovi mišići mogu oslabiti. Ovo se može desiti tokom trudnoće, porođaja i zbog povećanja telesne težine. Kada mišići oslabe, može da dođe do urinarne inkontinencije (curenja mokraće).
Specifični problemi sa kontrolom bešike koje možete da imate mogu da uključuju:

Stresnu inkontinenciju (curenje mokraće kada kašljete, kijate ili podignete nešto teško).
Urgentnu inkontinencija (curenje mokraće jer se vaša bešika stišće u pogrešno vreme).
Bolno mokrenje (nelagodnost pri svakom mokrenju).
Nikturiju (osećaj potrebe da ustanete noću radi mokrenja).
Srećom, postoje strategije koje pomažu u poboljšanju različitih oblika inkontinencije bez lekova ili operacije. Pokušajte da pijete dovoljnu količinu vode da bi urin bio razblažen (bistar i bledo žut) i izbegavajte hranu ili pića sa visokim sadržajem kiseline ili kofeina, koji mogu iritirati sluzokožu bešike. To uključuje grejpfrut, pomorandže, paradajz, kafu i bezalkoholna pića koja sadrže kofein. Jačanje mišića karličnog dna pomoću Kegelovih vežbi i korišćenje lokalnog vaginalnog estrogena može pomoći u ublažavanju simptoma inkontinencije. Hormonska terapija takođe može biti efikasna opcija lečenja urinarnog trakta u menopauzi i vaginalnih promena koje mogu dovesti do urinarne inkontinencije.

Seksualna disfunkcija (gubitak libida). Nakon menopauze, vaše telo ima manje estrogena. Ova velika promena u vašoj hormonskoj ravnoteži može da značajno utiče na vaš seksualni život. Mnoge žene u menopauzi primećuju da se ne uzbuđuju tako lako kao ranije. Ponekad, takođe mogu biti manje osetljive na dodir i drugi fizički kontakt nego pre menopauze. Ova osećanja, zajedno sa drugim emocionalnim promenama koje možda doživljavate, mogu dovesti do smanjenog interesovanja za seks. Imajte na umu da vaše telo prolazi kroz mnoge promene tokom menopauze. Neki od drugih faktora koji mogu igrati ulogu u smanjenom seksualnom nagonu mogu uključivati:

Problemi sa kontrolom bešike.
Imate problema sa spavanjem tokom noći.
Doživljavanje stresa, anksioznosti ili depresije.
Suočavanje sa drugim zdravstvenim stanjima i lekovima.
Svi ovi faktori mogu poremetiti vaš život, pa čak i izazvati napetost u vašoj vezi. Pored ovih promena, niži nivoi estrogena u vašem telu mogu da uzrokuju smanjenje dotoka krvi u vaginu, što može izazvati suvoću. Suvoća vagine usled smanjene proizvodnje vlage i gubitka elastičnosti može izazvati nelagodnost i blago krvarenje tokom seksualnog odnosa što može dovesti do bolnog odnosa.Takođe, smanjeni osećaj može smanjiti vašu želju za seksualnom aktivnošću (libido). Vaginalni hidratantni i lubrikanti na bazi vode mogu pomoći. Ako vaginalni lubrikant nije dovoljan, mnoge žene imaju koristi od upotrebe lokalnog vaginalnog tretmana estrogenom dostupnog kao vaginalna krema, tableta ili prsten.

Dobijanje na težini (gojaznost). Mnoge žene dobijaju na težini tokom menopauze i posle menopauze jer se metabolizam usporava, odnosno smanjuje se potrošnja kalorija. Dodatni faktori kao što su nezdrava ishrana, sedalački način života i manjak sna mogu takođe znatno doprineti povećanju telesne težine. Verovatno ćete morati da jedete manje i da vežbate više, samo da biste održali trenutnu težinu. Sa godinama opada procenat mišićne mase, dok procenat masnog tkiva raste. Hormonske promene koje nastupaju u menopauzi dodatno povećavaju sklonost ka nakupljanju masnog tkiva u predelu stomaka. Upravo je ta distribucija masnog tkiva povezana sa povećanim rizikom od nekih zdravstvenih komplikacija (dijabetes tipa 2, srčane bolesti i dr.).

Menopauza i lipidni status. Imajući u vidu da estrogen utiče i na održavanje nivoa holesterola u krvi, smanjenje nivoa estrogena u menopauzi dovodi do poremećaja u homeostazi holesterola. Povišena koncentracija lipida u krvi je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Lipidni status određuje stepen rizika za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrezi).

Depresija u menopauzi može biti uzrokovana stresom, seksualnom napetošću ili drugim životnim izazovima koji se javljaju tokom ovog perioda. Neke žene su tužne što su njihove reproduktivne godine završene. Vaše telo takođe prolazi kroz mnoge promene tokom menopauze. Postoje ekstremne promene u nivou hormona. Smanjeni nivoi hormona mogu biti uzrok promene raspoloženja. Možda nećete dobro spavati zbog talasa vrućine što može izazvati promene raspoloženja. Žene kojima je prethodno dijagnostikovana depresija kada su bile mlađe više su podložne recidivnoj depresiji tokom perimenopauze. Žene koje pate od depresije (koja je povezana sa hemijskom neravnotežom u mozgu) pokazuju simptome produženog umora, gubitka interesovanja za normalne aktivnosti, gubitka težine, tuge ili razdražljivosti. Svi ovi faktori mogu dovesti do depresije. Ako osetite bilo koji od simptoma depresije, razgovarajte sa svojim lekarom koji će proveriti da li ne postoji neko drugo zdravstveno stanje koje uzrokuje vašu depresiju. Problemi sa štitnom žlezdom ponekad mogu biti uzrok depresije.

Menopauza i anksioznost
Anksioznost i strah takođe mogu da se jave tokom ovog perioda. Fizičke i psihološke promene, kao i drugi stresori srednjih godina mogu dovesti do povećane anksioznosti. Osećaj iščekivanja, straha ili panike je uobičajen i obično se rešava bez lečenja. Česte epizode anksioznosti mogu biti znak paničnog poremećaja. Simptomi „napada panike“ uključuju kratak dah, bol u grudima, vrtoglavicu, lupanje srca ili osećaj „da ste poludli“ ili osećaja van kontrole. Ponekad uznemirujuća osećanja koja prethode valunzima mogu oponašati ili pokrenuti takav napad. Tretmani uključuju tehnike opuštanja ili smanjenja stresa, savetovanje ili psihoterapiju i/ili lekove na recept.

Menopauza i terapija
Menopauza ne zahteva medicinski tretman. Umesto toga, tretmani se fokusiraju na ublažavanje vaših znaka i simptoma i sprečavanje ili upravljanje hroničnim stanjima koja se mogu pojaviti sa starenjem. Glavne vrste lečenja menopauze su:

• Hormonska terapija.

• Nehormonski tretmani.

Važno je da razgovarate sa svojim lekarom dok prolazite kroz menopauzu kako biste napravili plan lečenja koji vam odgovara. Svaka osoba je drugačija i ima jedinstvene potrebe.

Dijeta

Ponekad promena ishrane može pomoći u ublažavanju simptoma menopauze. Ograničavanje količine kafe koju svakodnevno konzumirate i smanjenje začinjene hrane mogu učiniti vaše valunge manje jakim. Takođe možete dodati hranu koja sadrži biljni estrogen u svoju ishranu. Biljni estrogen (izoflavoni) nije zamena za estrogen napravljen u vašem telu pre menopauze. Hrana koju bi trebalo da probate uključuje:

Soju
Leblebije
Sočivo
Lan
Žitarice
Pasulj
.Voće
Povrće
Pored toga, jedite hranu bogatu kalcijumom kao što je mleko, jogurt i kelj da bi kosti bile zdrave.